На овој конференцији учествују све чланице WМО-СМО(Свјетске Метеоролошке Организације). Делегација БиХ је такође присутна са представницима оба ентитетска хидрометеоролошка Завода. У овој информацији ће бити дата главна образложење и циљеви а у следећим информације у детаљима, предвиђених активности. Конференција се одржава од 2. до 4. Новембра 2022.

 

На почетку конференције аудиторијуму се обратио Петри Талас, Генерални секретар WМО, говорећи о активностима WМО, њеним програмима и фокусима, везаним за главна поља дјеловања и даљег развоја WМО:

Главна тема конференције је ‘Будућа улога националних метеоролошких и хидролошких служби (НМХС): Водство и управљање’. Конференција има за циљ окупити руководства Националних метеоролошких и хидролошких служби те представнике приватног и академског сектора и међународних организација како би разговарали о будућности NHMS-ова у Еуропи, укључујући теме везане уз инфраструктуру, истраживање, услуге, водство, стратегије и законодавство те јавно-приватни ангажман. Конференција ће подржати провођење низа стратешких циљева и резолуција WМО-а, укључујући Јединствену политику за међународну размјену података у земаљском систему. Осим тога, на конференцији ће бити покренут извјештај о стању климе у Еуропи за 2021. Ово годишњи водећи извјештај Службе за климатске промјене Copernicus WМО-а и ECMWS-а износи појединости о климатским показатељима у RA VI (Европа) као што су температуре, океанска топлота, закисељавање океана, пораст нивоа мора, морски лед, ледењаци и екстремне временске прилике. Извјештај такођер има одјељак посвећен утицајима на одрживи развој, здравље, безбједност опскрбе храном, расељавање и екосистеме.

Очекивани резултати

Конференција ће пружити документ препоруке темељен на консензусу који ће се укључити у министарски догађај на високом нивоу, који ће се вјеројатно провести 2023., прије /или након предстојеће сједнице Свјетског метеоролошког конгреса.

Осмог августа је преко наших крајева прешла линија нестабилности дајући локалне пљускове и непогоде, углавном у јужној половини земље, те изражено на истоку земље, у сарајевско романијској регији и у средњем току ријеке Дрине.

Највише кише за 24 часа је пало у Вишеграду 75,6 l/m², што је за 16,6 l/m² више од мјесечног просјека падавина за август,  те у  Сокоцу 68,7 l/m² (мјесечни просјек за август је 70.8 l/m²).

У Бијељини је ово била прва киша након мјесец дана, а пало је 31,7 l/m². Бања Лука која биљежи јаку сушу, ни овим нестабилностима није добила ни капи кише. Тако да можемо рећи да суша која је била присутна у јулу и јуну мјесецу се наставила у већини крајева сјеверног појаса и у августу. У наставку дајемо сликовни приказ пролаза линије нестабилности преко наше земље.

У појединим мјестима поред обилних падавина било је и појачаног вјетра (Бијељина и Соколац 14 m/s, а у Вишеграду 12 m/s).

На крају дајемо количине падавина у ових првих осам дана падавина августа мјесеца с фокусом на обилније падавине на истоку:

 

Веома топло и вруће вријеме је било изнад наших крајева у протеклих девет дана а дуго најављивани максимум топлотног таласа се догодио у суботу 23.јуна2022. У великом броју мјеста температура је прешла праг од 35 степени цезијуса а чак у пет мјеста прешла 40 степени. (7 мјеста кад се заокружује на виши цијели број). У Бањалуци је забиљежено 40,7˚C. Једино су у БиХ Зеница са 41 и Мостар са 41,5 ˚C, имали вишу температуру.

И у Планинама је било вруће, а најнижа максимална температура забиљежена је на Чемерном 31,5 ˚C.

Апсолутни температурни максимуми нису достигнути у већини мјеста изузев:

СРБАЦ

39.0

2007

39.2

2022

 

МРКОЊИЋ ГРАД

37.2

2013

37.8

2022

, али без обзира на то овај дан се рачуна као врло екстремно врућ, с неуобичајено високим температурама. Ради успоредбе дајемо слику средњих мјесечних максималних температура и апсолутне максималне температуре забиљежене на МС Републике Српске.

Сажетак: Јако грмљавинско невријеме задесило је Соколац, остављајући иза себе огромне штете на воћу, различитим усјевима, као што је кукуруз, а трава спремна за кошење је полегла.

Соколац је забиљежио  највећу количину кише  (64,3 l/m²) уз град. Од те количине за сат времена је пало 50 литара, а максимална температура од 29,7˚C је за три сата пала за 18,2 ˚C, на 11,5 ˚C. При проласку облака изнад Сокца дувао је маховит вјетар који је у једном тренутку достигао и олујну вриједност од 18,9 m/s.

Топлотни талас је већ дуго присутан изнад наших подручја, а пети јули је био веома врућ, као и претходни дани. Међутим у синоптичкој слици времена полако су наступале промјене. По висини је слабио утицај термобаричког гребена уз премјештање плитке долине са запада, као дијела циклонске циркулације на сјеверозападу Европе, а преко Јадрана је у наше подручје притицао влажнији ваздух који је у централном планинском појасу лабилизовао атмосферу. Већ у раним послеподневним часовима расли су облаци нестабилности и почели давати грмљавину и локалне пљускове. Око четрнаест часова то је већ била формација добро развијених кумулонинбуса (Cb-cumuloninbus),у линији нестбилности која је напредовала према Сарајевско-романијској регији и сјеверу, дајући изражену грмљавину, пљускове и непогоде. Радарске слике су давале јачину одраза и више од  50dBZ, што указује на веома јак развој облака непогоде.

Слике које слиједе приказују области најачег развоја грмљавинских процеса и јаких пљускова. Посебно је истакнута зона Сокоца, гдје је забиљежено врло јако невријеме с градом и олујним вјетром.

Друга слика показује цијели систем конвективних облака изнад Босне и херцеговине у свом премјештању у југозападнојструји према сјевероистоку.

Ове нестабилности и непогоде дале су обилније и врло обилне падавине у централном појасу од запада до истока:

Обилни пљускови су били од Рибника и Мајевца (40,5 l/m²), преко Кнежева до Дервенте и Добоја (45,9 l/m²) на сјеверу, те Хан Пијеска, Милића и Сокоца на истоку, гдје је пала највећа количина кише  (64,3 l/m²) уз град. Од те количине за сат времена је пало 50 литара, а максимална температура од 29,7˚C је за три сата пала за 18,2 ˚C, на 11,5 ˚C. При проласку облака изнад Сокоца дувао је маховит вјетар који је у једном тренутку достигао и олујну вриједност од 18,9 m/s.

Врло јак вјетар је дувао и у Вишеграду: 13,9 m/s  те Бијељини: 14,6 m/s.