Сажетак: ). Претходна два дана (26. и 27. новембар) смо поново у циклоналној синоптичкој ситуацији, па поново у региону Чемерна се биљеже обилне падавине: 26. новембра је пало 60,6 l/m², а 27. новембра 63,8 l/m². Дакле до 28.новембра у 7 часова на Чемерну је, од почетка мјесеца пало 491,3 l/m², што је 214% у односу на просјек.

Први период обилних падавина се одвијао у првој декади новембра, када смо били у јакој југозападној струји и преласку низа фронталних система преко наше земље и на крају утицаја Ђеновског циклона. Тада су најекстремније падавине забиљежене у чемерном и Невесињу  с вриједностима преко 300 l/m²: (чемерно 336,7  и Невесиње 345,5). Претходна два дана (26. и 27. новембар) смо поново у сличној синоптичкој ситуацији, па поново у региону Чемерна се биљеже обилне падавине: 26. новембра је пало 60,6 l/m², а 27. новембра 63,8 l/m². Дакле до 28.новембра у 7 часова на Чемерну је од почетка мјесеца пало 491,3 l/m², што је 214% у односу на просјек. Резултат, тј. Разлог овако обилних падавина јесте управи положај Чемерна у односу на јужно и југозападно висинско струјање, које са мора доноси велику влагу, па због успоног струјања ваздушне масе, управо у планинском појасу, који је постављен нормално на струјање, на својој јужној навјетринској страни, даје и најобилније падавине.

Апсолутни мјесечни максимум падавина за Чемерно (период 1958-1991  и 2005-2020) је 579 l/m²:

забиљежен 1964.године и то у октобру мјесецу. Према овој количини највише забиљежене кише и прогнозе падавина за Чемерно до краја мјесеца (od 20 do 30 l/m²) максимум неће бити превазиђен, али постоји могућност да се превазиђе новембарски максимум који је 503 l/m², што је веома велика (екстремна киша).

Графикон који слиједи показује акумулиране падавине за Чемерно за новембар 2021. године.

Иначе је новембар најкишовитији мјесец за тај регион, поред децембра мјесеца. Од 1958.године 12 мјесеци је новембар на Чемерном имало количину изнад 300 l/m², 5 мјесеци изнад 400, од чега је само новембар 1962 имао количину преко 500 l/m², тачније 503 l/m².Претходни период од 1958 до 1991 је био с већим мјесечним просјеком падавина од периода 2005-2020, за 44 l/m².

Игор Ковачић, дипл.метеоролог

Због успостављања јаке висинске јужне и југозападне струје, уз формирање приземног циклонског система изнад централног дијела Медитерана, наредни дани доносе врло динамичне временске прилике, јак јужни вјетар и обилне падавине Херцеговини.

С Медитерана ће притицати влажан и топлији ваздух, те ће у 24. до 36. часовним интервалима давати обилније падавине јужној половини земље и планинском ланцу од запада до југоистока и истока. Сјеверна половина земље ће примити знатно мање падавина. Цијели период ће бити релативно топло, да би 29. у понедјељак и 30. новембра дошло до значајног захлађења који ће на крају дати и снијег. Наиме, тада ћемо бити под утицајем висинске долине са сјеверозапада која ће донијети захлађење.

Слике развоја синоптичке ситуације слиједе:

У Херцеговини ће у том четвородневном кишном периоду пасти до 150/ могуће локално 200 l/m², у рубном дијелу вододјелнице са Савским сливом (Чемерно) и горњем Подрињу до  100 l/m².

 Први циклус обилних падавина наступа већ у ноћи 26.новембра.  У наредном периоду од 36 часова, од 26. у 00:00  до 27. новембра до 06:00 часова, (прелаз четвртак на петак, петак, до субота ујутро) у јужној половини земље се очекују  обилне падавине, које ће се ширити и према централном појасу, тако да ће и тај дио иако модели не показују, вјероватно добити обилнију кишу.

У наставку доносимо нови графички приказ прогнозе падавина за период: од 26. у 00:00  до 27. новембра до 06:00 часова

Уочава се разлика у укупној количини према појединим моделима, али сви дају да ће у Херцеговини пасти у том периоду до 70 l/m², у рубном дијелу вододјелнице са Савским сливом (Чемерно) и горњем Подрињу до  50 l/m², што је велика количина с обзиром да смо већ имали екстремне падавине у првој декади мјесеца. Уз то ако се узме да ће падавине бити пљусковите, потенцијално постоји опасност од бујичних поплава!

Закључак: Ове временске прилике и обилне падавине су потенцијално опасне. Посебно се то односи на могућу појаву бујичних поплава због јаког интензитета падавина у зони облака непогода! О томе ћемо извјештавати свакодневно у склопу праћења времена.

26.новембар 00:00 часова до  27.новембар у 06:00 часова:

Посебно у овој прогнози (анализи прогнозе) требамо истаћи да ће у приобалном дијелу Јадрана, који се налази између Дубровника и Херцег Новог, бити присутан израженији облак непогоде, који локално даје врло велике количине падавина, што се може пренијети и сјеверније, тако да да локално може дати још веће количине од прогнозираних у региону Требиња*.

*Напомена: (Овакав сценарио је потенцијално могућ, будући да се не може са великом прецизношћу прогнозирати у овом часу, већ само постоје индиције.  Ако се формира облак непогоде, онда ће бити могуће прогнозирати, а то је за вријеме од 6 до 12 часова унапријед_значи нове информације сутра ујутро).

Чланак приредио Игор Ковачић,дипл.метеоролог

Сажетак: Друга фаза Конференције се састојала од извјештавања Радне структуре Регионалне асоцијације 6. Европа (RA VI-18 (Phase II),) праћења процеса регионалних реформи, укључујући најновије одлуке Конгреса. Фокусирала се на неке од захтјева за регионалну и међурегионалну сарадњу, сарадњу и партнерству у РА 6., као што је стратешко савезништво међу земљама. На састанку су представљени дијелови стратешког и оперативног планирања у РА 6. који се односе на имплементацију СМО информационих система (WMO Information Systems (WIS))и Интегрисаног глобалног система осматрања (WMO Integrated Global Observing System (WIGOS)), глобалног система прогнозирања и обраде података (Global Data Processing Forecasting System (GDPFS)) и регионалних климатских центара (Regional Climate Centres (RCC)

Важан дио су биле теме заједничке мреже. Изнешени су се неки важни примјери гдје је побољшана сарадња између истока и запада РА 6. региона, што је од кључног значаја за рад унутар Региона. На сесији су дотакнута питања јавног и приватног ангажовања на примјеру укључености приватног сектора у вештачку интелигенцију и радарске системе.

Дискусије и дијалози су били  пропраћени кратким презентацијама одабраних тема, што је било добра основа за потицање расправе о нацртима приједлога за укључивање у План рада РА 6. за 2022, који је био затим усклађен са текућим процесом креирања оперативног плана за читав СМО.

19. новембра 2021,године одржала се друга фаза 18, конференције Регионалне асоцијације Европа, при Свјетској Метеоролошкој Организацији. Њен предсједник Мајкл Штаудингер (Michael Staudinger, President of RA VI) отворио је Конференцију, упутио поздравне ријечи и захвалност свим земљама чланицама на доприносу у заједничком раду, те позвао Генералног секретара СМО Петри Таласа (Petteri Taalas, Secretary-General) да поздрави аудиторијум и истакне значајне активности у раду СМО, везано за претходно одржани ванредни конгерс и плановима за будућност, те улози и мјесту Региона 6. Европа, у склопу тих развојних планова.
20. 
21. Извјештај Предсједника 6. Региона Европа, био је цјеловит и концизан. У дијелу најважнијих активности навео је:

    1.идентификацију кључних недостатака у капацитетима и приоритетима у региону, развој регионалних планова  који служе као основа за развој стратешких и оперативних планова СМО и као подршка чланицама (Регион 6. Европа је друга највећа Асоцијација а и једна од најактивнијих у СМО);

    2.Именовање експерата из региона у помоћне органе Организације као и њихово ефективно коришћење у подструктурама регионалних удружења (асоцијација);

    3. Праћење и евалуација активности регионалне асоцијације, укључујући активности регионалних центара СМО у сарадњи са релевантним техничким комисијама, председницима радних група/стручних тимова, фокалним тачкама и регионалном канцеларијом;
    4. Координација комуникације са Регионалном канцеларијом у смислу олакшаног испуњавања захтјева чланицама да релевантне платформе СМО буду ажуриране на вријеме.

    Достигнућа у раду су била:

    1. Оснивање Радног тима Асоцијације 6, Региона Европа (RA VI Task Team) за циљеве одрживог развоја;
    2. Избор регионалних експерата у формиране комисије у СМО;
    3. Заједно са другим регионалним удружењима развој и Секретаријатовог концепта СОФФ-а (SOFF);
    4. Развој активности предвиђених са: EC-72/Doc. 4.4(1)- кроз праћење напредка у јачању ефективних партнерстава, те праћења напредка у извршењу развојних пројеката СМО;
    5. Праћење Резолуције )Resolution 6 (Cg-18) )- СМО Регионалне асоцијације )WMO Regional Associations)
    6. Развој према Резолуцији ЕЦ-72 (Development of EC-72 Unified Data Policy Resolution (Res. 1)) Унифицирана политика података (Рез. 1)
    7. Припрема, заједно са предсједницима других регионалних удружења ЕЦ-72/Доц. 3.3(2) (EC-72/Doc. 3.3(2)) – Свеобухватан преглед активности и механизама рада регионалних удружења (асоцијација).

    На крају је дао препоруке за наредне активности:

    Да се укине Радни тим формиран да води бригу о политици података, будући да више нема потребе за истим, те да се касније одлучи да ли би можда било неопходно да се формира  нови радни тим у вези са примјеном  Резолуције о обједињеној политици СМО за међународну разјмену података система Земље.

    Комуницирати са заинтересованим странама о „Јединственој политици СМО за међународну размјену података о „систему Земаља“, укључујући оне у приватном сектору, те на Националном нивоу, како би се подстакло међусобно разумјевање политике и обезбедила њена примјена.

    Након тога је слиједио низ презентација о појединачним активностима, пројектима, те размјени података кроз различите моделе, о којима смо већ раније информисали. Милан Дацић(Шеф Региона Европа) је изложио све активности које су се одвијале у претходном периоду у њиховој Канцеларији, те представио планове за 2022, дате у цртицама како слиједи:

    1. Подржити рад радних група РА 6. у изради Радног плана РА 6. (прва верзија до љета 2022.)
    2. Успостављање партнерства са Европским истраживачким савјетом (European Research Council) кроз RA VI WG-Research) и њених чланица (представљених кроз JRC, ECMWF, EUMETSAT, EUMETNET, и бројне друге институције као што је (R&D), ради процјене могућности подршке за научне истраживачке пројекте, ради ријешавања свеобухватних изазова и научних истраживања у „систему Земља“.
    3. Ангажовање научне експертизе из области физичких(природних) и друштвених наука у РА 6. Европа ради сарадње са корисницима услуга, у оквиру сервиса за климу, воду и животну средину, а кроз истраживање, моделирање и прогнозу.
    4. Организовање иницијалног састанка на отвореној платформи ППЕ (PPE) у РА 6.
    5. Успостављање почетних/пилот функција Регионалне мреже WIGOS центара који покривају цијели РА 6.
    6. Организација обуке о WIS и WIGOS техничким аспектима потребним за побољшање квалитета и размјене података ОБС за одабране стручњаке Националних хидрометеоролошких сервиса из РА 6.
    7. Подршка припреми извјештаја о стању климе у РА 6.)асоцијација Региона 6. при СМО).
    8. Припрема пуног приједлога пројекта за 3. фазу пројекта SEE-MHEWS-а(пуна операционализација система) за усвајање од стране представника региона Југоисточне Европе (СЕЕ).
    9. Припрема студије изводљивости за имплементацију потпуно оперативног система SEE-MHEWS-а .Припрема анализе трошкова и користи од SEE-MHEWS-а.
    10. Развој програма истраживања и развоја за југоисточну Европу и усвајање од стране ПР-а званичних представника сервиса из југоисточне Европе.
    11. Пружање техничке подршке земљама југоисточне Европе у побољшању међународне разјмене података, укључујући техничку подршку за НХМС за превазилажење главних препрека за размјену података у складу са SEE-MHEWS-а и СМО јединственој политици података.Пружање континуиране техничке подршке за развој SEE-MHEWS-а система.
    12. Подршка припреми пројекта Интегрисаног управљања сушом за Фонд за адаптацију (земље Дринског слива).

    Једна од важних тачака дневног реда је био избор новог Предсједника РА 6. Акламацијом је изабрана Корнелија Радич, (Kornelia Radics )Мађарска,  а за потпредсједника Роар (Roar SKALIN) Норвешка.

22. 
23. Припремио Игор Ковачић

Сажетак:

Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко  200 l/m² у Хан Пијеску, Фочи, Калиновику, гацку, Тјентишту.

Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m² на Чемерном (336.7) и у Невесињу (345.5)

На почетку мјесеца је јачало југозападно струјање а из западног Медитерана се приближавала висинска долина. Западни Балкан је цијели период до 6.новембра био на предњој страни долине уз јако, градијентно јужно и југозападно висинско струјање, које је у дневним временским периодима таласало фронталне зоне доносећи кишу, пљускове, појачан, често олујни вјетар и грмљавинске процесе. Најобилније кише су биле четвртог и петог новембра, уз олујни вјетар. Интензивне падавине су направиле бујичне поплаве и клизишта, што је изазвало огромне штете на објектима и инфраструктури (западна Херцеговина, Сарајевско романијска регија и дијелови горњег Подриња). На појединм мјестима дневне количине падавина су биле изнад половине  просјечних мјесечних, а у Сребреници су у оба дана, четвртог са 61,7  и 67,5 l/m² петог, достигнуте  просјечне мјесечне количине (тако да је у та два дана са интензивним падавинама пала дупла просјечна мјесечна количина). Слично је и у другим мјестима тог региона. Дајемо примјер Сокоца, који је четвртог биљежио   114,2 l/m² а мјесечни просјек за новембар је 80,2 l/m². Након тих обилних падавина, седми новембар је донио пролазно смиривање, јачањем пролазног гребена, да би онда осмог поново било са обилнијом кишом, због удруженог утицаја, циклона из централног Медитерана и висинске долине са сјеверозапада. Укупна количина тог дан је била знатно нижа од количина из претходног периода, тако да није отежавала већ тешку ситуацију.

На графикону који слиједи дајемо укупну количину падавина са метеоролошких станица, аутоматских метеоролошких и падавинских РХМЗ Републике Српске:

Од 100 до 150 l/m² кише од првог до деветог новембра у 07:00 часова је пало у Шипови, Вишеграду, Рибнику, Дринићу, Рогатици, Мајевцу (извор Пливе), Бијељини и Билећи. Од 150 до 200 l/m² је пало Зворнику, Бастасима, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сокоцу и Сребреници, а преко  200 l/m² у:

Најекстремније су забиљежене с вриједностима преко 300 l/m²:

Најбољи увид у огромну количину падавина која се излучила на том подручју, можемо мјерити упоређујући са просјечним мјесечним количинама кише за метеоролошке станице из дужег низа мјерења, па то дајемо на следећој слици:

Колико то прекорачење од просјечних количина износи у процентима доноси следећи графикон:

Дакле, преко 200% кише је забиљежено у Сребреници, Хан Пијеску, Бијељини и Сокоцу. А без обзира на највишу забиљежену количину у Невесињу и у Чемерном, гдје је количина била изнад триста литара, то представља око 150% од просјечних вриједности. Потребно је овдје поменути и Фочу, у којој је пало 191% у односу на просјек.

На крају дајемо графички приказ падавина у периоду 01-07 новембар 2021, ради добијања комплетне слике подручја са највише падавина.

мапу падавина приредила Милица Ђорђевоћ, дипл.метеоролог

Чланак приредио

Игор Ковачић, дипл.метеоролог