Сажетак: У претходном чланку дато је обраћање СМО јавности поводом Извјештаја о стању климе у 2021.години. Овдје у сликама дајемо најважније поруке СМО, поводом тога,
Сажетак: Свјетска Метеоролошка Организација (WMO) је 18.маја2020. године објавила Извјештај о стању климе у 2021.години. Овдје доносимо пријевод саопштења за јавност. У изради тог документа допринос су дали национални метеоролошки и хидролошки центри, климатски центри, свјетски научници и партнери Уједињених нација. Фокус је на четири кључна индикатора климатских промјена, концентрацијa гасова стаклене баште, пораст нивоа мора, топлота океана и закисељавање океана , која су доживјела нове рекорде.
Концентрацијa гасова стаклене баште, пораст нивоа мора, топлота океана и закисељавање океана су поставили нове рекорде у 2021. Ово је још један јасан знак да људске активности изазивају промjене на планетарном нивоу на копну, у океану и атмосфери, са штетним и дуготрајним посљедицама за одрживи развој и екосистеме, према Светској метеоролошкој организацији (СМО).
Екстремно вријеме – свакодневно „лице“ климатских промјена – довело је до стотина милијарди долара економских губитака и изазвало тежак данак људским животима и добробити и изазвало шокове за безбједност хране и воде и расељавање који су наглашени у 2022.
Извештај СМО о глобалној клими за 2021. годину потврдио је да је протеклих седам година било најтоплијих седам година у историји. А 2021. је била „само“ једна од седам најтоплијих због догађаја Ла Ниња на почетку и крају године. Ово је имало привремени ефекат хлађења, али није преокренуло укупан тренд пораста температура. Просјечна глобална температура 2021. године била је око 1,11 (± 0,13) °С изнад прединдустријског нивоа.
Критикујући депримирајуће неуспјехе човјечанства у хватању укоштац с поремећајима климе, генерални секретар Уједињених ннација Антонио Гутереш, позвао је поводом објаве водећег извјештаја WМО-а, на хитно дјеловање којим би се ријешили најдоступнији елементи трансформације енергетских система и њиховог отклона од слијепе улице фосилних горива.
Гутереш је у видеопоруци предложио пет кључних мјера за покретање транзиције према енергији из обновљивих извора, укључујући бољи приступ технологији и материјалима за искориштавање енергије из обновљивих извора, утростручавање јавних и приватних улагања у обновљиве изворе енергије, те укидање субвенција за фосилна горива, која се субвенционирају с отприлике 11 милиона америчких долара сваке минуте.
„Обновљиви извори енергије су једини пут до стварне енергетске сигурности, стабилних цијена електричне енергије и одрживих могућности запошљавања. Ако дјелујемо заједно, трансформација обновљиве енергије може бити мировни пројекат 21. вијека“, рекао је Гутереш.
Свијет мора да дјелује у овој деценији како би спречио погоршање климатских утицаја и да задржи повећање температуре испод 1,5°С изнад прединдустријских нивоа, рекао је он.
„Само је питање времена када ћемо видјети још једну најтоплију годину у историји“, рекао је генерални секретар ВМО проф. Петери Талас. „Наша клима се мијења пред нашим очима. Топлота заробљена гасовима стаклене баште изазване људима ће загријати планету за многе генерације које долазе. Пораст нивоа мора, топлота океана и закисељавање ће се наставити стотинама година, осим ако се не измисле начини за уклањање угљеника из атмосфере. Неки глечери су достигли тачку без повратка и то ће имати дугорочне посљедице у свијету у коме више од 2 милијарде људи већ има проблем са водом.
„Екстремно вријеме има најнепосреднији утицај на наш свакодневни живот. Године улагања у „спремност за катастрофе“ значе да смо бољи у спашавању живота, иако економски губици расту. Али много више треба да се уради, као што видимо са хитним стањем суше на Афричком рогу, недавним смртоносним поплавама у Јужној Африци и екстремном врућином у Индији и Пакистану. Системи раног упозоравања су критично потребни за климатско прилагођавање, а ипак су доступни само у мање од половине чланица СМО. Посвећени смо томе да рана упозорења стигну до свих у наредних пет година, као што је захтјевао генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш“, рекао је проф. Таалас.
Извјештај СМО о стању глобалне климе допуњује извјештај о Шестој процјени (IPCC)-а, који укључује податке до 2019. Нови извjештај СМО прати мапа приче и пружа информације и практичне примjере за креаторе политике о томе како су индикатори климатских промjена наведени у извештаји (IPCC)-а који су представљени током последњих година на глобалном нивоу и како су се повезане импликације на екстреме осјетиле на националном и регионалном нивоу 2021.
Извјештај СМО о стању глобалне климе, који ће се користити као званични документ за преговоре УН о климатским промјенама познатих као СОР-27, који ће се одржати у Египту касније ове године.
Десетине стручњака доприносе извјештају из држава чланица, укључујући националне метеоролошке и хидролошке службе (НМХС) и глобалне центре за податке и анализу, као и регионалне климатске центре, Светски програм за истраживање климе (WCRP), Глобални програм осматрања атмосфере (GAW) Глобал програм осматрања криосфере и европску службу Copernicus, за климатске промјене и праћење климе.
Партнери Уједињених нација укључују Организацију за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO), Међувладину океанографску комисију UNESCO-a (UNESCO-IOC) Међународну организацију за миграције (IOM), Програм Уједињених нација за животну средину (UNEP), Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR), Канцеларија УН за смањење ризика од катастрофа (UNDRR) и Светски програм за храну (WFP).
Разлика глобалне годишње средње температуре у односу на прединдустријске услове (1850.–1900.) за шест глобалних база података о температури (1850. – 2021.). Појединости о базама података и њиховој обради налазе се под насловом Базе података и методе. Извор: Met Office Уједињена Краљевина Велике Британије и Сјеверне Ирске.
Кључне поруке
Концентрације гасова стаклене баште достигле су нови глобални максимум 2020. године, када је концентрација угљен-диоксида (CO2) достигла 413,2 дијелова на милион (ппм) на глобалном нивоу, или 149% од прединдустријског нивоа. Подаци са одређених локација показују да су наставили да расту 2021. и почетком 2022. године, при чему је просечни месечни (CO2) у Мона Лоа на Хавајима достигао 416,45 ппм у априлу 2020, 419,05 ппм у априлу 2021. и 420,23 ппм у априлу 2022.
Глобална годишња средња температура у 2021. била је око 1,11±0,13°Ц изнад прединдустријског просјека из 1850-1900, мање топла од неких посљедњих година због хладних услова Ла Ниње на почетку и крају године. Последњих седам година, од 2015. до 2021., је седам најтоплијих година у историји.
Топлота океана била је рекордна. Горња дубина океана од 2000 метара наставила је да се загријва 2021. и очекује се да ће наставити да се загријава и у будућности – промјена која је неповратна на стогодишњим до миленијумским временским скалама. Сви скупови података се слажу да стопе загријавања океана показују посебно снажан пораст у последње двије деценије. Топлота продире на све дубље нивое. Већи дио океана доживио је најмање један „јак“ морски топлотни талас у неком тренутку 2021.
Закисељавање океана. Океан апсорбује око 23% годишње емисије антропогеног (CO2) у атмосферу. Ово реагује са морском водом и доводи до закисељавања океана, што угрожава организме и услуге екосистема, а самим тим и безбедност хране, туризам и заштиту обале. Како се pH океана смањује, његов капацитет да апсорбује (CO2) из атмосфере такође опада. IPCC је закључио да „постоји веома велика сигурност да је pH отворене површине океана сада најнижи у односу на најмање 26.000 година и да су тренутне стопе пХ промјене без преседана барем од тог времена.
Глобални средњи ниво мора достигао је нови рекорд у 2021. години, након повећања у просјеку од 4,5 mm годишње у периоду 2013-2021. Ово је више него двоструко више него између 1993. и 2002. године и углавном је последица убрзаног губитка ледене масе са ледених покривача. Ово има велике импликације за стотине милиона приобалних становника и повећава рањивост на тропске циклоне.
Криосфера: Иако се у глациолошкој години 2020-2021 топило мање него последњих година, постоји јасан тренд ка убрзању губитка масе на вишедеценијским временским скалама. У просјеку, светски референтни глечери су се истањили за 33,5 метара (еквивалент леда) од 1950. године, са 76% овог стањивања од 1980. А 2021. година је била посебно кажњавајућа година за глечере у Канади и на сјеверозападу САД са рекордним губитком ледене масе као резултат топлотних таласа и пожара у јуну и јулу. Гренланд је доживео изузетно топљење средином августа и прву забиљежену кишу на Summit Station , највишој тачки на леденом покривачу на надморској висини од 3 216 m.
Изузетни топлотни таласи оборили су рекорде широм западне Сјеверне Америке и Медитерана. Долина Смрти у Калифорнији достигла је 9. јула 54,4 °С, што је иста вриједност из 2020. године као највиша забиљежена у свијету најмање од 1930-их, а Сиракуза на Сицилији достигла је 48,8 °С. Канадска провинција Британска Колумбија достигла је 49,6 °С 29. јуна, што је допринјело више од 500 пријављених смртних случајева изазваних топлотом и подстакло разорне пожаре који су, заузврат, погоршали последице поплава у новембру.
Извор: Altimetrija AVISO-a (https://www.aviso.altimetry.fr)
Поплаве су изазвале економске губитке од 17,7 милијарди америчких долара у кинеској провинцији Хенан, а западна Европа је средином јула доживјела неке од најтежих забиљежених поплава повезаних са економским губицима у Њемачкој који су премашили 20 милијарди америчких долара. Било је тешких губитка живота.
Суша је погодила многе дијелове свијета, укључујући Афрички рог, Канаду, западне Сједињене Државе, Иран, Авганистан, Пакистан и Турску. У суптропској Јужној Америци суша је изазвала велике пољопривредне губитке и пореметила производњу енергије и ријечни транспорт. Суша на Рогу Африке се интензивирала до сада у 2022. Источна Африка се суочава са врло реалном перспективом да кише неће падати четврту сезону заредом, стављајући Етиопију, Кенију и Сомалијце у сушу дужине која није била у прошлих 40 година. Хуманитарне агенције упозоравају на разорне утицаје на људе и средства за живот у региону.
Ураган Ида био је најзначајнији у сезони на сјеверу Атлантика, који је 29. августа стигао до Луизијане, са економским губицима у Сједињеним Државама процјењеним на 75 милијарди долара.
Озонска рупа изнад Антарктика била је необично велика и дубока, достижући своју максималну површину од 24,8 милиона km2 (величине Африке) као резултат јаког и стабилног поларног вртлога и хладнијих услова у доњој стратосфери, од просјечних.
Безбједност набавке хране: Сложени ефекти сукоба, екстремних временских прилика и економских шокова, додатно погоршани пандемијом COVID-19, поткопали су деценије напретка ка побољшању безбједности хране на глобалном нивоу. Погоршање хуманитарне кризе 2021. такође је довело до све већег броја земаља у опасности од глади. Од укупног броја потхрањених 2020. године, више од половине живи у Азији (418 милиона), а трећина у Африци (282 милиона).
Расељавање: Хидрометеоролошке опасности и даље доприносе унутрашњем измјештању. Земље са највећим бројем расељења забиљеженим у октобру 2021. биле су Кина (више од 1,4 милиона), Филипини (више од 386.000) и Вијетнам (више од 664.000).
Екосистеми: укључујући копнене, слатководне, обалне и морске екосистеме – и услуге које оне пружају, под утицајем су промјенљиве климе и неки су рањивији од других. Неки екосистеми деградирају брзином без преседана. На примјер, планински екосистеми – водоторњеви свијета – су дубоко погођени. Растуће температуре повећавају ризик од неповратног губитка морских и обалних екосистема, укључујући ливаде морске траве и шуме морских алги. Корални гребени су посебно осјетљиви на климатске промјене. Предвиђено је да изгубе између 70 и 90% своје некадашње покривености при 1,5 °С загријавања и преко 99% на 2 °С. Између 20 и 90% тренутних обалних мочвара је у опасности да буду изгубљене до краја овог вијека, у зависности од тога колико брзо расте ниво мора. Ово ће додатно угрозити снабдјевање храном, туризам и заштиту обале, између осталих услуга екосистема.
Светски економски форум
Извјештај је објављен непосредно уочи годишњег састанка Свјетског економског форума 2022, који окупља више од 2.000 лидера и стручњака из цијелог свијета под темом „Историја на прекретници: Владине политике и пословне стратегије“. Мобилизација јавно-приватних акција за постизање критичних глобалних климатских циљева до 2030. и 2050. је кључна тема на дневном реду.
„Извјештај о глобалној клими наглашава потребу за брзином, обимом и системским дјеловањем за ублажавање еколошких ризика представљених у извјештају Свејтског економског форума о глобалним ризицима“, рекао је члан Управног одбора Свјетског економског форума Госпођа Гим Хуаи Нео. (Gim Huay Neo)
„Као што је приказано у недавном извештају IPCC-a, ми већ имамо средства и знање како да смањимо емисије и ограничимо глобално загријавање. Морамо да фокусирамо наше напоре на смјеле политике и ријешења која могу брзо да трансформишу начин на који производимо и трошимо ресурсе. Људи и партнерства морају бити у срцу нашег приступа, било да се ради о отварању нових радних мјеста, обезбјеђивању већег приступа и приступачности за све и изградњи чистијег и зеленијег животног окружења.”
„Предстојећи годишњи састанак у Давосу је кључна прилика да ојачамо нашу одлучност за климатске акције, преведемо амбиције у дјела и створимо више партнерстава како бисмо заједно креирали будућност на коју можемо бити поносни“, рекла је она.
Преносимо детаље Copernicus* извјештаја о глобалном стању климе и стању климе у Европи, уз основне карактеристике температуре и падавина у Републици Српској, за март 2022. годину. Глобална просјечна температура за март 2022. била је за око 0,4˚C виша од просјека за март из периода 1991-2020, што га чини петим најтоплијим у историји. У исто вријеме у цијелој Европи је у марту 2022. било око 0,4 ˚C хладније од просјека, што је трећи најхладнији март у последњих 10 година. У Српској март је био хладнији од просјека за -2,1 ˚C, и веома сув, тј. владала је изузетна суша.
*( Copernicus је програм Европске Уније за осматрање Земље, који врши мониторунг наше планете и њеног окружења за добробит свих грађана Европе. Користи сателитске и податке из мреже осматрачког система СМО и других субјеката)
Надаље обим антарктичког морског леда за март 2022. године је био 26% испод пројсека 1991-2020, што је друго најниже мјесто у 44-годишњем сателитском запису, са великим површинама испод просјечне концентрације морског леда у Росовим, Амундсеновим и сјеверним Веделовим морима (Ross, Amundsen, and northern Weddell).
Већи дио Европе био је сувљи од просјека. Изузетак је било Иберијско полуострво, гдје су услови били влажнији од просјека, у упадљивом контрасту у односу на услове сувог фебруара.
У марту 2022. године постојао је велики распон температурних аномалија широм Европе. Услови топлији од просјека забиљежени су у сјеверној Европи, где су највише температуре биле у сјеверној Норвешкој. Насупрот томе, у јужној Европи су били хладнији услови од просјека. Посебно су Грчка и Турска имале најхладније аномалије.
Аномалије средње европске температуре су генерално веће и варијабилније од глобалних аномалија. Просјечна европска температура за март 2022. била је за 0,43 ˚C нижа од просјека 1991-2020. Овај мјесец је био трећи најхладнији март у последњих 10 година, али је био много мање екстреман, око 2,4 ˚C топлији од аномалије од -2,71 ˚C у марту 2013.
Хладна аномалија у југоисточној Европи проширила се на сјеверну Африку, преко Блиског истока и Кавказа, и на Русију.
Арктик је у марту имао температуре више од просјека, са највећим позитивним аномалијама забиљеженим у источном атлантском сектору од Свалбарда до Нове земље. Широм Арктика, температура је била 2,09 ˚C изнад просјека 1991-2020, што га је учинило четвртим најтоплијим у историји и око 0,5 ˚C хладнијим од најтоплијег марта 2017. Антарктик је такође имао интензивну топлоту, са температуром ваздуха знатно изнад просјека, а на Востоку је, на примјер, температура достигла -17,7 ˚C, што је најтоплија мартовска температура која је тамо измјерена у 65-годишњој забиљеженој историји.
У марту 2022, већи дио Европе је искусио услове суше, гдје је било знатно мање падавина од просјека. Падавине су биле знатно мање од просјека у западној Норвешкој и изнад алпског лука. Ово је погоршало дуготрајну сушу у сјеверној Италији, посебно у долини По. У јужној Шведској неке станице су забиљежиле изузетно ниске падавине. У Италији, Грчкој и дијелу Балкана поред суше, забиљежене температуре су биле исподпројсечне, због прилива хладног ваздуха са сјевероистока.
У северној Скандинавији, већем дијелу Турске, регионима сјеверозападно од Каспијског мора и нарочито изнад Иберијског полуострва, било је са изнадпросјечним падавинама. На Иберијском полуострву, упорне падавине и јаки вјетрови изазвали су поплаве и штету, посебно у региону Валенсије. Ови услови влажнији од просјека, посебно изражени на истоку Шпаније, били су у упадљивом контрасту са много сушнијим од просјека условима које су били у фебруару.
У Републици Српској март је такође био хладнији од просјека, за (-2,1 ˚C). По станицама раздиоба одступања је приказана на слици која слиједи:
Најхладнији дио мјесеца је била прва декада, затим друга, а једино трећа је била с температурама изнад просјека. Што се тиче минималне температуре она је у цијелом мјесецу била испод до знатно испод просјека, осим пар станица у трећој декади с температуром мало изнад просјека (Мркоњић Град, Чемерно и Требиње). И у односу на максималну температуру, прва декада је била најхладнија, затим друга, а трећа је имала просјечно за 5,9 ˚C, вишу максималну температуру.
Слика која слиједи показује средње мјесечне температуре за март у односу на просјек:
И падавине такође показују сличну аномалију као и у већем дијелу Европе (знатан дефицит):
Гледајући те износе у процентима, највећи дефицит је био у сарајевско романијској регини и Подрињу (Чемерно има 7%, Соколац 8% а Фоча 9%) од просјечних мјесечних количина. Затим слиједи Херцеговина, гдје је суша постала забрињавајућа због стања у хидроенергетском систему. Тамо практично цијели мјесец је био без падавина, те су само мало обилније кише пале 30. марта.
Игор Ковачић
У петак 25.марта одржана је свечаност поводом 30 година од оснивања Хидрометеоролшког завода Репулике Српске Републике Српске, у свечаној сали Административног центра Владе Републике Српске.
Ово је веома значајан датум у животу и развоју наше институције с много аспеката. Прво, РХМЗ Републике Српске је једна од шест Управних организација која је основана у истој години када је проглашена Република Српска (у то вријеме „Српска Република Босна и Херцеговина“), друго што је израсла у респектабилну установу за све дјелатности којима се бави, а заједно на једнаким и равноправним основама са ФХМЗ Федерације БиХ, представља БиХ у Свјетској Метеоролошкој Организацији. На крају, заједно са ФХМЗ Федерације БиХ је дио дугих европских метеоролошких агенција и кроз низ пројеката како заједничких тако и институционалних и међународних унаприједила препознатљивост и респектабилност у стручном и другим аспектима.
Свечаност су својим присуством увеличали министар нашег ресорног министарства (пољопривреде шумарства и водопривреде) проф. др Борис Пашалић, директор РХМЗ Србије, проф. др Југослав Николић, помоћник министра за заштиту животне средине Свјетлана Радусин, директор Вода Српске Мирослав Миловановић, те други директори, помоћници директора или замјеници институција и Завода, с којима РХМЗ уско сарађује, те декан ПМФ проф. др Горан Трбић и други уважени професори и представници факултета и научних установа и радници нашег Завода.
Програм свечаности је био отворен обраћањем директора РХМЗ Републике Српске Дарка Боројевића, а затим министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Бориса Пашалића. Издвајамо дијелове говора, који додатно дају значај раду институције и обавезују за још боље резултате, али и дају охрабрење да смо на добром путу развоја.
„Ово је једна угледна институција, прије свега због праћења времена, поготово временских неприлика. Они су кроз претходних неколико година веома напредовали. Гледаћемо да у будућности још више напредују и да их још више оплемењујемо, првенствено да им набавимо нове машине и апарате“, изјавио је министар Пашалић. Додао је и да је доказ напретка Хидрометеоролошког завода управо у чињеници да су након искуства с катастрофалним поплавама из 2014 и систематичног рада и напретка у наредном периоду, рана најава и упозорења 2019. године су омогућиле да смо се могли припремити за надолазеће падавине и евентуално поплаве те избјегли негативне посљедице. Министар је истакао да је РХМЗ Републике Српске веома значајна за Републику Српску и да ће добити и значајније мјесто у Министарству и систему, посебно заштите и спашавања друштва од елементарних непогода, као и у савјетодавном смислу одрживог и просперитетног развоја цијелог друштва.
Свечаној церемонији присуствовао је и директор Хидрометеоролошког завода Србије Југослав Николић показујући колико је добра сарадња између ове двије институције.
„У овој области је увијек потребна сарадња са државом. Можемо рећи да одлично сарађујемо и финкционишемо, поготово у ситуацијама брзог реаговања у ванредним ситуацијама. Увијек смо једни уз друге када је у питању било каква помоћ“, рекао је Николић.
Директор РХМЗ Дарко Боројевић је навео, како им је изузетна част што имају овакве сараднике и пријатеље уз себе.
Истакао је да им велику помоћ пружа и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Издвајамо дио говра директора Дарка Боројевића:
„Желим да вас све заједно поздравим и да вам се захвалим у своје лично име и у име Републичког хидрометеоролошког завода што сте одвојили вријеме да својим присуством увеличате обиљежавање 30 година рада Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске. Искористићу прилику да нам још једном честитам 30 година постојања Републике Српске и 30 година рада Републичког хидрометеоролошког завода. У овој седмици смо имали и два врло значајна међународна дана, Свјетски дан вода и Свјетски дан метеорологије те нам свима честитам и те празнике о којима ће колеге у презентацијама које слиједе у другом дијелу данашњег скупа детаљније говорити“
У наставку је директор навео основне историјске чињенице из рада Завода од оснивања до данас, те истакао:
„Како је вријеме пролазило сви смо постајали свјесни чињенице да без сарадње са Заводима у окружењу свој посао не можемо обављати на најбољи начин, јер дјелатност којом се бавимо не познаје границе. У том правцу потписали смо споразуме о стручно-техничкој сарадњи са свим хидрометеоролошким заводима у региону. Такав приступ потписивању споразума јасно је дао до знања свим инстутуцијама и организацијама у региону да је сарадња неопходна јер послови којима се бавимо не познају границе. Посебно напомињем сарадњу са Хидрометеоролошким заводом Србије. За нас је од посебног значаја и успјешна сарадња са Федералним хидрометеоролошким заводом Федерације Босне и Херцеговине која се одвија кроз размјену података у реалном времену, јер киша која пада у горњем дијелу слива Босне, Врбаса, Уне, Сане изазива поплаве у Новом граду, Приједору Бањалуци, Добоју. Одлуком Предсједништва БиХ равноправно представљамо Босну и Херцеговину у међународним институцијама. Желим да напоменем да смо постигли договор око начина избора сталног представника Босне и Херцеговине у Свјетској метеоролошкој организацији по принципу ротације на годишњем нивоу.
Добра сарадња остварена је са свим институцијама из дјелокруга нашега рада, Републичком управом цивилне заштите, ЈУ „Воде Српске“, Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС, ЈП „Противградна превентива РС“, факултетима, школама, средствима информисања.
Све вријеме свог постојања непрекидно смо радили на кадровском и материјалном јачању Завода, испуњавајући строге критерије Свјетске метеоролошке организације и свих других надлежних институција.
Велики допринос у свему томе дали су директори Завода: Младен Јоргић у периоду од оснивања 1992. до 1995.године, Небојша Куштриновић од 1995. до 2001. године, проф.др Драго Тркуља од 2001. до 2007. године, Зоран Божовић од 2007. до 2018. године и Томислав Шајић од 2018. до 2020. године. Велико хвала за њихов допринос у оснивању и развоју Завода.“
На крају Дарко Боројевић је истакао даље интенције и правац развоја, чиме се јасно истиче опредјељеност свих запослених да својим радом унаприједе рад институције и омогуће даљу њену афирмацију.
Оно што остаје као задатак Заводу и институцијама Републике Српске је стварање финансијских услова за одржавање инсталисане опреме у радном режиму, пренос података у реалном времену и пријем високо стручних кадрова који ће вршити обраду тих података.
Заједнички нам је циљ смањење ризика од природних катастрофа, да штете узроковане екстремним временским приликама буду што мање. Јасно је да тим пословима не можемо одговорити без пуне сарадње са Заводима из региона и европским и свјетским центрима који изучавају ову проблематику.
У том правцу у претходном периоду потписали смо већи број споразума о међусобној сарадњи са институцијама у региону. Приступили смо као равноправни ентитетски заводи већем броју међународних организација, СМО, EUMETSAT, МЕТЕО-АЛАРМ, EFAS, SAVA FEWS, FFGS. О значају тих споразума као хронологији развоја служби које раде у оквиру Хидрометеоролошког завода више ће говорити моје колеге у својим излагањима.
На крају желим да изразим своје задовољство што сам цијели свој радни вијек до данас провео у Заводу, сарађивао и сарађујем са изузетним радним колегама и сјајним експертима из својих области који су првенствено својим залагањем остварили изузетне резултате у свим сегментима рада завода.“
Након поздравних говора додијељене су јубиларне повеље, плакете и захвалнице.
ПОВЕЉА: Господин Милорад Додик, Српски члан председништва Босне и Херцеговине, за посебан допринос раду и развоју Завода
ПОВЕЉА: Госпођа Жељка Цвијановић, Предсједник Републике Српске, за посебан допринос раду и развоју Завода
ПОВЕЉА: Господин Недељко Чубриловић, Предсједник Народне скупштине Републике Српске , за посебан допринос раду и развоју Завода
ПОВЕЉА: Господин Радован Вишковић, Предсједник Владе Републике Српске, за посебан допринос раду и развоју Завода
ПЛАКЕТА: Господин Борис Пашалић, Министар Пољопривреде, шумарства И водопривреде, за допринос развоју и афимрацији Завода
ПЛАКЕТА: Госпођа Сребренка Голић, Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију, за допринос развоју и афимрацији Завода
ПЛАКЕТА: Господин Зоран Божовић, дугогодишњи радник и директор Завода, од скоро и пензионер, за допринос раду, развоју и афимрацији Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Југослав Николић, Директор Републичког Хидрометеоролошког Завода Србије, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Алмир Биједић, Директор Федералног Хидрометеоролошког Завода Федерације Босне И Херцеговине, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Мирослав Миловановић, Директор Јавне Установа Воде Српске, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Марина Антић, Директор Института за генетицке ресурсе Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Развојни програм Уједињених Нација – УНДП Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Срђан Тодоровић, Директор Фонда за заштиту животне средине РС, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Јелена Куртиновић, Директор Центра за предшколско васпитање Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Постхумно, Господин Драшко Рудан, дугогодишњи радник Завода, за допринос раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Мирјана Божовић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Ранка Радић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА : Госпођа Сњежана Цвујић Амулић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Властимир Марјановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Душко Мијатовић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Миодраг Ристић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Синиша Петковић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Ратковић Жељко, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Дејан Супић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Љубиша Мацановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Дарио Ђаковић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Бобан Башић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Господин Милорад Векић, дугогодишњи радник Завода, за 30 година доприноса раду и развоју Завода
ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Славица Јовановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода
Други дио свечаности је протекао у стручним презентацијама свих сектора.
