Представници Хидрометеоролошког завода РС учествовали су 17. маја 2024. године на националној радионици организованој у Бањалуци на којој су представљени резултати RECONECT пројекта под називом „Природом инспирисана рјешења за смањење ризика од поплава и суша“.

Током радионице представљени су примјери њемачког искуства са рјешењима инспирисаним природом, анализа поплава из 2014. године – узроци и посљедице, затим различите мјере (структурне и неструктурне) којима се могу смањити ризици од поплава.

Циљ радионице је био да подстакне учеснике на промјене размишљања и изградњу нове културе планирања земљишта и ублажавања ризика, али и да ојача ангажовање стејкхолдера на регионалном/националном нивоу и повећа свијест о потенцијалу и примјенљивости ПИ рјешења. С тим у вези, представљене су презентације са фокусом на примјену ПИ рјешења у руралним и урбаним сливовима.

Имајући у виду да се ове године у мају обиљежило 10 година од катастрофалних поплава које су задесиле БиХ и регион 2014. године, један дио радионице био је посвећен сумирању размјера ове поплаве, као и активностима у заштити од штетних утицаја воде предузетих у посљедњих 10 година.

Пројекат RECONECT има за циљ да развије оквир за проналажење одговарајућих и одрживих мјера за смањење хидрометеоролошких ризика (поплаве, суше, клизишта итд.). Пројекат се фокусира на мјере које се називају „рјешења инспирисана природом (ПИ)“ . У поређењу са тзв „сиве“ инфраструктуре, природом инспирисана рјешења омогућавају не само постизање примарног циља – смањење ризика, већ и постизање позитивних утицаја на екосистем, благостање становништва и бољу припремљеност за климатске промјене. Више информација о пројекту можете прочитати на веб страници http://www.reconect.eu/

Коперникова служба за климатске промјене у сарадњи са Свјетском метеоролошком организацијом представила је током претходне седмице „Извјештај о Европском стању климе за 2023. годину“. Коперникову службу имплементира Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ЕЦМВФ) у име Европске комисије. Овај извјештај пружа преглед Европе у 2023. години, у поређењу са дугорочним трендовима варијабли широм климатског система. Извјештај у главни фокус ставља детаљан поглед на кључне догађаје током године и дискусију о климатској политици и акцији са фокусом на здравље људи.
У наставку доносимо неке од основних климатских карактеристика претходне године, које су обиљежиле претходну годину у Европи.
* Година 2023. је била друга најтоплија година у историји Европе, са 1,02–1,12°Ц изнад просјека. Све три најтоплије године за Европу су регистроване од 2020. године, а десет најтоплијих од 2007. године.
*Температуре у Европи биле су изнад просјека током 11 мјесеци у години, а септембар је био најтоплији у историји.
* Зима и јесен су биле друге најтоплије забиљежене. Постоји тренд повећања броја дана са „јаким топлотним стресом“ широм Европе. У 2023. години је забиљежен рекордан број дана са „екстремним топлотним стресом“.
* Током већег дијела године, Европа у цјелини је имала изнадпросјечну опасност од пожара. Висок ниво опасности од пожара примјећен је почетком љета у сјеверној Европи и касније током сезоне у југозападној Европи.
*У сезони пожара, 2023. година је била четврта година са највећом забиљеженом спаљеном површина у Европској унији, са укупно око 500.000 ха.
*За 2023. годину, падавине широм Европе у цјелини биле су изнад просјека за референтни период 1991–2020.
*У 2023. површинска влажност земљишта за Европу је била испод просјека, у односу на референтни период 1991–2020. Вриједности су биле упоредиве са онима из 2022. године, која је била друга најнижа у посљедњих 50 година за Европу. Ово указује на наставак уоченог тренда ка условима сушнијим од просјека у посљедњих 20 година.