EUMETSAT ИНФОРМАТИВНИ ДАН ЗА ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

18. и 19. априла 2023. у Сарајеву је одржан EUMETSAT (Eвропска организација за употребу метеоролошких сателита) информативни дан за Хидрометеоролошке заводе Западног Балкана који нису чланови EUMETSAT-а. Састанку су присуствовали представници Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске.

 

На састанку су презентоване текуће и планиране активности EUMETSAT-а, EUMETNET (мрежа европских националних метеоролошких служби), Европског центра за средњорочну прогнозу времена (ECMWF) и Светске метеоролошке организације као и статус и потребе Хидрометеоролошких завода везано за активности EUMETSAT-а, EUMETNET-a и ECMWF-а.

Главни закључци:

1. EUMETSAT ће наставити да пружа подршку Заводима из региона и доставља одређене сателитке податке и продукте без накнаде кроз пројекат DAWBEE станице као и тренинге за прогностичаре кроз SEEMET систем (South-Eastern Europe Meteorological Training).
2. Подаци са новог сателита ће бити доступни кроз DAWBEE станице и у наредном периоду ће се радити унапређење постојећег система за пријем података са новог сателита.
3. ECMWF у сарадњи са Светском метеоролошком организацијом ће наставити пројекат South-East European Multi-Hazard Early Warning Advisory System (SEE-MHEWS-A). ECMWF ће оперативно одржавати заједничку информациону платформу на којој се налазе подаци са 4 прогностичка модела, као и хидролошки модел за слив реке Врбас.
4. Следећи тренинг у склопу SEEMET-а одржаће се у септембру у Северној Македонији а тема ће бити везана за напредну употребу сателистких података у прогнози конвекције као и прелазак на податке са новог сателита.
5. На састанку је истакнута потреба за учлањење Босне и Херцеговине у системе EUMETSAT-а, EUMETNET-a и ECMWF-а. Кроз чланство би Заводима у Босни и Херцеговини били достуни сви продукти и сервиси које ове организације производе и значајно би се унапредили системи за рано упозоравање на потенцијално опасне временске појаве.

 

ГОДИНА ТЕМПЕРАТУРНИХ ЕКСТРЕМА

 

Прошла 2022. година била је врло топла у целој Европи и нашем региону. У многим пределима ово је била најтоплија или једна од најтоплијих година од кад се врше мерења.

 

У Бањалуци 2022.година је била најтоплија од кад се врше мерења уз средњу температуру од чак 13,5°С и то је 2,1°С топлије од просека за период 1961-2021.година. Десет најтоплијих година је било у периоду после 2000. године.

Сваки 30-годишњи период је све топлији, а пораст температуре је знатно изражен од 2000.године. Средња годишња температура за Бањалуку за 30-годишње периоде од 1961. до 2020. и средња годишља температура за 2022. годину:

Топло је било током већег дела године, само је у марту и априлу било мало хладније од просека. Током године оборено је више температурних рекорда. У Бањалуци су јун и децембар 2022. били најтоплији од кад се врше мерења, а мај је био други најтоплији. У новембру је измерено 29,1°С и то је највиша температута за измерена у новембру у Бањалуци, а уједно је то нови рекорд за максимaлану температуру за новембара за целу Босну и Херцеговину.

Током године забележено је 78 дана са температуром изнад 30°С, тј. тропских дана. Просечан број торпских дана за Бањалуку износи 36. Више тропских дана било је само 2012. године 79.

Током целе године није забележен ни један ледени дан, тј. дан са максималном температуром испод нула степени. Просечан број ледених дана за Бањалуку за целу годину износи 16, а од 1961. до данас није се десило да не буде ледених дана током целе године.

 

Било је и сушно током већег дела године, само је у септембру, новембру и децембру било јачих падавина. Мањак падавина за целу годину износи око 25%.

 

 

 

 

 

СНЕГ ЗА НОВУ ГОДИНУ

Последња година када је 1. јануара било снежног покривача у већини предела је била 2015. година када је у нижим пределима 1. јануара измерено углавном од 5 до 25 cm снега, а на планинама је било од 30 до 60 cm снега.

Појава снежног покривача у нижим пределима за Нову годину у последњих 10 година је била ретка појава. На слици је приказана појава снежног покривача у последњих 10 година за Нову годину, 1. јануара ујутру, као и висина снежног покривача.

 

У последљих десет година за Нову годину је било углавном топло. Најтоплији 31. децембар у већини предела био је прошле 2021. године, затим 2017. и 2013. године, а топло је било и 2020. године.

На слици је приказана средња дневна температура за најтоплији 31. децембар у последњих десет година (2012-2021.) као и година појаве:

 

У већини предела највиша максимална температура 31. децембра (у последљих десет година) измерена је прошле 2021. године када је у многим пределима температура прелазила изнад 15 степени, а у Бањалуци је измерено 19,2 °С и у Требињу 20,2°С. На слици је приказана највиша дневна температура измерена 31. децембра у последњих десет година (2012-2021.) као и година појаве:

 

Најхладније је било 2014. године. Минимална температура се спуштала испод -15°С, а максимална температура није прешла изнад -5°С у већини предела. Једино је на југу било мало топлије. На слици је приказана најнижа средња дневна температура измерена 31. децембра у последњих десет година (2011-2020) као и година појаве:

 

 

Падавине и водостаји 09-11.12.2022.

У петак 09.12.2022. у области Италије и Јадрана формирао се циклон који је јачао у суботу и премјештао се са пратећом фронталном зоном преко Јадрана и нашег региона и донијео обилније падавине. У петак је киша падала на југу, западу и сјеверу Републике Српске док је на истоку било претежно суво. Било је и вјетровито уз умјерен до јак југо, а на крајњем сјеверу вјетар је био слаб. У вишим предјелима понегдје је било олујних удара вјетра. На западу је падала умјерена киша, а у Херцеговини је било јачих падавина.

У суботу 10.12. киша је јачала на сјеверозападу, у региону Приједора, Новог Града, Козарске Дубице, Градишке. Јачих падавина је било и на југу, а на истоку је било претежно суво у првом дијелу дана и врло топло.

На радарским сликама су приказани интензитети падавина где се види највећи интензитет падавина на сјеверозападу (радарске слике: Државни хидрометеоролошки завод Хрватске).

 

Радарске слике интензитета падавина 10.12.2022. у 8, 10 и 12 часова

Радарске слике интензитета падавина 10.12.2022. у 14, 15 и 16 часова

 

На слици испод приказана је 12-часовна количина падавина на станицама са највећом количином падавина. У суботу је у Новом Граду и Приједору за 12 сати пало преко 70 mm кише што је близу мјесечног просјека за децембар за ове градове (мјесечни просјек за децембар: Приједор 80,2 mm, Нови Град 87,7 mm).

Од 09.12. ујутру до 11.12. у 07 часова на станицама Републичког Хидрометеоролошког Завода Републике Српске највише падавина је регистровано у Новом Граду где је пало 119,9 mm кише и у Приједору 118,9 mm. Обилније падавине имали су и Градишка 107,6 mm и Мраковица 97,4 mm.

 

Увече је на западу дошло до захлађења и киша је прешла у сусњежицу и снијег. Падавине су увече и у ноћи слабиле на западу а јачале на југу и истоку.

Због обилних падавина у кратком временском периоду 10.12.2022. средином дана дошло је до излијевања оборинских вода и бујичних водотока на сјеверозападу уз нагли пораста водостаја Уне и Сане. До вечери 10.12.2022. Уна је на хидролошкој станици Нови Град-низводно прешла редовну коту одбране од поплава, а наредног јутра и ванредну коту одбране од поплава. У суботу 11.12.2022. наставио се пораст водостаја и Сана је прешла редовну коту одбране од поплава.

 

Водостај ријека Сане и Уне на хиролоским станицама Приједор и Нови Град-низ. 10. и 11.12.2022.

Ријека	Хидролошка сраница	Датум	Водостај у 8:00 часова(cm)	Водостај у 12:00 часова(cm)	Водостај у 15:00 часова(cm)	Водостај у 18:00 часова(cm)	Водостај у 21:00 час(cm)
УНА	НОВИ ГРАД	10.12.2022	210	257	328	404	456
	-низ.	11.12.2022	515	514	511	511	510

Ријека	Хидролошка сраница	Датум	Водостај у 8:00 часова(cm)	Водостај у 12:00 часова(cm)	Водостај у 15:00 часова(cm)	Водостај у 18:00 часова(cm)	Водостај у 21:00 час(cm)
САНА	ПРИЈЕДОР	10.12.2022	165	216	282	344	397
		11.12.2022	439	151	450	446	444