Анализа утицаја цуклона на вријеме с количином падавина, 19. и 20. маја 2020.године

image_pdfimage_print

У периоду од 19. до 20. маја били смо под утицајем висинског цикона из западног Медитерана који се  премјештао према Јадрану, постепено попуњавао када се са сјеверозапада Европе, приближавала висинска долина и утицала, да се циклон не задржава дуже изнад наших предјела, већ трансформише и премјешта на југоисток. У складу са таквим висинским струјањем, у приземљу пратимо формирање младог циклона у Лигуријском мору и његово премјештање у Јадран, гдје је он од 19. на 20. мај својим хладним фронтом прилазио обали а топлим прешао преко Балкана на његов сјевер. Поред тога у току дана формирала се линија нестабилности у централном дијелу Балкана. Она је условила стварање врло изражене супер ћелије, простране облачне масе са великим бројем облака кумулонимбуса (Cb), који су због свог изразитог развоја условили непогоде, праћене пљусковима, градом и олујним маховитим вјетром, прво на југозападу Србије а затим у централним предјелима и на истоку и југоистоку. Било је изузетно великих штета на широком подручју Србије.

У исто вријеме, 19. маја послијеподне, у нашим централним предјелима се лабилизовала атмосфера па је било развоја облака нестабилности који су давали пљускове и грмљавинске процесе. Та нестабилност се премјештала према Котор Вароши, а затим према Теслићу и Добоју. У већини осталих предјела није било изразитог развоја облака непогоде, али је било пљускова и периода са кишом. На сликам које слиједе приказујемо синоптичку слику за 19.мај 2020. Са положајем фронтова и циклона у периодима од 6 часова, како би се могла пратити промјена временских прилика.

Следећа слика приказује просторну расподјелу сијевања из облака нестабилности.

Утицај циклонске активности изнад Балкана се наставио у ноћи на 20.мај и током дана. Приземни циклон из Јадрана се премјештао морем према југоистоку а затим је прешао на копно прво Албаније а затим Сјеверне Македоније. Припадни хладни фронт је већ прилазио Грчкој а топли се премјештао са сјевера Балкана преко наших сјеверних и западних, према југозападним предјелима, утичући на вријеме у тим и дијелом Сарајевско романијској регији, дајући обилније падавине. Од јутарњих часова је било са грмљавинским процесима у централним предјелима који су се премјештали према сјеверу. Већ током дана пресудни утицај на временске прилике је имао хладни фронт који се привлижавао са сјевера, тако да је на сјеверу и западу остало облачно са умјереном кишом која је повећавала укупну количину падавина.

Топли ваздух је био још присутан у јужној половини земље па је то условило формирање линије (нестабилности) кумулонинбуса у панинском региону од западне Херцеговине преко источних предјела Српске, централног појаса Србије до Румуније. То је приказано на слици која слиједи.

Цијели процес појаве и развоја овог циклона је праћен  уз најаву обилнијих падавина и прогнозу њихових количина. Упоређујући прогнозиране количине са оствареним, модели су дали добру процјену, тј. прогнозу.

У графикону који слиједи дајемо укупне количине падавина на метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске, 19. и 20. маја.

Највише падавина је било на сјеверозападу, западу и југозападу  Крајине, од 30 (Рибник)  до 50l/m² (Градишка). Централни појас је имао од 15 до 30 l/m², а најмање падавинаје било на југоистоку и југу, од  2,2 (Требиње) до 17,8 l/m² (Фоча). Разлог, да на југу није било кише лежи управо у специфичном развоју и путањи кретања циклона, те завршног утицаја фронта са сјеверозапада.

Последњи графикон приказује укупну количину падавина од 1. до 21. маја 2020. Битно је уочити да су западни и сјеверни предјели примили већу количину падавина, па су вриједности укупне количине за првих 20 дана достигле просјечне количине за мјесец мај (Приједор) а превазишле просјечне количине и до 45% (Градишка, Србац). Друге станице у том региону Српске (Бања Лука, Нови Град, Добој) имају количину падавина која је од 80 до 90% од просјечних мјесечних. На истоку и југу укупне падавине су знатно ниже од просјечних.

На крају, занимљиво је дати поређење ових остварених количина падавина са прогнозом за цијели мјесец мај коју смо дали на почетку мјесеца. Према аномалији мјесечне количине падавина ECMWF (европског центра за средњорочну прогнозу) и дугорочној прогнози  (РХМЗ Србије), видљиво је да се она полако остварује, посебно на западу, сјеверозападу и дијелом централном појасу, док на истоку, југоистоку и југу још смо далеко од просјечних количина.

Наредни период до 24.маја доноси уз југозападно струјање прољепшање. Након тога ће бити с честим нестабилностима, 25,26 и 27.маја условљено лабилизацијом атмосфере на периферији циклонске циркулације на истоку Балкана, као ће бити и 30. И 31. Када ће се формирати циклон изнад источне Европе. Ове нестабилности ће бити чешће и интензивније на истоку тако да зависно од количине, која је сад неизвјесна ће повечати укупну количину падавина и на истоку и југоистоку.

Обилније падавине су се одразиле и на нивое ријека у смислу повећања нивоа водотока. У наставку доносимо нивограме одређених водотока.

Дервента, ријека Укрина

Добој, ријека Босна

Јошавка, ријека Јошавка

Доњи Ободник, ријека Врбања

4757укупно посјета,1посјета данас