1

07 април 2022_Најзначајније климатске карактеристике у МАРТУ 2022

Преносимо детаље  Copernicus* извјештаја о глобалном стању климе и стању климе у Европи, уз основне карактеристике температуре и падавина у Републици Српској, за март 2022. годину. Глобална просјечна температура за март 2022. била је за око 0,4˚C виша од просјека за март  из периода 1991-2020, што га чини петим најтоплијим у историји. У исто вријеме у цијелој Европи је у марту 2022. било око 0,4 ˚C  хладније од просјека, што је трећи најхладнији  март у последњих 10 година. У Српској март је био хладнији од просјека за -2,1 ˚C, и веома сув, тј. владала је изузетна суша.

*( Copernicus је програм Европске Уније за осматрање Земље, који врши мониторунг наше планете и њеног окружења за добробит свих грађана Европе. Користи сателитске и податке из мреже осматрачког система СМО и других субјеката)

Надаље обим антарктичког морског леда за март 2022. године је био 26% испод пројсека 1991-2020, што је друго најниже мјесто у 44-годишњем сателитском запису, са великим површинама испод просјечне концентрације морског леда у Росовим, Амундсеновим и сјеверним Веделовим морима (Ross, Amundsen, and northern Weddell).

Већи дио Европе био је сувљи од просјека. Изузетак је било Иберијско полуострво, гдје су услови били влажнији од просјека, у упадљивом контрасту у односу на услове сувог фебруара.

У марту 2022. године постојао је велики распон температурних аномалија широм Европе. Услови топлији од просјека забиљежени су у сјеверној Европи, где су највише температуре биле у сјеверној Норвешкој. Насупрот томе, у јужној Европи су били хладнији услови од просјека. Посебно су Грчка и Турска имале најхладније аномалије.

Аномалије средње европске температуре су генерално веће и варијабилније од глобалних аномалија. Просјечна европска температура за март 2022. била је за 0,43 ˚C нижа од просјека 1991-2020. Овај мјесец је био трећи најхладнији март у последњих 10 година, али је био много мање екстреман,  око 2,4 ˚C топлији од аномалије  од -2,71 ˚C у марту 2013.

Хладна аномалија у југоисточној Европи проширила се на сјеверну Африку, преко Блиског истока и Кавказа, и на Русију.

Арктик је у марту имао температуре више од просјека, са највећим позитивним аномалијама забиљеженим у источном атлантском сектору од Свалбарда до Нове земље. Широм Арктика, температура је била 2,09 ˚C изнад просјека 1991-2020, што га је учинило четвртим најтоплијим у историји и око 0,5 ˚C хладнијим од најтоплијег марта 2017. Антарктик је такође имао интензивну топлоту, са температуром ваздуха знатно изнад просјека, а на Востоку је, на примјер, температура достигла -17,7 ˚C, што је најтоплија мартовска температура која је тамо измјерена у 65-годишњој забиљеженој историји.

У марту 2022, већи дио Европе је искусио услове суше, гдје је било знатно мање падавина  од просјека. Падавине су биле знатно мање од просјека у западној Норвешкој и изнад алпског лука. Ово је погоршало дуготрајну сушу у сјеверној Италији, посебно у долини По. У јужној Шведској неке станице су забиљежиле изузетно ниске падавине. У Италији, Грчкој и дијелу Балкана поред суше, забиљежене температуре су биле исподпројсечне, због прилива хладног ваздуха са сјевероистока.

У северној Скандинавији, већем дијелу Турске, регионима сјеверозападно од Каспијског мора и нарочито изнад Иберијског полуострва, било је са изнадпросјечним падавинама. На Иберијском полуострву, упорне падавине и јаки вјетрови изазвали су поплаве и штету, посебно  у региону Валенсије. Ови услови влажнији од просјека, посебно изражени на истоку Шпаније, били су у упадљивом контрасту са много сушнијим од просјека условима које су били у фебруару.

У Републици Српској март је такође био хладнији од просјека, за (-2,1 ˚C). По станицама раздиоба одступања је приказана на слици која слиједи:

Најхладнији дио мјесеца је била прва декада, затим друга, а једино трећа је била с температурама изнад просјека. Што се тиче минималне температуре она је у цијелом мјесецу била испод до знатно испод просјека, осим пар станица у трећој декади с температуром мало изнад просјека (Мркоњић Град, Чемерно и Требиње). И у односу на максималну температуру, прва декада је била најхладнија, затим друга, а трећа је имала просјечно за 5,9 ˚C, вишу максималну температуру.

Слика која слиједи показује средње мјесечне температуре за март у односу на просјек:

И падавине такође показују сличну аномалију као и у већем дијелу Европе (знатан дефицит):

Гледајући те износе у процентима, највећи дефицит је био у сарајевско романијској регини и Подрињу (Чемерно има 7%, Соколац 8% а Фоча 9%) од просјечних мјесечних количина.  Затим слиједи Херцеговина, гдје је суша постала забрињавајућа због стања у хидроенергетском систему. Тамо практично цијели мјесец је био без падавина, те су само мало обилније кише пале 30. марта.

Игор Ковачић

 




Обиљежавање 30 година рада РХМЗ Републике Српске

У петак 25.марта одржана је свечаност поводом 30 година од оснивања Хидрометеоролшког завода Репулике Српске Републике Српске, у свечаној сали Административног центра Владе Републике Српске.

Ово је веома значајан датум у животу и развоју наше институције с много аспеката. Прво, РХМЗ Републике Српске је једна од шест Управних организација која је основана у истој години када је проглашена Република Српска (у то вријеме „Српска Република Босна и Херцеговина“), друго што је израсла у респектабилну установу за све дјелатности којима се бави, а заједно на једнаким и равноправним основама са ФХМЗ Федерације БиХ, представља БиХ у Свјетској Метеоролошкој Организацији. На крају, заједно са ФХМЗ Федерације БиХ је дио дугих европских метеоролошких агенција и кроз низ пројеката како заједничких тако и институционалних и међународних унаприједила препознатљивост и респектабилност у стручном и другим аспектима.

Свечаност су својим присуством увеличали министар нашег ресорног министарства (пољопривреде шумарства и водопривреде) проф. др Борис Пашалић, директор РХМЗ Србије, проф. др Југослав Николић, помоћник министра за  заштиту животне средине Свјетлана Радусин, директор Вода Српске Мирослав Миловановић, те други директори, помоћници директора  или замјеници институција и Завода, с којима РХМЗ уско сарађује, те декан ПМФ проф. др Горан Трбић и други уважени професори и представници факултета и научних установа  и радници нашег Завода.

Програм свечаности је био отворен обраћањем  директора РХМЗ Републике Српске Дарка Боројевића, а затим министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Бориса Пашалића. Издвајамо дијелове говора, који додатно дају значај раду институције и обавезују за још боље резултате, али и дају охрабрење да смо на добром путу развоја.

„Ово је једна угледна институција, прије свега због праћења времена, поготово временских неприлика. Они су кроз претходних неколико година веома напредовали. Гледаћемо да у будућности још више напредују и да их још више оплемењујемо, првенствено да им набавимо нове машине и апарате“, изјавио је министар Пашалић. Додао је и да је доказ напретка Хидрометеоролошког завода управо у чињеници да су након искуства с катастрофалним поплавама из 2014 и систематичног рада и напретка у наредном периоду, рана најава и упозорења  2019. године су омогућиле да смо се могли припремити за надолазеће падавине и евентуално поплаве те избјегли негативне посљедице. Министар је истакао да је РХМЗ Републике Српске веома значајна за Републику Српску и да ће добити и значајније мјесто у Министарству и систему, посебно заштите и спашавања друштва од елементарних непогода, као и у савјетодавном смислу одрживог и просперитетног развоја цијелог друштва.

Свечаној церемонији присуствовао је и директор Хидрометеоролошког завода Србије Југослав Николић показујући колико је добра сарадња између ове двије институције.

„У овој области је увијек потребна сарадња са државом. Можемо рећи да одлично сарађујемо и  финкционишемо, поготово у ситуацијама брзог реаговања у ванредним ситуацијама. Увијек смо једни уз друге када је у питању било каква помоћ“, рекао је Николић.

 

Директор РХМЗ Дарко Боројевић је навео, како им је изузетна част што имају овакве сараднике и пријатеље уз себе.

Истакао је да им велику помоћ пружа и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Издвајамо дио говра директора Дарка Боројевића:

„Желим да вас све заједно поздравим и да вам се захвалим у своје лично име и у име Републичког хидрометеоролошког завода што сте одвојили вријеме да својим присуством увеличате обиљежавање 30 година рада Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске. Искористићу прилику да нам још једном честитам 30 година постојања Републике Српске и 30 година рада Републичког хидрометеоролошког завода. У овој седмици смо имали и два врло значајна међународна дана, Свјетски дан вода и Свјетски дан метеорологије те нам свима честитам и те празнике о којима ће колеге у презентацијама које слиједе у другом дијелу данашњег скупа детаљније говорити“

У наставку је директор навео основне историјске чињенице из рада Завода од оснивања до данас, те истакао:

„Како је вријеме пролазило сви смо постајали  свјесни чињенице да без сарадње са Заводима у окружењу свој посао не можемо обављати на најбољи начин, јер дјелатност којом се бавимо не познаје границе. У том правцу потписали смо споразуме о стручно-техничкој сарадњи са свим хидрометеоролошким заводима у региону. Такав приступ потписивању споразума јасно је дао до знања свим инстутуцијама и организацијама у региону да је сарадња неопходна јер послови којима се бавимо не познају границе.  Посебно напомињем сарадњу са Хидрометеоролошким заводом Србије. За нас је од посебног значаја и успјешна сарадња са Федералним хидрометеоролошким заводом Федерације Босне и Херцеговине која се одвија кроз размјену података у реалном времену, јер киша која пада у горњем дијелу слива Босне, Врбаса, Уне, Сане изазива поплаве у Новом граду, Приједору Бањалуци, Добоју. Одлуком Предсједништва БиХ равноправно представљамо Босну и Херцеговину у међународним институцијама. Желим да напоменем да смо постигли договор око начина избора сталног представника Босне и Херцеговине у Свјетској метеоролошкој организацији по принципу ротације на годишњем нивоу.

Добра сарадња остварена је  са  свим институцијама из дјелокруга нашега рада, Републичком управом цивилне заштите, ЈУ „Воде Српске“, Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС,  ЈП „Противградна превентива РС“, факултетима, школама, средствима информисања.

Све вријеме свог постојања непрекидно смо радили на кадровском и материјалном јачању Завода, испуњавајући строге критерије Свјетске метеоролошке организације и свих других надлежних институција.

Велики допринос у свему томе дали су директори Завода: Младен Јоргић у периоду од оснивања 1992. до 1995.године, Небојша Куштриновић од 1995. до 2001. године, проф.др Драго Тркуља од 2001. до 2007. године, Зоран Божовић од 2007. до 2018. године и Томислав Шајић од 2018. до 2020. године. Велико хвала за њихов допринос у оснивању и развоју Завода.“

На крају Дарко Боројевић је истакао даље интенције и правац развоја, чиме се јасно истиче опредјељеност свих запослених да својим радом унаприједе рад институције и омогуће даљу њену афирмацију.

Оно што остаје као задатак Заводу и институцијама Републике Српске је стварање финансијских услова за одржавање инсталисане опреме у радном режиму, пренос података у реалном времену и пријем високо стручних кадрова који ће вршити обраду тих података.

Заједнички нам је циљ смањење ризика од природних катастрофа, да штете узроковане екстремним временским приликама буду што мање. Јасно је да тим пословима не можемо одговорити без пуне сарадње са  Заводима из региона и европским и свјетским центрима који изучавају ову проблематику.

У том правцу у претходном периоду потписали смо већи број споразума о међусобној сарадњи са институцијама у региону. Приступили смо као равноправни ентитетски заводи већем броју међународних организација, СМО, EUMETSAT, МЕТЕО-АЛАРМ, EFAS, SAVA FEWS, FFGS. О значају тих споразума као хронологији развоја служби које раде у оквиру Хидрометеоролошког завода више ће говорити моје колеге у својим излагањима.

На крају желим да изразим своје задовољство што сам цијели свој радни вијек до данас провео у Заводу, сарађивао и сарађујем са изузетним радним колегама и сјајним експертима из својих области који су првенствено својим залагањем остварили изузетне резултате у свим сегментима рада завода.“

 

Након поздравних говора додијељене су јубиларне повеље, плакете и захвалнице.

ПОВЕЉА: Господин Милорад Додик, Српски члан председништва Босне и Херцеговине, за посебан допринос раду и развоју Завода

ПОВЕЉА: Госпођа Жељка Цвијановић, Предсједник Републике Српске, за посебан допринос раду и развоју Завода

ПОВЕЉА: Господин Недељко Чубриловић, Предсједник Народне скупштине Републике Српске , за посебан допринос раду и развоју Завода

ПОВЕЉА: Господин Радован Вишковић, Предсједник Владе Републике Српске, за посебан допринос раду и развоју Завода

ПЛАКЕТА: Господин Борис Пашалић, Министар Пољопривреде, шумарства И водопривреде, за допринос развоју и афимрацији Завода

ПЛАКЕТА: Госпођа Сребренка Голић, Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију, за допринос развоју и афимрацији Завода

ПЛАКЕТА: Господин Зоран Божовић, дугогодишњи радник и директор Завода, од скоро и пензионер, за допринос раду, развоју и афимрацији Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Југослав Николић, Директор Републичког Хидрометеоролошког Завода Србије, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Алмир Биједић, Директор Федералног Хидрометеоролошког Завода Федерације Босне И Херцеговине, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Мирослав Миловановић, Директор Јавне Установа Воде Српске, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Марина Антић, Директор Института за генетицке ресурсе Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Развојни програм Уједињених Нација – УНДП Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Срђан Тодоровић, Директор Фонда за заштиту животне средине РС, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Јелена Куртиновић, Директор Центра за предшколско васпитање Бања Лука, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Постхумно, Господин Драшко Рудан, дугогодишњи радник Завода, за допринос раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Мирјана Божовић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Ранка Радић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА : Госпођа Сњежана Цвујић Амулић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Властимир Марјановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Душко Мијатовић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Миодраг Ристић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Синиша Петковић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Ратковић Жељко, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Дејан Супић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Љубиша Мацановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Дарио Ђаковић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Бобан Башић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Господин Милорад Векић, дугогодишњи радник Завода, за 30 година доприноса раду и развоју Завода

ЗАХВАЛНИЦА: Госпођа Славица Јовановић, дугогодишњи радник Завода, за 20 година доприноса раду и развоју Завода

 

Други дио свечаности је протекао у стручним презентацијама свих сектора.




Нове снијежне падавине на почетку климатолошког прољећа од 05.03. увече до 07.03. ујутро.

Сажетак:У наредном периоду нас очекује хладно вријеме са снијегом и формирањем, а у планинама повећањем снијежног покривача. Цијела седмица пред нама  ће бити хладна, испод просјека средње температуре за овај период почетка климатолошког прољећа.

Притицање хладног ваздуха са сјевера условиће формирање висинског циклона између суботе и недјеље изнад нашег подручја. То ће условити падавине, углавном снијежног карактера уз формирање мањег снијежног покривача у нижим и већег у вишим предјелима. Тај процес ће се задржавати и следеће недјеље изнад западног Балкана, тако да у уторак 08. марта ће доћи до притицања нове капље хладног ваздуха са сјевера уз регенерацију циклоналне циркулације. Због тога цијеле следеће недјеље остаје испод просјечно хладно вријеме, повремено са снјиежним падавинама.

У суботу 05.03. увече и према ноћи са слабим снијегом, који ће почети падати у већини крајева па и на сјеверу. Пред јутро у недјељу умјерен снијег од централног појаса на сјевер, када че се почети формирати снијежни покривач, на југу суво.

Удари вјетра у вишим предјелима од југозапада до југа и југоистока од 40 до 50 km/h, пролазно у ноћи и олујни вјетар око 65 km/h .

У недјељу 06.03. Утицај висинског циклона с центром у Јадрану. У ноћи са снијегом и повећањем снијежног покривача прво у планинама а затим до јутра и пријеподнева у свим предјелима, па и на сјеверу. Током дана са снијегом уз даљи пораст снијежног покривача, на крајњем југу са кишом и сусњежицом. Поподне и увече остаје са снијегом у већини крајева, а престанак падавина углавном на југозападу и дијелом  југу. У вишим пределима се очекује од 15 до 20 cm снијега, у нижим предјелима од 5 до 10 cm, а на крајњем сјеверу од један до пар центиметара. На североистоку и истоку јак до врло јак  вјетар од 40 до 50 km/h, а у Динаридима  до олујни уз ударе од 60 до 70 km/h.

У понедјељак 07.03. Остаје претежно до потпуно облачно, мјестимично са слабим повременим падавинама снијега или пљуска снијега а на планинама и вијавице. Према послеподневу раслојавање облака и све више сувог времена. Једино на истоку у планинама са слабим падавинама. Мањи даљи пораст снијежног покривача од  3 до 5 cm .

Хладно вријеме са повременим снијегом се задржава и наредних дана.

Нове информације и прогноза висине снијега у суботу 05.марта 2022,године.




07.02.2022_Утицај брзо покретног хладног фронта_киша, снијег, пљускови, вијавица, врло јак, локално олујни вјетар

Током раних јутарњих часова наши крајеви су били под утицајем јужног и југозападног струјања и топлог сектора испред напредујућег хладног фронта са запада и сјеверозапада. Бања Лука је мјерила високих 13°С. Синоптичка слика висинског струјања приказана је на слици која слиједи:

Утицај фронта се у Крајини већ осјетио око осам часова а око 9:45 часова је прешао преко Бањалуке, дајући прво јак скоро олујни вјетар (17,5 m/s) уз пљусак кише и грмљавину. Његов утицај и промјену метеоролошких параметара пратимо на сликама које слиједе. Температура је била цијело јутро 12,8°С, да би за десетак минута пала на 3,4°С (пад 9,4°С), при проласку фронта у 10:10 часова. Најнижи станични притисак је забиљежен у 6 часова 985,9 hPa(mb),а након проласка фронта у 11 часова износио је 994,5 hPa(mb) (порастао је за 8,6 hPa(mb)). Цијело јутро је дувао јак, до врло јак јужни вјетар брзине до 12 m/s, а при проласку фронта био је маховит и скренуо је на сјеверне смјерове а на аутоматској станици је забиљежен максимални удар 16,7 m/s.Слично пратимо и у Бијењини само што је временско заостајање линије фронта око пола часа до 45 минута. Максимална температура је наступила у 9:30 часова 11,5°С, да би за сат времена пала на 5,2°. Максимални удар вјетра је био у 10:20 часова и износио је  19,6 m/s.

У Кнежеву је нешто прије 11 часова температура била 6,5°С, а око 12 часова пала је на  -1,2°С. Уз снијег и вијавицу, праћену јаким вјером. Сличне ситуације су забиљежене и у другим мјестим у складу са премјештањем фронталне линије. Овакве временске прилике су веома карактеристичне за фронтове2, врсте, врло брзе који дају нагли пад температуре, велику промјену притиска и на самом фронту маховит често олујни вјетар. Због јаког узлазног струјања на линији фронта (топли ваздух се диже испред фронта) стварају се облаци вертикалног рљзвоја дајући и грмљавину кој је забиљежена на линији фронта, прво на западу Крајине, затим око Бањалуке, Челинца и Котор Вароши, а касније у централном појасу БиХ, поподне и у Херцеговини, око Требиња.

Премјештање фронта пратили смо и на радарским сликама ТХМЗ Србије:

Игор Ковачић