13.10.2023_Љето у првој декади октобра

Прву декаду октобра мјесеца је окарактерисало изнадпросјечно топло вријеме, са обиљем сунца и суво. У ниској Херцеговини је свих десет дана било љетњих (Tmax >= 25.0˚C), а на континенту око шест. На западу Крајине  је забиљежен и један тропски дан (Tmax >= 30.0˚C). Ту ситуацију везујемо за трећи октобар када је Tmax била 30.2˚C у Рибнику и Бањалуци а Приједору Tmax = 30.4 ˚C. Средња декадска температура износи 15,2˚C (Тср мјесечна октобар = 11.1˚C)*, што је за четири степена изнад просјека.У цијелој Српској је било 10 дана без падавина, осим пар мјеста на истоку, гдје су забиљежени трагови кише крајем декаде, а у Хан Пијеску осмог 1,2 l/m².

Такве временске прилике одредила је синоптичка ситуација која је била окарактерисана присуством пространог антициклона с центром изнад сјевера Африке и  југозапада Европе. Он је југозападу, западу, дијелу средње Европе и Балкану донио стабилно вријеме, а уз прилив топлог ваздуха из Африке и изнадпросјечно топло. Било је два периферна ослабљена фронта који су прошла сјевером Балкана од запада на исток, те утицала на вријеме у смислу мале осцилације температуре.

Слика 1.: синоптичка слика у првој декади октобра 2023 која је утицала на изнадпросјечно топло вријеме.

Графикон 1: декадска количина падавина на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Прву декаду је окарактерисала суша, на већини станица ни један дан са кишом.

Графикон 2: декадска Тср на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 3: одступање Тср у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 4: одступање Тср минималне у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

Графикон 5: одступање Тср максималне у односу на просјек у првој декади, на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске:

*Тср октобар за Српску (1991-2020):  11.1 _према подацима климатологије_изведена средња вриједност из свих станица РХМЗ РС; **напомена:за поједина израчунавања дужина низова мјерења није једнака на свим станицама, те ове информације су оријентационе

 

 

Прва декада октобра је и у великом дијелу Европе била уз изнадпросјечно топло вријеме, а у Шпанији су достигнути у појединим мјестима и рекорди.

Детаље о томе можете читати на линку: https://www.vrijemeradar.me/vesti-o-vremenu/letnja-toplota-u-oktobru-na-zapadu-evrope-temperatura-i-preko-35c-rekordi–ccb90624-7f69-402e-ad35-df3c170a2f10




19.КОНГРЕС СВЈЕТСКЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (22. МАЈ ДО 2. ЈУН 2023.ГОДИНЕ)

сажетак:

У четворогодишнјим циклусима се одржавају Конгреси СМО- Свјетске метеоролошке организације (WMO_World Meteorological Organization). Као и сваки до сад одржан, овај има велики значај за свјетску метеоролошку заједницу. Овај је у знаку и посебном значају везаном за остваривање циља да до 2027.године све земље свијета буду покривене са системом раног упозорења на непогоде.

Порука са уводне конференције одржане 22.маја, на високом нивоу:

 

„Потребна нам је јака Светска метеоролошка организација. Потребне су нам метеоролошке службе на националном нивоу које такође морају бити јаке. Оне су кичма СМО. Потребне су нам да пруже поуздане информације о времену и клими, те да упозоре становништво на природне опасности и непогоде“, рекао је швајцарски председник Ален Берсет у уводном обраћању.

 

Иницијатива раних упозорења за све (Early Warnings for All),  један је од главних стратешких приоритета Конгреса, највишег тијела СМО за доношење одлука. Тијело СМО од 193 члана ће такође размотрити низ других резолуција за побољшање пружања услуга, јачање осматрања, подстицање циљаног истраживања и развоја капацитета у ери брзо растућих потреба због климатских промјена и екстремнијих временских услова.

 

Конгрес се одржава у знаку 150.годишњице претходнице СМО, тј. формалне међународне метеоролошке заједнице, тако да нове одлуке, Резолуције и Стратешки план развоја до 2027.године, добијају на свом значају.

Неке од чињеница у прилог значаја си и следеће изнешене на свечан ом отварању Конгреса:

 

Екстремни временски услови, клима и догађаји повезани са водом (поплавама, клизиштима и сл…) изазвали су 11 778 пријављених катастрофа између 1970. и 2021. године, са нешто више од 2 милиона смртних случајева и економским губицима од 4,3 трилиона долара, према новим ажурираним подацима објављеним за Конгрес.

 

Економски губици су порасли. Али побољшана рана упозорења и координисано управљање катастрофама смањили су број људских жртава у последњих пола вијека. Преко 90% пријављених смртних случајева широм свијета догодило се у земљама у развоју, које такође трпе несразмерно високе трошкове у односу на величину њихових економија.

 

Системи раног упозоравања су доказана, ефикасна и изводљива мјера прилагођавања клими, која спашава животе и обезбеђује најмање десетоструки повраћај улагања. Па ипак, недавни извјештај Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и СМО Глобални статус система раног упозоравања: циљ Г (United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) and WMO Global Status of Early Warning Systems: Target G report), наглашавају да само половина земаља има системе раног упозорења са посебно ниском покривеношћу у малим острвским државама у развоју ( СИДС), најнеразвијеним земљама (ЛДЦ) и у Африци.( Small Island Developing States (SIDS), Least Developed Countries (LDCs) and in Africa)




23.март_СВЈЕТСКИ МЕТЕОРОЛОШКИ ДАН

Будућност времена, климе и воде кроз генерације

Сажетак:

Као и и сваке године, свјетска метеоролошка заједница слави 23.март као светски метеоролошки дан. СМО је у саставу Уједињених нација, те је једна од најактивнијих организација која окупшља 192 земље. БиХ je њена чланица , са јасно израженим статусом постојања два ентитетска завода, који једнакоправно партиципирају у раду СМО. На принципу ротације се врши функција сталног представника БиХ у СМО. Ове године, до 11.мјесеца представник РХМЗ Репуиблике Српске представља Метеоролошке службе у Свјетској Метеоролошкој Организацији. Ове године свјетски метеоролошки дан је у знаку историје и историјских промјена и напредовања свјетске метеоролошке службе, али и значајног пораста важности заједничког дјеловања у спашавању људских живота и смањењу штета које чине природне непогоде  планети Земљи. Ове година се навршава 150 година од оснивања прве метеоролошке отганизације (ИМО) интернационалне метеоролошке организације. Све  аспекте овогодишње прославе доносимо кроз говор генералног сектретара СМО Петри Таласа и званичног саопштења секретаријата СМО, текстом  који слиједи:

Поздравно обраћање из секретаријата Светске метеоролошке организације у Женеви:

Вријеме, клима и циклус воде не познају националне или политичке границе. Међународна сарадња је неопходна. Ова филозофија је покретала рад велике метеоролошке породице од 1873. године и водиће нас у будућности.

Потреба и потражња за нашом стручношћу и нашом науком никада није била већа.

Светски метеоролошки дан 2023. је веома посебан јер се одржава поводом 150. годишњице претходнице СМО, Међународне Метеоролошке Организације.

Током протеклих 150 година, Националне метеоролошке и хидролошке службе су прикупљале и стандардизовали податке који подупиру временске прогнозе које сада узимамо здраво за готово. Историја размјене података СМО је успјешна прича о научној сарадњи у циљу спасавања живота и средстава за живот.

Ми смо друга најстарија агенција Уједињених нација. Поносни смо на наша достигнућа и прославићемо их у значајној години када ће наш Светски метеоролошки конгрес који доноси одлуке усагласити стратешке приоритете за промовисање наше визије свијета који је отпорнији на екстремне временске прилике, климу, воду и друге еколошке догађаје.

 

Рана упозорења за све

Све је већи замах иза амбициозног настојања да се осигура да системи раног упозоравања који спашавају животе покрију све у наредних пет година. Иницијатива раних упозорења за све, коју је покренуо генерални секретар УН Антонио Гутереш на Светски метеоролошки дан 2022. године, одобрена је на COP27 у Шарм-ел-Шеику и добила је подршку развијених земаља и земаља у развоју, породице УН и приватног сектора.

Рана упозорења су успостављена. Она морају да буду  за све.

Половина чланица СМО још увек нема адекватне системе раног упозоравања на више опасности и морамо да попунимо празнине у основном систему оосматрања, посебно у најмање развијеним земљама и малим острвским државама у развоју.

Рана упозорења су плод прилагођавања климатским променама – што више није луксуз већ неопходно. Према Светском економском форуму, у наредном десетогодишњем временском оквиру, неуспех у ублажавању климатских промјена, неуспјех адаптације на климатске промјене и природне катастрофе су највећи ризици за глобалну економију.

Најмање половина свих катастрофа је повезана са водом. На Конференцији УН о водама у Њујорку (22. до 24. априла), СМО ће показати како се повећавају опасности које се односе на воду као што су поплаве и суше. Климатске промјене и отапање глечера такође ће довести до више воденог стреса. Боље праћење и управљање водама су од суштинског значаја и то је разлог зашто СМО ради на Глобалном информационом систему о водама како би промовисала слободну размену хидролошких података.

 

 

 

Мониторинг гасова стаклене баште

Климатске промене су одлучујући изазов нашег времена. Начин на који одговоримо на тај изазов ће одредити будућност наше планете и наше дјеце и унука. Ово ће бити истакнуто у Синтези шестог извештаја о процени Међувладиног панела за климатске промене.

Глобална просечна температура је за више од 1,1°С виша него што је била када је ИМО основан прије 150 година. Наше вријеме је екстремније, наш океан је топлији и киселији, ниво мора је порастао, а глечери и лед се топе. Брзина промјена се убрзава.

Атмосферски нивои гасова стаклене баште остају на рекордним нивоима. Па ипак, тренутно не постоји свеобухватна, благовремена међународна размена 1осматрања гасова стаклене баште на површини и свемиру.

Да би попунила празнину, СМО настоји да развије одрживу и координисану глобалну инфраструктуру за праћење гасова стаклене баште.

То би проширило и консолидовало дуготрајне активности СМО у праћењу гасова стаклене баште под окриљем Глобал Атмоспхере Ватцх и Интегрисаног глобалног информационог система о гасовима стаклене баште.

Концепт је заснован на веома успешном Ворлд Веатхер Ватцх-у, који је уведен на почетку сателитске ере и ове године слави своју 60. годишњицу. То остаје златни стандард за међународну сарадњу.

Чланови СМО могу бити поносни на наша достигнућа у нашој дугој и богатој историји.

Почели смо живот у ери Морзеове азбуке и телеграма за прогнозе испоруке. Суперкомпјутери и сателитска технологија отварају нове хоризонте за све поузданије предвиђање времена и климе – са могућношћу модела у километрима.

Али чак и у ери вештачке интелигенције и машинског учења, и даље зависимо од личне посвећености и посвећености особља Националне метеоролошке и хидролошке службе које раде сваког дана сваке године на спасавању живота.

Захваљујемо се свима.

 

Петтери Таалас, проф.

Генерални секретар СМО

РХМЗ Републике Српске ће на свјетски дан метеорологије одржати свечаност на ПМФ факултету, 23.марта с почетком у 10 часова.




13. март 2023._Педесет осмо засједање IPCC-a (IPCC-58), Interlaken, Швајцарска, 13. – 17. марта 2023.

INTERLAKEN, 13. марта – Међувладин панел за климатске промјене (IPCC) почео је данас  своје засједање како би усвојио Синтетизовани шести извјештај о процјени . Засједање , kojе се одржава у Интерлакену ( Interlakenu),  у Швајцарској, трајаће до  17. марта.

Преносимо чћанак за новине IPCC-а:

Синтетизовани извјештај је последњи дио  IPCC-овог Шестог извјештаја о процјени климатских промјена. Он интегрише и резимира закључке шест извјештаја које је објавио IPCC током текућег циклуса извјештавања, који је почео 2015. Ово укључује три специјална извјештаја три радне групе IPCC-a, Шестом извјештају процјене климатских промјена.

Током овог засједања IPCC ће усвојити Резиме за креаторе политика у својим земљама, као и обимнији извјештај за институције које се баве проблематиком климатских промјена.

“Када буде одобрен, Синтетски извјештај ће постати темељни политички документ за обликовање климатских акција у остатку ове кључне деценије. За креаторе политике данас и сутра, пријеко потребан уџбеник за рјешавање климатских промјена. Немојте погријешити, недјеловање и кашњења нису наведени као опције”, рекао је предсједавајући  IPCC Hoesung Lee отварајући конференцију.

У име домаћина, швајцарски Федерални савјетник  Albert Rösti пожелео је добродошлицу преко 650 делегата, који су присуствовали овом пленарном

Засједању  IPCC-a.Након тога су уследиле видео поруке Генералног секретара UN-a Antonio Guterresa, генералног секретара Свјетске метеоролошке организације (СМО-WMO) Petteri Taalas, извршног Директора Програма Уједињених Нација за жиботну средину (UNEP) Inger Andersen и извршног секретара Оквирне конвенције Уједињених Нација о климатским промјенама (UNFCCC) Simon Stiell.

Видео поруке су доступне на:

Fifty-eighth Session of the IPCC — IPCC

За вишец информација можете контактирати:

IPCC Press Office, Email: [email protected]

Andrej Mahečić, + 41 22 730 8066, Werani Zabula, + 41 22 730 8120, Nina Peeva, + 41 22 730 8142 i Melissa Walsh +41 22 730 8532.

 

Биљешка о IPCC-у

Међувладин панел за климатске промјене (IPCC) је тијело УН-а за процјену науке у вези са климатским промјенама. Основали су га Програм Уједињених нација за околиш (UNEP) и Свјетска метеоролошка организација (СМО-WМО) 1988. године како би политичким лидерима пружили периодичне научне процјене о климатским промјенама, њиховим импликацијама и ризицима, као и да изнесу стратегије прилагођавања и ублажавања. Исте године, Генерална скупштина УН-а подржала је акцију СМО- WMO и UNEP -а у заједничком успостављању IPCC -а. IPCC има 195 држава чланица.