Извештај о стању глобалних водних ресурса истиче озбиљану оптерећеност глобалног водоснабдевања, са петом узастопном годином исподпросјечног нивоа ријека и прилива у резервоаре. Овај недостатак утиче на заједнице, пољопривреду и екосистеме. Поред тога, глечери су доживјели свој највећи губитак масе у последњих 50 година, а 2023. година означава другу годину широког губитка леда глобално.

Извјештај такође истиче да је 2023. година била најтоплија до сада, обиљежена продуженим сушама и широко распострањеним поплавама, узрокованим прелазом из Ла Нине у Ел Нињо и људски изазваним климатским промјенама. Извјештај нуди глобалну процјену водних ресурса, ослањајући се на податке метеоролошких и хидролошких служби, како би информисао доносиоце одлука у секторима осетљивим на воду и управљању ризиком од катастрофа. Он допуњује серију „Стање глобалне климе“ Светске метеоролошке организације (СМО).

Сада у својој трећој години, ово издање је најобухватније, укључујући нове податке о језерима, резервоарима, влази у тлу и глечерима. Циљ је изградити глобални сет података о хидролошким променљивим величинама како би се подржали системи раног упозоравања на опасности повезане са водом до 2027. године. Са 3.6 милијарди људи који тренутно имају проблема са недостатком воде, предвиђа се да ће тај број прећи 5 милијарди до 2050. године, извјештај наглашава хитну потребу за акцијом у циљу испуњавања Циља одрживог развоја 6 о води и санитарним условима.

Кључне поруке

• година је најсушнија година за глобалне реке у последњих 33 године
• Глечери трпе највећи губитак масе у последњих 50 година
• Климатске промене чине хидролошки циклус нестабилнијим
• Рано упозоравање за све мора да се бави опасностима повезаним с водом
• СМО позива на боље мониторинг и делjenje података

Чланак Свјетске Метеоролошке Организације

https://wmo.int/news/media-centre/wmo-report-highlights-growing-shortfalls-and-stress-global-water-resources

Веза за преузимање комплетног извјештаја

https://library.wmo.int/records/item/69033-state-of-global-water-resources-report-2023

Дана 16.04.2024. године извршено је мјерење протицаја на ријеци Врбас од стране одјељења за Хидрологију при Републичком хидрометеоролошком заводу и представника катедре за Хидротехнику испред Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета у Бањалуци. Мјерења су извшена симултано кориштењем ултразвучног мјерача протицаја Сонтек М9 у надлежности РХМЗ РС и дроном Фантом 3, који је опремљен камером, у надлежности АГГФ БЛ.
Мјерења су извршена у циљу упоређивања резултата, гдје је површински ток ријеке Врбас снимљен дроном те постпроцесно уз помоћ адекватног софтвера анализиран снимак, којим је процјењена вриједност протицаја у датом профилу, те добијене вриједности даље упоређене са резултатима конвенционалне методе мјерења протицаја ултразвучним мјерачем протока, извршене за дати профил у истом тренутку.
На основу овог прелиминарног мјерења, може се утврдити да је развој технологије анализе и процјене укупног протицаја у пресјеку корита на основу само снимка површинских брзина изузетно напредовао, те да представља прилику за унапређење могућности мјерења и процјена протицаја, нарочито при условима великих вода када су мјерења конвенционалним методама отежана.

Свјетска метеоролошка организација (СМО) у сарадњи са Међународном комисијом за слив ријеке Саве (Савска комисија) организовала је Радионицу о изградњи капацитета за размјену хидролошких података, стандардизацији и интероперабилности у региону 6, која се одржала 29. и 30. јануара 2024. године, у просторијама Савске комисије у Загребу, Хрватска
Радионица је била намјењена представницима пружалаца података хидролошког информационог система Сава и одабраним стручњацима из земаља слива Дунава и Рајне. Предавачи на обуци су били експерти из СМО – заједнички тим стручњака за хидролошки мониторинг (JET-HYDMON), радне групе из домена хидрологије (OGC-HDWG), и партнерских организација.
Циљеви радионице:
• Омогућити чланицама Савске комисије и Саве, Дунава и Рајне да приступе и деле хидролошке податке користећи релевантне мета (податке) стандарде и принципе које подржава СМО Хидролошки систем за посматрање (WHOS) као компонента СМО Глобалног интегрисаног глобалног система посматрања (WIGOS) и Информационог система СМО (WIS2.0) за интероперабилност података.
• Оспособити учеснике неопходним знањем за јачање постојеће политике о размјени хидролошких и метеоролошких података и информација у сливу ријеке Саве кроз имплементацију СМО Јединствене политике података.
• Демонстрирати предности интеграције система, обезбиједити обуку о регистрацији хидролошких станица у OSCAR-у.
• Стицање вjештина и знања о основним алатима и подржаним технологијама WHOS-а за јачање постојећих система и платформи унутар земаља и басена.
• Истражити имплементацију СМО хидролошког статуса и система прогноза (ХидроСОС), иницијативе Рана упозорења за све (ЕW4All) и њихове везе са WHOS-ом.
Детаљни извјештаји, презентцаије и одлуке са радионице су доступни на:
https://wmo.int/events/workshop/capacity-building-workshop-hydrological-data-exchange-standardization-interoperability-ra-vi

Извјештавање за Регистар испуштања и преноса загађујућих материја из постројења:
Од 01.01.2024. године извјештавање за Регистар испуштања и преноса загађујућих материја из постројења се врши у складу са Правилником о Регистру испуштања и преноса загађујућих материја из постројења („Службени гласник Републике Српске“ бр. 55/23), путем веб апликације. Инсталација веб апликације је у току и све потребне информације о приступу апликацији и упутствима за коришћење ће ускоро бити доступне на интернет страници Републичког хидрометеоролошког завода.