Дана 21.03.2022. године, мрежом сеизмолошких станица Републичког хидрометеоролошког завода РС лоциран је земљотрес у 12 часова и 05 минутa по локалном времену, са магнитудом МL=2.5 јединица Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 3-4 степенa Меркалијеве скале, са епицентром у региону Mркоњић Града.
Земљотрес овог интензитета не може изазвати штете на објектима, а становништво га у епицентралној зони може осјетити.
Данас у 9 часова 10 минута и 56 секунди навршавају се пуне 52 годинe од катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку.
За само неколико секунди земљотрес је оставио пустош у којем је погинуло 15 људи, а 1117 је повријеђено.
Град је девастиран, а огромна материјална штета је причињена на 86 000 станова и кућа, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.
Епилог земљотреса од 27. октобра 1969. године био би још трагичнији да се претходни удар (for shock) није десио 26. октобра у 16 сати и 36 минута са магнитудом од 5.6 степени Рихтера, у мирно недјељно поподне. Тадашња градска власт, из предострожности, сљедећи дан проглашава нерадним за васпитнообразовне и привредне институције, бојећи се управо онога што се и десило. Одлука се показала потпуно исправном, јер је град сутрадан, 27. октобра погодио још јачи земљотрес у 9 сати 10 минута 56 секунди са магнитудом од 6.6 степени Рихтер (IX степени Меркалијеве скале). Ово је био до тада, а и до сада, најјачи забиљежени земљотрес на тлу Босне и Херцеговине.
Након главног земљотреса услиједио је велики број накнадних потреса (after shocks) од којих је најјачи 31.12.1969. године у 14 часова и 18 минута магнитуде 5.3 Рихтера.
Најближе сеизмолошке станице које су регистровале бањалучки земљотрес биле су у Сарајеву и Загребу.
Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никаквог утицаја, који се догађа стихијски, без најаве. Сматра се најгорим непријатељем грађевинских конструкција и природним хазардом који најкраће траје, а односи највећи број жртава.
Са оваквим природним непријатељем се могуће „борити“ једино превентивом против штетног дјеловања земљотреса. То подразумијева да с тим треба започети још у фази просторног и урбанистичког планирања примјеном обавезне законске регулативе у области асеизмичког пројектовања и грађења како би ефекти земљотреса били максимално ублажени.