Крај 2021. године и почетак 2022. обележило је врло топло време уз температуру и до 20 степени.

31. децембра у Бањалуци је измерено 19,2°С и то је друга највиша максимална температура измерена у Бањалуци 31. демембра од 1961. до 2021. године. Виша температура забележена је само 2009. године када је максимална температура износила 20,2°С.

На слици је приказана највиша температура измерена 31. децембара у Бањалуци у последњих 60 година (1961-2021):

Сажетак:према најновијем излазу нумеричких модела прогнозе времена, у периоду до краја године се не очекују снежне падавине, тако да ће Нова година проћи без снежног покривача у већини предела.

Јавност постаје све захтјевнија да што прије и раније сазна шта нас чека у дужим временским раздобљима по питању времена. Таква ситуација је и данас, а основна питања су да ли ће Нова година и Божић бити бијели, хоће ли зима бити хладна? Многе метеоролошке агенције и „пружаоци услуга о времену“ утркују се у објавама о томе, и што изненађује се, увијек се утркују ко ће приказати ситуацију „бомбастичније“. То прихвате и многи портали на интернету, метеоролошка удружења, те се развије широка дискусија о томе.

Званични креатори прогноза времена (Хидрометеоролошки Заводи) знајући из дугогодишњег искуства колико је то незахвално прогнозирати на мјесец, два или три унапријед, често су суздржани, не објављују такве прогнозе, те се заобилазе у свеопштој дискусији. Професионално говорећи поузданост дугорочних прогноза је прилично ниска, трпи промјене и своди се на уопштене карактеризације, које опет не дају конкретне податке о висини снијега, количини падавина и температури, а да не говоримо о дужини трајања одрђених појава.(За горе наведене параметре прогнозе до 5 дана су најпоузданије)

Пратиоци дугорочних прогноза су конкретно за одговор на прво питање, да ли ће бити снијега за нову годину, давали још прије десетак дана прве оцјене, отварали дискусије и гласања. Информације су се смјењивале од једне до друге крајности, а мијењале су се сваких пар дана, како су нумерички модели за прогнозу времена, новим излазима мијењали синоптичке ситуације које узрокују временске прилике.

Период пред нама, у петак 24. децембра и за викенд 25-26. децембар биће у знаку врло топлог времена уз повремену кишу, температура од 10 до 17 степени целзијуса.  Од 27. децембра ће дочи до пада температуре али и даље ће бити изнадпросјечно топло све до краја године.

Данас 21. децембра почиње зима у 16:59 часова, а трајаће 88 дана, 23 часа и 34 минута, а завршиће се 20. марта 2022. године у 16:33 по нашем времену. За наше поднебље то је најхладнији дио године, када се очекује да буде доста снијега,  мада је у посљедњим годинама често изостајао.

Овим поводом није на одмет се подсјетити неких чињеница везаних за годишња доба, а самим тим и за зиму.

Зашто долази до смјене годишњих доба?

Основни разлог смјене су Земљина револуција (кружења око сунца) и нагнутост (23,5˚) њене осе у односу на раван ротације (еклиптику), у току године се мења количина топлоте коју добијају поједини делови њене површине. Сунчеви зраци током године падају под различитим углом на Земљину површину, па је и различито загријевају. Загријавање је веће што је угао упада сунчевих зрака већи. Са промјеном количине топлоте долази до смјене годишњих доба.

Свако годишње доба карактеришу посебне климатске одлике, које зависе од положаја Земље у односу на Сунце. Она нису подједнако изражена у свим крајевима – у тропским крајевима постоје два годишња доба, кишно и сушно, у пустињама је вјечно лето, док је на Арктику и на Антарктику вјечна зима.

На јужној Земљиној полулопти годишња доба супротна су од оних на сјеверној. То значи да кад на сјеверној Земљиној полулопти почиње прољеће (односно љето, јесен, зима), на јужној почиње јесен (односно зима, пролеће, лето). Најадекватније су годишња доба изражена у умјереним ширинама, мада због климатских промјена и пораста глобалне температуре у посљедњим декадама и карактер времена се доста измјенио у појединим годишњим добима. Погледајмо подјелу годишњих доба према критеријумима: астрономском, и метеоролошком, односно климатолошком. За астрономски критеријум прољеће почиње 21 марта (кад наступа прољећна равнодневница (еквиноциј) и траје до 21.јуна (љетњи солстициј_љетња дугодневница). Од 21 јуна траје љето И завршава на дан јесење равнодневнице која наступа 23.септембра. Од тог дана улазимо у јесен када дани постају краћи, и протеже се у свом трајању до 21.децембра (зимски солстициј-односно најкраћа обданица). Тада почиње зима, а сваким даном дани постају полако дужи све до 21.марта кад је дан поново једнаке дужине као и ноћ. Од тада циклус се понавља. Дакле да Земља као планета није нагнута према оси вртње, не би било промјене дужине дана и ноћи, промјене осунчавања а самим тим ни годишњих доба. Годишња доба су према метеоролошком критеријуму подељена стриктно по мјесецима и то тако што свако од њих траје по три мјесеца. Међутим, та подјела врши се из практичних разлога – ради обраде и анализе метеоролошких података на основу четири годишња доба једнаког трајања. Подјела доба према метеоролошком критеријуму, иако је практична, никако не одговара стварном стању, тј. расподјели температуре на годишњем нивоу.

Климатолошки критеријум одређен је комбиновањем кретања средњих дневних и максималних температура по мјесецима у години за дато подручје. Због тога годишња доба не трају подједнако (као што је то случај у подјели према астрономском и метеоролошком критеријуму), већ постоји јасна подјела на два основна (љето и зима) и два прелазна (прољеће и јесен) годишња доба. Овдје је важно нагласити да је подјела према климатолошком критеријуму најреалнија (најквалитетнија) и најрелевантнија за оцјену годишњих доба јер је одређена на основу кретања температура у склопу њиховог анализираног годишњег тока. Али ту се јавља и потенцијални проблем, који је везан за климатске промјене које могу условити и промјену ових температурних критеријума.

Сажетак: под утицајем новог циклона из Медитерана очекују нас, прво топло и вјетровито вријеме, затим  обилније падавине,  у два дана  у Херцеговини и региону Чемерна и до 120/130 l/m². а на крају захлађење и снијег, изражен у централном појасу, брдовитим и планинским предјелима, гдје ће пасти и преко 20/30 цм.

Изнад наших крајева поново је присутно јако јужно струјање на предњој стани висинске долине која се приближава са запада. У Ђенови ће се формирати млади циклон који ће током сутрашњег дана утицати на вријеме у нашим крајевима, прво топлим фронтом, затим топлим сектором а према вечери и хладним фронтом. Због тога ће сутра бити релативно топло, вјетровито , прво са више сунца а затим облачније и кишовитије. У јужним и југозападним предјелима очекују се и грмљавински процеси, а све укупно и обилније падавине. Топло вријеме ће се највише осјетити на сјеверним обронцима планинам и у низији на сјеверу те на истоку, гдје ће већ према знаном фенском ефекту температура додатно скочити за неколико степени, у односу на већину предјела. У ваздуху јужина ће са собом носити и онај знани осјећај и мирис снијежних падавина.

Пад температуре и утицај хладног фронта осјетиће се прво на западу увече, када ће на западу и југозападу Крајине киша прећи у сусњежицу и снијег, у планинама а до јутра и у нижим предјелима, ширећи се према централном појасу и до јутра на истоку. Овај поремећај је праћен великим присуством влаге, па ће након обилне кише и снијег бити влажан и брзо ће јачати његово падање.

Очекују се у планинама веће количине снијега, прво ће се топити при тлу, затим ће доћи до формирања снијежног покривача и његовог повећања. До јутра ће у вишим предјелима на планинама прећи и 20 cm, a у брдовитим од 10 до 15. Граница снијега ће бити око 500м надмосрке висине, а падаће без задржавања и на висинама до 200м. Дакле неће га бити на сјеверу и сјевероистоку, те на југу. Карту прогнозе висине снијега до петка у 21 час дајемо на слици која слиједи:

Поједини други модели дају мало другачију слику, али је потпуно извјесно да ће пасти и да ће га навише бити у централном појасу и на планинама, прво на западу, до јутра и у централним предјелима а током дана, у петак и на истоку. Према вечери престанак падавина. У нижим пределима Крајине и  централних крајева се очекује од 5-15 цм, на истоку до 20цм, на планинама и Сарајевско–Романијској регији се очекује од 20-40цм новог снијега, локално и до 50цм.

Као што смо већ писали снијегу ће претходити обилне падавине, које због иначе врло великих количина кише у новембру, постају потенцијално опасне, будући да је земља презасићена водом и сва количина ће отицати по површини, тако да највећа опасност прети поновном активирању клизишта, плављењу ниских дјелова урбаних средина и поља. У наставку дајемо прогнозиране количине падавина у наредном периоду:

02.децембар: У већини предјела умјерене падавине 10-20  l/m², у региону Бањалуке 20-30  l/m², у Крајини 30-40 l/m², у Херцеговини  и делу Сарајевско-Романијске регије 40-60 l/m² могуће да уз пљусак локално буде до 80 l/m².

03.децембар: У већини предјела 20-30 l/m² падавина, у Херцеговини и на југозападу 30-40 l/m², у Херцеговини локално могуће и до 50 l/m².

Семберији знатно мања количина падавина.

Игор Ковачић, дипл.метеоролог