Извештај са шестог састанка хидролошког координационог панела Светске метеоролошке организације

Шести састанак хидролошког координационог панела Светске метеоролошке организације одржан је од 16. до 19. јануара 2014. у Женеви, Швицарска. На састанку су учествовали представници хидролошких тела из склопа Светске метеоролошке органицације (две техничке комисије Светске метеоролошке организације као и Стални комитет за хидролошке сервисе) и међународне организације које се се баве питањима хидрологије и водних ресурса.

Милица Ђорђевић из Републичког хидрометеоролошког завода Републке Српске је учествовала на састанку као експерт задужен за координацију активности у пројекту Светске метеоролошке организације: Систем за најаву бујичних поплава (Flash Flood Guidance System).

 

Главни задатак хидролошког координационог панела је да координира и повеже све активности које се тичу хидрологије и водних ресурса широм света а обављају се у склопу различитих организација и да омогући комуникацију и сарадњу у оквиру различитих организација. Циљ састанка је да се доставе извештаји о активностима, које су дефинисане кроз Акциони план за хидрологију, као и да се поставе нови циљеви за наредни период.

 

Хидролошкки координациони панел је донео низ одлука и препорука а један део препорука ће бити изнет на састанцима техничких комисија Светске метеоролошке организације SERCOM и INFCOM које ће се одржати у марту и априлу 2024.

 

Детаљни извештаји, презентцаије и одлуке са састанка су доступни на: https://community.wmo.int/en/activity-areas/hydrology-and-water-resources/meetings/sixth-hydrological-coordination-panel-meeting-hcp-6




Проф. Селест Сауло преузела функцију Генералног секретара Светске метеоролошке организације

Проф. Селест Сауло званично је преузела 1. јануара функцију Генералног секретара Светске метеоролошке организације.

Проф. Сауло је прва жена и прва особа из Јужне Америке која ће обављати ову функцију. Изабрана је на редовном Конгресу Светске метеоролошке организације у јуну 2023. уз подршку великог броја земаља чланица.

Проф. Сауло водиће Светску метеоролошку организацију ка остваривању циљева који ће омогућити свим земљама света, поготово најосјетљивијим, да постану отпорније на екстремне временске, климатске, хидролошке и друге изазове.

 

Више детаља из биографије проф. Сауло као и планове за будуће активности потражите на:

https://wmo.int/media/news/celeste-saulo-of-argentina-takes-office-secretary-general-of-wmo

 




2023. најтоплија година у Бањалуци

2023. година и екстрема и најтоплија година у Бањалуци

 

Ова година, како на глобалном нивоу, тако и на регионалном и локалном је најтоплија икада измерена. Годину за годином се на нашем простору обарају бројни рекорди у виду екстремних догађаја који су све чешћи – тропске температуре, суше, поплаве, екстремне падавине, јаке олује као што су суперћелијске, олујни ветрови… Једно је сигурно, све је чешћа појава позитивних екстрема, а негативних, као што су ледени дани све мање. На глобалном нивоу је било пет најтоплијих месеци за редом – јун, јул, август, септембар и октобар, који су били најтоплији икада измерени. На нашем простору ову годину су обележиле поплавеу јануару и мају, велике количине падавина у једном дану, нестабилно време и суперћелијске олује, чести олујни ветрови и бројни температурни рекорди, а појединим деловима земље је чак забележена суша.

Бања Лука

2023. година била је најтоплија година од када се врше мерења. Иако у Бањалуци лето ове године није било ни близу најтоплијег, најтоплијој години су допринели веома топли зимски и јесењи месеци. Јануар је био знатно топлији од просека, септембар је био други најтоплији септембар, а октобар и децембар су били најтоплији (период 1961-2023. година).

Ова година је топлија од прошле године, која је била претходна најтоплија, за 0,2˚С. Ова година је у односу на просек (1991-2020. година) топлија за 1.7˚С, а од просека 1961-1990, који се користи као референтни период за праћење климатских промена, и за више од 3˚С.

 

Средња месечна температура у 2023. и просечне вредности (период 1961-2022.)

 

Сваки 30-годишњи период је све топлији, а пораст температуре је знатно изражен од 2000.године. На слици испод је приказана средња годишња температура за Бањалуку за 30-годишње периоде од 1961. до 2020. и средња годишља температура за 2023. годину:

 

Десет најтоплијих година до сада су све после 2000. године. Такође је занимљиво поменути да до 2000. године средња годишња температура није прелазила преко 12˚С, а како је 2014, 2019, 2022 и 2023. године средња температура била око и изнад 13˚С. Средња температура за Бањалуку преко  13 степени више није изузетак већ све више личи на нови тренд.

 

Десет најтоплијих година у Бањалуци

 

Једна од карактеристика година после 2010. је и изузетно неравномеран распоред падавина током година и месеца. Вишегодишњи просеци се остварују, али количина падавина која треба да падне током читавог месеца падне у току једног дана. На следећој слици се може видети колико је неравномерна распореда расподела падавина током године. У јануару и мају је пала готово дупло већа количина падавина у односу на просек.

 

Mесечна количина падавина у 2023. и просечне вредности (период 1961-2022.)

 

Анђела Вучићевић, дипл.метеоролог

 

 

 




ПОЈАВА СНЕГА ЗА НОВУ ГОДИНУ

Последња година када је 1. јануара било снежног покривача у већини предела је била 2015. година када је у нижим пределима 1. јануара измерено углавном од 5 до 25 cm снега, а на планинама је било од 30 до 60 cm снега.

Појава снежног покривача у нижим пределима за Нову годину у последњих 10 година је била ретка појава. На слици је приказана појава снежног покривача у последњих 10 година за Нову годину, 1. јануара ујутру, као и висина снежног покривача:

 

У последњих десет година за Нову годину је било углавном топло. Најтоплији 31. децембар у већини предела био је прошле 2022. године, затим 2021, 2017. и 2013. године, а топло је било и 2020. године.

 

На слици је приказана средња дневна температура за најтоплији 31. децембар у последњих десет година (2013-2022.) као и година појаве:

 

 

У већини предела највиша максимална температура 31. децембра (у последњих десет година) измерена је прошле 2022. године када је у многим пределима температура прелазила изнад 15 степени, а у Бањалуци је измерено 20.4°С. Ово је ујeдно био и најтоплији 31. децембар У Бањалуци од кад се врше мерења.

 

На слици је приказана највиша дневна температура измерена 31. децембра у последњих десет година (2013-2022.) као и година појаве:

 

 

Најхладније (задњих 10 година) је било 2014. године. Минимална температура се спуштала испод -15°С, а максимална температура није прешла изнад -5°С у већини предела. Једино је на југу било мало топлије.

На слици је приказана најнижа средња дневна температура измерена 31. децембра у последњих десет година (2013-2022) као и година појаве: