сажетак:

У четворогодишнјим циклусима се одржавају Конгреси СМО- Свјетске метеоролошке организације (WMO_World Meteorological Organization). Као и сваки до сад одржан, овај има велики значај за свјетску метеоролошку заједницу. Овај је у знаку и посебном значају везаном за остваривање циља да до 2027.године све земље свијета буду покривене са системом раног упозорења на непогоде.

Порука са уводне конференције одржане 22.маја, на високом нивоу:

„Потребна нам је јака Светска метеоролошка организација. Потребне су нам метеоролошке службе на националном нивоу које такође морају бити јаке. Оне су кичма СМО. Потребне су нам да пруже поуздане информације о времену и клими, те да упозоре становништво на природне опасности и непогоде“, рекао је швајцарски председник Ален Берсет у уводном обраћању.

Иницијатива раних упозорења за све (Early Warnings for All),  један је од главних стратешких приоритета Конгреса, највишег тијела СМО за доношење одлука. Тијело СМО од 193 члана ће такође размотрити низ других резолуција за побољшање пружања услуга, јачање осматрања, подстицање циљаног истраживања и развоја капацитета у ери брзо растућих потреба због климатских промјена и екстремнијих временских услова.

Конгрес се одржава у знаку 150.годишњице претходнице СМО, тј. формалне међународне метеоролошке заједнице, тако да нове одлуке, Резолуције и Стратешки план развоја до 2027.године, добијају на свом значају.

Неке од чињеница у прилог значаја си и следеће изнешене на свечан ом отварању Конгреса:

Екстремни временски услови, клима и догађаји повезани са водом (поплавама, клизиштима и сл…) изазвали су 11 778 пријављених катастрофа између 1970. и 2021. године, са нешто више од 2 милиона смртних случајева и економским губицима од 4,3 трилиона долара, према новим ажурираним подацима објављеним за Конгрес.

Економски губици су порасли. Али побољшана рана упозорења и координисано управљање катастрофама смањили су број људских жртава у последњих пола вијека. Преко 90% пријављених смртних случајева широм свијета догодило се у земљама у развоју, које такође трпе несразмерно високе трошкове у односу на величину њихових економија.

Системи раног упозоравања су доказана, ефикасна и изводљива мјера прилагођавања клими, која спашава животе и обезбеђује најмање десетоструки повраћај улагања. Па ипак, недавни извјештај Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и СМО Глобални статус система раног упозоравања: циљ Г (United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) and WMO Global Status of Early Warning Systems: Target G report), наглашавају да само половина земаља има системе раног упозорења са посебно ниском покривеношћу у малим острвским државама у развоју ( СИДС), најнеразвијеним земљама (ЛДЦ) и у Африци.( Small Island Developing States (SIDS), Least Developed Countries (LDCs) and in Africa)

Да ли киша увек пада за 1.мај?

Ове године за 1. мај се очекује променљиво облачно време уз сунчане периоде у првом делу дана, а киша ће падати само понегде на западу. Поподне на западу и југу јача киша и пљускови који ће се током наредне ноћи постепено ширити ка северу и истоку.

Током последњих 20 година, киша је у Бањалуци за 1.мај падала током 10 година.

Најтоплије је било 2012. и 2013. уз максималну температуру мало изнад 30 степени, а најхладније 2016. године уз максималну температуру од само 12 степени.

EUMETSAT ИНФОРМАТИВНИ ДАН ЗА ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

18. и 19. априла 2023. у Сарајеву је одржан EUMETSAT (Eвропска организација за употребу метеоролошких сателита) информативни дан за Хидрометеоролошке заводе Западног Балкана који нису чланови EUMETSAT-а. Састанку су присуствовали представници Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске.

На састанку су презентоване текуће и планиране активности EUMETSAT-а, EUMETNET (мрежа европских националних метеоролошких служби), Европског центра за средњорочну прогнозу времена (ECMWF) и Светске метеоролошке организације као и статус и потребе Хидрометеоролошких завода везано за активности EUMETSAT-а, EUMETNET-a и ECMWF-а.

Главни закључци:

1. EUMETSAT ће наставити да пружа подршку Заводима из региона и доставља одређене сателитке податке и продукте без накнаде кроз пројекат DAWBEE станице као и тренинге за прогностичаре кроз SEEMET систем (South-Eastern Europe Meteorological Training).
2. Подаци са новог сателита ће бити доступни кроз DAWBEE станице и у наредном периоду ће се радити унапређење постојећег система за пријем података са новог сателита.
3. ECMWF у сарадњи са Светском метеоролошком организацијом ће наставити пројекат South-East European Multi-Hazard Early Warning Advisory System (SEE-MHEWS-A). ECMWF ће оперативно одржавати заједничку информациону платформу на којој се налазе подаци са 4 прогностичка модела, као и хидролошки модел за слив реке Врбас.
4. Следећи тренинг у склопу SEEMET-а одржаће се у септембру у Северној Македонији а тема ће бити везана за напредну употребу сателистких података у прогнози конвекције као и прелазак на податке са новог сателита.
5. На састанку је истакнута потреба за учлањење Босне и Херцеговине у системе EUMETSAT-а, EUMETNET-a и ECMWF-а. Кроз чланство би Заводима у Босни и Херцеговини били достуни сви продукти и сервиси које ове организације производе и значајно би се унапредили системи за рано упозоравање на потенцијално опасне временске појаве.

Будућност времена, климе и воде кроз генерације

Сажетак:

Као и и сваке године, свјетска метеоролошка заједница слави 23.март као светски метеоролошки дан. СМО је у саставу Уједињених нација, те је једна од најактивнијих организација која окупшља 192 земље. БиХ je њена чланица , са јасно израженим статусом постојања два ентитетска завода, који једнакоправно партиципирају у раду СМО. На принципу ротације се врши функција сталног представника БиХ у СМО. Ове године, до 11.мјесеца представник РХМЗ Репуиблике Српске представља Метеоролошке службе у Свјетској Метеоролошкој Организацији. Ове године свјетски метеоролошки дан је у знаку историје и историјских промјена и напредовања свјетске метеоролошке службе, али и значајног пораста важности заједничког дјеловања у спашавању људских живота и смањењу штета које чине природне непогоде  планети Земљи. Ове година се навршава 150 година од оснивања прве метеоролошке отганизације (ИМО) интернационалне метеоролошке организације. Све  аспекте овогодишње прославе доносимо кроз говор генералног сектретара СМО Петри Таласа и званичног саопштења секретаријата СМО, текстом  који слиједи:

Поздравно обраћање из секретаријата Светске метеоролошке организације у Женеви:

Вријеме, клима и циклус воде не познају националне или политичке границе. Међународна сарадња је неопходна. Ова филозофија је покретала рад велике метеоролошке породице од 1873. године и водиће нас у будућности.

Потреба и потражња за нашом стручношћу и нашом науком никада није била већа.

Светски метеоролошки дан 2023. је веома посебан јер се одржава поводом 150. годишњице претходнице СМО, Међународне Метеоролошке Организације.

Током протеклих 150 година, Националне метеоролошке и хидролошке службе су прикупљале и стандардизовали податке који подупиру временске прогнозе које сада узимамо здраво за готово. Историја размјене података СМО је успјешна прича о научној сарадњи у циљу спасавања живота и средстава за живот.

Ми смо друга најстарија агенција Уједињених нација. Поносни смо на наша достигнућа и прославићемо их у значајној години када ће наш Светски метеоролошки конгрес који доноси одлуке усагласити стратешке приоритете за промовисање наше визије свијета који је отпорнији на екстремне временске прилике, климу, воду и друге еколошке догађаје.

Рана упозорења за све

Све је већи замах иза амбициозног настојања да се осигура да системи раног упозоравања који спашавају животе покрију све у наредних пет година. Иницијатива раних упозорења за све, коју је покренуо генерални секретар УН Антонио Гутереш на Светски метеоролошки дан 2022. године, одобрена је на COP27 у Шарм-ел-Шеику и добила је подршку развијених земаља и земаља у развоју, породице УН и приватног сектора.

Рана упозорења су успостављена. Она морају да буду  за све.

Половина чланица СМО још увек нема адекватне системе раног упозоравања на више опасности и морамо да попунимо празнине у основном систему оосматрања, посебно у најмање развијеним земљама и малим острвским државама у развоју.

Рана упозорења су плод прилагођавања климатским променама – што више није луксуз већ неопходно. Према Светском економском форуму, у наредном десетогодишњем временском оквиру, неуспех у ублажавању климатских промјена, неуспјех адаптације на климатске промјене и природне катастрофе су највећи ризици за глобалну економију.

Најмање половина свих катастрофа је повезана са водом. На Конференцији УН о водама у Њујорку (22. до 24. априла), СМО ће показати како се повећавају опасности које се односе на воду као што су поплаве и суше. Климатске промјене и отапање глечера такође ће довести до више воденог стреса. Боље праћење и управљање водама су од суштинског значаја и то је разлог зашто СМО ради на Глобалном информационом систему о водама како би промовисала слободну размену хидролошких података.

Мониторинг гасова стаклене баште

Климатске промене су одлучујући изазов нашег времена. Начин на који одговоримо на тај изазов ће одредити будућност наше планете и наше дјеце и унука. Ово ће бити истакнуто у Синтези шестог извештаја о процени Међувладиног панела за климатске промене.

Глобална просечна температура је за више од 1,1°С виша него што је била када је ИМО основан прије 150 година. Наше вријеме је екстремније, наш океан је топлији и киселији, ниво мора је порастао, а глечери и лед се топе. Брзина промјена се убрзава.

Атмосферски нивои гасова стаклене баште остају на рекордним нивоима. Па ипак, тренутно не постоји свеобухватна, благовремена међународна размена 1осматрања гасова стаклене баште на површини и свемиру.

Да би попунила празнину, СМО настоји да развије одрживу и координисану глобалну инфраструктуру за праћење гасова стаклене баште.

То би проширило и консолидовало дуготрајне активности СМО у праћењу гасова стаклене баште под окриљем Глобал Атмоспхере Ватцх и Интегрисаног глобалног информационог система о гасовима стаклене баште.

Концепт је заснован на веома успешном Ворлд Веатхер Ватцх-у, који је уведен на почетку сателитске ере и ове године слави своју 60. годишњицу. То остаје златни стандард за међународну сарадњу.

Чланови СМО могу бити поносни на наша достигнућа у нашој дугој и богатој историји.

Почели смо живот у ери Морзеове азбуке и телеграма за прогнозе испоруке. Суперкомпјутери и сателитска технологија отварају нове хоризонте за све поузданије предвиђање времена и климе – са могућношћу модела у километрима.

Али чак и у ери вештачке интелигенције и машинског учења, и даље зависимо од личне посвећености и посвећености особља Националне метеоролошке и хидролошке службе које раде сваког дана сваке године на спасавању живота.

Захваљујемо се свима.

Петтери Таалас, проф.

Генерални секретар СМО

РХМЗ Републике Српске ће на свјетски дан метеорологије одржати свечаност на ПМФ факултету, 23.марта с почетком у 10 часова.