Сажетак:

Двадесет шестог октобра одржана је прва радионица за метеорологе и хидрологе прогностичаре,  југоисточне Европе на заједничкој информационој платформи (CIP- Common Information Platform) која би требала да допринесе бољој прогнози непогода и поплава у југоисточној Европи, а самим тим и на Балкану. Кроз платформу је предвиђен низ продуката нумеричке прогнозе, података осматрања и хидролошких и метеоролошких из региона, те продуката краткорочне прогнозе до шест, односно 12/24 часа и израду одговарајућих упозорења на опасне метеоролошке појаве. У многој мјери овај систем би требао да донесе велики напредак у борби против елементарних непогода и добијању раних и правовремених информација, на основу којих би се боље припремили и реаговали.

Изглед платформе на web-у дат је на слици која слиједи. Дакле ради се о интерактивној платформи у google-map окружењу са много продуката који се приказују кроз слојеве (leyers) карата метеоролошких поља. Карте се могу комбиновати, дајући прогностичарима добар увид у аналитички и прогностички материјал, неопходан за прогнозу времена.

Шире:

Заједничка информациона платформа  (CIP- Common Information Platform), као што сам напоменуо садржи низ продуката:

1-(NWP) Продукте нумеричке прогнозе (GRIB)

За сада су постављена четири модела (ALADIN, NMMMB, ICON,ECMWF, COSMO*), а у сваком моделу су приказана поља око 10 варијабли (промјењљивих) (нпр. Температуре, притиска,влаге, вјетра, облачности…) у корацима до 72 часа унапријед (три дана). Занимљивост је да се сви параметри могу пратити у 14 нивоа атмосфере, почев од приземља падо горње границе атмосфере (од 1000 до 200 hPa(mb)). Када се сви слојеви (карте) поброје у платформи их има преко 10.000. Томе се треба додати још низ карата и слојева које долазе од података осматрања, краткорочне поргнозе (nowcastinga) и екстерних података.

2-податке осмотрене на метеоролошким станицама и податке са аутоматских метеоролошких и хидролошких станица у реалном времену.

3-Хидролошке продукте (типови продуката: HYDRO: geojson, Geotiff, ESRI-Shapefile…)

4-други метеоролошки продукти европских метеоролошких агенција (тј. EUMETSAT: convection, ir, vis,wv,…)

 

Цијели систем тј. платформа користи GIS (geografical information system) географски информациони систем, моћна технологија која омогућује да креирамо слику многих одабраних метеоролошких идругих поља изнад истог простора. Главне компоненте овог система су:

А-website

Б- база података

Ц- сервер слика продуката (ECMWF SkinnyWMS)

Цијели систем је осмишљен од стране експерата у европском центру за дугорочну прогнозу ECMWF-у, и њихов тим пружа техничку подршку. Циљ је да платформа буде стабилна и да ажурира све информације, како буду стваране а приказује прогнозна поља како сервери буду израчунавали. Све је то смјештено и прказује се у „компјутерском облаку“ а приближава продукцију података, обезбјеђује велики број стандардних ријешења/могућности садржавајући последње технологије (Kubernetes, Docker). Наравно, ту је доступна инфраструктура високог нивоа управљања, која је поставила сервисе и учинила да буду доступни на интернету. На интернету се могу наћи многи нумерички продукти, али овај има интенцију да буде с још више могућности и надоградње за професионалне службе, националног нивоа која издају упозорења о елементарним непогодама на националном нивоу.

У раду прогностичара погодност представља синхронизација по неколико продуката у више прзора тако да се паралелно може пратити одвијање временских процеса на различитим нивоима атмосфере и промјене у различитим параметрима.

У скорој будућности ће се направити интеграција хидролошких података и извјештаја у реалном времену, интеграција продуката временских серија и непосредне верификације. Важан сегмент ће бити континуирано тестирање са великим бројем прогностичара (и метеоролошких и хидролошких) и њиховим повратним информацијама, примједбама и идејама за додатна ријешења. Све ће то дати побољшање изгледа платформе и њену оптимизацију.

Тим експерата који је учествовао и учествује у раду је:

 

Информацију припремио Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

Историја:

Након успешног завршетка пројекта „Изградња отпорности на катастрофе на Западном Балкану и Турској“ 2014. године, и као одговор на потребе идентификованих од стране корисника, Светска метеоролошка организација (WМО) у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни (USAID)покренуо пројекат „Саветодавни систем раног упозоравања на више опасности у Југоисточној Европи (SEE-MHEWS-A) који има за циљ јачање постојећих капацитета за рано упозоравање у региону Југоисточне Европе. Током прве фазе пројекта припремљен је План имплементације у којем су наведени концепт и смернице за развој регионалног саветодавног система. Друга фаза пројекта (SEE-MHEWS-A)почела је у фебруару 2018. и подржана је од стране Светске банке кроз Глобални фонд за смањење и опоравак од катастрофа и Инструмент за претприступну помоћ (IPA)Европске комисије. Ова фаза пројекта ће бити почетак имплементације (SEE-MHEWS-A) као што је опширно наведено у Плану имплементације.

Шести састанак Управног одбора пројекта (PSC)друге фазе пројекта организован је као телеконференција 14. септембра 2021. Састанак је имао за циљ да разговара о тренутном статусу и плановима за имплементацију пројекта. Састанку је присуствовао 41 учесник из пројектних партнера, заинтересованих страна и Секретаријата СМО (листа учесника је приложена као Анекс 1). Дневни ред састанка је укључен у Анекс ИИ.

Састанак су отворили Мицхаел Стаудингер Michael Staudinger  (председник RA VI регионална асоцијација Свјетске метеоролошке организације за Европу) и председник Управног одбора пројекта (PSC), Даниел Кул (Daniel Kull ) (виши специјалиста за управљање ризицима од катастрофа, Светска банка) и Милан Дацић (представник СМО за Европу и пројекат (SEE-MHEWS-A) Извршни).

Сажетак:

Све израженија потреба за временским, климатским хидролошким, атмосферским и океанским сервисима одредила је потребу да СМО(WMO) (свјетска метеоролошка организација) сазове ванредни  Конгреса СМО (WMO) како би се ојачале политике у поменутим секторима, тј. сервисима. Ово је неопходно с обзиром на брзе климатске, еколошке и демографске промјене и све већу учесталост и утицај екстремних временских услова. Виртуелни двонедјељни догађај посебно ће се фокусирати на кључне приоритете, укључујући воду, свеобухватну нову политику размјене података и ојачати је, те боље подржати финансирање глобалног система осматрања.

С обзиром на поремећаје изазване пандемијом COVID-19, такође ће се разговарати о раду и одржавању система током екстремних догађаја/глобалних криза и текућој реформи структура СМО.

Конгрес је отворио Алаин Берсет, шеф Савезног одељења унутрашњих послова Швајцарске (Alain Berset, Head of the Federal Department of Home Affairs of Switzerland). Швајцарска има пилот пројекат под називом Weather4UN који има за циљ да побољша координацију производње и преноса метеоролошких података за хуманитарни систем ради подршке раним упозорењима и акцијама.

„Катастрофе погађају и земље у развоју и развијене земље“, рекао је генерална секретар СМО, Петри Талас (WMO Secretary-General Petteri Taalas), позивајући се на екстремне кише овог лета које су изазвале смртоносне поплаве у Немачкој и другим земљама централне Европе и рекордну врућину у Канади и на северозападу САД-а.

Опширније:

Ванредно засједање СМО Конгреса сазвано је  након одлуке Осамнаестог конгреса, одржаног прије двије године, да се СМО (WMO) активно позабави конкретним ставкама од највећег значаја за Организацију и свијет(То су следећи сегменти дјелатности):

1_напредак у реформи СМО,

2_подршка Светске Метеоролошке Организације глобалној агенди о водама

и

3_Размјена података у систему Земља (Earth System Data Exchange).

Такође хидролошка Скупштина, као одбор Конгреса, биће одржана  кроз  паралелни догађај (засиједање), такође на мрежи.

У наставку преносимо укратко садржај кључних акција и активности које ће бити усвојене за вријеме Конгреса:

Резолуција Јединствене политике података СМО (WMO Unified Data Policy Resolution (Cg-Ext 2021)

Она треба да подржава и представља: бесплатну и неограничену размјену података осматрања (метеоролошких и хидролошких) из свих дијелова свијета и других продуката, између свих чланица СМО –а.  Мора се ажурирати и ојачати како би се прилагодило експлозивном расту потражње за подацима и прогнозама о праћењу времена, климе и воде, ради подршке основним сервисима који су потребни свим секторима друштва, јер се суочавају са питањима као што су климатске промјене, све већа учесталост и утицај екстремних временских догађаја и импликације тога на безбједност хране.

Успостављање Инструмента за финансирање систематских осматрања (The Systematic Observations Financing Facility (SOFF))

(с крилатицом: подаци о времену и клими за опште јавно добро)

Механизам за финансирање систематских осматрања (СОФФ) подржаће земље у процесу стварања и размјене основних података осматрања, који су кључни за побољшање прогнозе времена и климатских услуга. Пружаће техничку и финансијску помоћ на нове начине:

– примјеном међународно договорених метрика

– ићи у сусрет захтjевима Глобалне основне осматрачке мреже (ГБОН)

Глобална основна осматрачка мрежа (ГБОН) (Global Basic Observing Network (GBON))

Глобална основна осматрачка мрежа (ГБОН)-одобрена од Светског метеоролошког Конгреса 2018. године-представља нови приступ у коме се основна приземна осматрачка мрежа  пројектује, дефинише и прати на глобалном нивоу. Када се имплементира, ГБОН ће побољшати доступност најважнијих приземних података. Ово ће имати директан позитиван утицај на квалитет временских прогноза и информација које ће помоћи у побољшању безбедности и благостања грађана широм свијета. Иако се ГБОН може релативно брзо примјенити на територији већине чланица СМО -а у развијеном свијету, у многим земљама у развоју биће потребна додатна улагања и развој капацитета. СМО блиско сарађује са међународним заједницама за развој и финансирање климе како би се то олакшало.

Подршка СМО -а глобалној агенди о водама (WMO support to the global water agenda)

„Водни стрес“ повезаном са опасношћу од поплава и с квалитетом воде, представља све већу пријетњу данашњем друштву. Па ипак, капацитет праћења и управљања овим виталним ресурсом је фрагментиран и неадекватан. Свесни овог изазова, Светски метеоролошки конгрес 2018. године затражио је да се на овом ванредном Конгресу припреми визија, стратегија и СМО акциони план за хидрологију и СМО Декларација о води, који ће бити усвојени. Хидролошка скупштина, отворени одбор Конгреса, расправљаће о овим и другим сродним темама и даће своје препоруке пленарној сједници.

Све информације и догађаје детаљно заинтересовани могу пратити на страници СМО:

Extraordinary session of the World Meteorological Congress (Cg-Ext 2021) – (Online) | World Meteorological Organization (wmo.int)

Припремио Игор Ковачић, дипл.метеоролог

 

ЕУМЕТСАТ  информативни дан за западни Балкан НХМС (Националних ХидроМетеоролошких Сервиса) на нивоу директора (EUMETSAT Information Day for Western Balkan NMHS at Director Level), се одржава виртелно (on-line ) 13. и 14. априла 2021.

Овај информативни дан  организује ЕУМЕТСАТ, а  Републички хидрометеоролошки завод Републике Српске је домаћин,  под покровитељством Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Републике Српске.

Главни циљ састанка је да пружи информације о тренутном статусу ЕУМЕТСАТ-ових сателитских програма, као и њихов допринос ЕУ Коперникус (EU Copernicus )програму. Ове године посебан фокус биће на преласку на Метеосат трећу генерацију сателита(Meteosat Third Generation (MTG), који ће замијенити метеосат сателите  друге генерације (MSG), тако да ће бити потребна надоградња система  EUMETCast у дијелу  пријема података као и доградње инфраструктуре за обраду истих. Као и обично, Информативни дан ће пружити прилику да се прикупе  информације о коришћењу метеоролошких сателитских података у Националним хидрометеоролошким сервисима западног Балкана, и да се разговара о наредним активностима. Такође ће бити разговора о потенцијалним заједничким пројектима са ЕУ и СМО (Свјетском Метеоролошком организацијом), с циљем даље подршке оперативном приступу и употреби ЕУМЕТСАТ и Коперникус (EUMETSAT and Copernicus), података и производа.

Првог дана конференције је било 45 учесника. Била је присутна већина  Директора хидрометеоролошких сервиса западног Балакна (Србија, Сјеверна Македонија, Црна Гора, Албанија, Косово* и Босна и Херцеговина (директори РХМЗ РС и ФХМЗ ФБиХ), метеоролози, прогностичари, климатолози и други експерти из поменутих институција региона, представници ЕУМЕТСАТ-а и представници Свјетске Метеоролошке Организације.

Конференцијом је предсједавао РХМЗ Републике Српске, а ријечи добродошлице и жеље за успјешан рад конференције, испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде,Републике Српске је исказао помоћник министра у ресору водопривреде Гдин. Милан Гаврић.

 

У наставку доносимо говор добродошлице испред Министарства:

Поштовани и уважени представници ЕУМЕТСАТ-а, СМО (Свјетске Метеоролошке Организације),  ЕУ,  сви директори НМХС (Националних ХидроМетеоролошких Севиса) западног Балкана и сви други учесници ове конференције.

Велико ми је задовољство што могу да поздравим и подржим у раду овај уважени скуп, у име Владе републике Српске, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, на чијем сам челу и у име РХМЗ Републике Српске, као домаћина овог скупа.

О важности одржавања ових биеналних конференција не треба посебно говорити, будући да се то потврдило кроз низ претходних, па је то постало  већ традиционално.

РХМЗ Републике Српске је управна организација унутар нашег Министарства и ми смо веома заинтересовани за све активности које се спроводе кроз ту институцију, у циљу јачања капацитета, одговора на све изазове који се постављају у њиховом раду, као и на јачању међународне сарадње и учешћа у регионалним и свим другим пројектима под окриљем СМО, европских метеоролошких агенција, од којих је и високо позициониран ЕУМЕТСАТ  и ЕУ.

Информације и знања која ће овдје бити подјељена о новим технологијама, сателитима треће генерације и могућности коришћења продуката у земљама западног Балкана биће од великог зачаја за све институције које се баве метеорологијом у нашем регину. Организовање тренинга из сателитске метеорологије, наставка и надоградње DAWBEE (довби)станица за пријем сателитских слика у многоме ће допринјети унапређењу рада метеоролошких служби региона и њиховој спремности да одговре на вријеме и правовремено, на све појаве непогода које постају све чешће и интензивније.

Учешће РХМЗ РС у пројекту СМО (WMO) Свјетске Метеоролошке Организације MHEWS-SEE (Multi Hazard Early Warning System South East Europe), у склопу којег је одабран и Пилот пројекат прогнозе поплава за ријеку Врбас, под покровитељством СМО, опредјељују и нас као ресорно Министарсво да подржимо све ове активности и изразимо захвалност свим међународним институцијама на остварењу овако значајних циљева.

Противградна превентива републике Српске која је такође јавна установа под нашим Министарсвом пољопривреде, шумарства и водопривреде, достављањем података са свог метеоролошког  радара ће учествовати у горе поменутом пројекту и изради нумеричке прогнозе. И за њихов рад и праћење облака непогоде од изузетног значаја су сателитске слике које обезбјеђује ЕУМЕТСАТ и надамо се да ће преко РХМЗ РС имати их на располагању.

Босна и Херцеговина није чланица ЕУМЕТСАТ-а, а надам се даће се то остварити у неком разумном временском периоду.

Наш хидрометеоролошки завод је скромих али ипак респектабилних капацитета. Он једнако и као сви велики Сервиси, мора одговорити на све изазове који се постављју пред метеоролошку заједницу у овом тренутку, на пољу климатологије, прогнозе времена и раних упозорења на опасне метеоролошке појаве, које све чешће погађају и нашу земљу. Посебно велике штете смо трпјели од поплава, суша, града и олујних вјетрова. Због тога је  наша посвећеност  да га подржавамо у свим активностима и међународним пројектима, те стварамо услове да напредује у техничком и стучном смислу.

Због тога смо препознали и високо цијенимо све што ЕУМЕТСАТ чини на јачању капацитета метеоролошких сервиса западног Балкана.

Желим вам успјешан рад и завршетак конференције.

Након тога , се учесницима обратио Гдин. Др Петри Талас (генерални секретар) Свјетске метеоролошке организације (Mr. Petteri Taalas, Secretary General, WMO ), што је посебно дало на значају конференције. У свом обраћању Генерални секретар СМО, изнео је најзначајније активности из рада СМО, сарадње са ЕУМЕТСАТ-ом у многим програмина и пројектима, те визији будућности СМО, значају размјене података у глобалном систему мониторинга Земље те је пожелео успјешан рад конференције.

На крају поздравних обраћања је био нови генерални директор ЕУМЕТСАТ-а Гдин. Фил Еванс (M. Phil Evans, Director-General, EUMETSAT). Он је упознао учеснике конференције са тренутним активностима и пројектима ЕУМЕТСАТ-а,новим сателитима, новим технологијама, новим сателитским продуктима и будућим корацима институције. Истакао је значај подршке ЕУМЕТСАТ-а оваквим активностима унутар региона.

Радни дио конференције се одвијао у два дијела. Први је био у знаку представљања рада ЕУМЕТСАТ-а, и Коперникус програма. Презентација је била импресивна и не може се пренијети у пар ријечи. Изложен је нови сателитски концепт треће генерације (Meteosat Third Generation (MTG), те информација о низу нових продуката, платформи, портала и услуга које обезбјеђује ЕУМЕТСАТ, те сарадње са другим метеоролошким агенцијама и СМО.

Други дио радног дана је протекао у презентацијама националних метеоролошких институција региона о тренутном стању и примјени сателитских продуката у њиховим заводима.

Сажетак:

Сваке године Свјетска метеоролошка организација поводом прославе Свјетског метеоролошког дана 23 марта , одабере тему која представља окосницу прославе. За ову 2021.годину је то: Океан, наша клима и вријеме.  Овом темом се жељело истакнути значај океана за све временске прилике које се дешавају на планети Земљи, те саму климу и утицај на климатске промјене.

Сваке године, Светска метеоролошка организација (193 земаље чланице), као и метеоролошка стручна и научна јавност широм свијета, обиљежава  23. март, Светски метеоролошки дан, установљен поводом чињенице да је прије 71 годину, 23. марта 1950. године, ступила на снагу Конвенција о оснивању Светске метеоролошке организације, специјализоване агенције Уједињених нација, која се бави истражива-њем, праћењем и прогнозирањем процеса и промјена стања атмосфере, климе и вода. Светски дан вода, одлуком Генералне скупштине УН, почео је да се обиљежава 22. марта 1993. године.

Уобичајено је за већину јавности да када говоримо и размишљамо о времену и клими мислимо на физичке процесе који се одвијају у атмосфери, занемарујући океан као покретач већине прцеса и недостајући велики дио опште слике времена, климе и климатских промјена.

Наиме, покривајући око 70% Земљине површине, океан је главни покретач свјетског времена и климе. Такође игра централну улогу у климатским промjенама. Океан је такође главни покретач глобалне економије, носећи више од 90% светске трговине и битан је за одржив развој 40% човечанства које живи на 100 км од обале.

Препознајући ово, Националне метеоролошке и хидролошке службе и истраживачи редовно  врше осматрања океана и како се он мијења, моделирајући како он утиче на атмосферу и пружајући широк спектар морских услуга, укључујући подршку обалном управљању и безбедности живота на мору. Данас растући утицаји климатских промена чине осматрање океана, истраживање и услуге критичнијим него икад раније. Тема Светског метеоролошког дана – Океан, наша клима и време – истиче фокус ВМО-а у повезивању океана, климе и времена унутар глобалног Земаљског система. Такође означава покретање Научне декаде  Уједињених нација за одрживи развој (2021-2030)( United Nations Decade of Ocean Science for Sustainable Development (2021-2030). Ова декада која је пред нама треба да  подстиче напоре на прикупљању научних чињеница о океану – кроз иновативне и трансформативне идеје –  и да буде основа информација за подршку одрживом развоју. СМО, као специјализована агенција Уједињених нација за климу, вријеме и воду, настоји да подржи разумјевање нераскидиве везе између океана, климе и времена. Ово нам помаже да разумјемо свијет у којем живимо, укључујући утицаје климатских промјена, и помаже члановима да ојачају своју способност да заштите животе и имовину – смањујући ризик од катастрофе – и да одржавају одрживе економије.

 

Ова обимна област осматрања, мјерења и истраживања океана се може сагледавати кроз тематске цјелине које су посебно обрађене.

1. Како океан обликује вријеме и климу
2. Обезбјеђивање безбједности на мору и копну
3. Осматрања океана
4. Прогноза климатске варијабилности
5. Океан и климатске промјене
6. SDGs и друге иницијативе

СМО, Националне метеоролошке и хидролошке службе и други национални ентитети подржавају међународне напоре за праћење температура океана, струјања, сланости и нивоа мора – све главне промјенљиве у разумјевању времена, климе и климатских промјена. Такође подржавају управљање приобаљем и отпорност, посебно за SIDSs и друге осјетљиве регионе. Како ће се океани и даље загријавати, а ниво мора расти, потреба за осматрањима, истраживањима и оперативним службама за океане ће и даље расти. Системи раног упозоравања на више опасности и услуге предвиђања засноване на утицају ради смањења ризика од катастрофа, постаће све важнији. Ови напори доприносе циљевима одрживог развоја, Сендаи оквиру за смањење ризика од катастрофа и путу SAMOA (Убрзани модалитети деловања малих острвских држава у развоју-SIDS ACCELERATED MODALITIES OF ACTION ). (SDGs, the Sendai Framework for Disaster Risk Reduction, and the SAMOA Pathway)