Сажетак:
Двадесет шестог октобра одржана је прва радионица за метеорологе и хидрологе прогностичаре, југоисточне Европе на заједничкој информационој платформи (CIP- Common Information Platform) која би требала да допринесе бољој прогнози непогода и поплава у југоисточној Европи, а самим тим и на Балкану. Кроз платформу је предвиђен низ продуката нумеричке прогнозе, података осматрања и хидролошких и метеоролошких из региона, те продуката краткорочне прогнозе до шест, односно 12/24 часа и израду одговарајућих упозорења на опасне метеоролошке појаве. У многој мјери овај систем би требао да донесе велики напредак у борби против елементарних непогода и добијању раних и правовремених информација, на основу којих би се боље припремили и реаговали.
Изглед платформе на web-у дат је на слици која слиједи. Дакле ради се о интерактивној платформи у google-map окружењу са много продуката који се приказују кроз слојеве (leyers) карата метеоролошких поља. Карте се могу комбиновати, дајући прогностичарима добар увид у аналитички и прогностички материјал, неопходан за прогнозу времена.
Шире:
Заједничка информациона платформа (CIP- Common Information Platform), као што сам напоменуо садржи низ продуката:
1-(NWP) Продукте нумеричке прогнозе (GRIB)
За сада су постављена четири модела (ALADIN, NMMMB, ICON,ECMWF, COSMO*), а у сваком моделу су приказана поља око 10 варијабли (промјењљивих) (нпр. Температуре, притиска,влаге, вјетра, облачности…) у корацима до 72 часа унапријед (три дана). Занимљивост је да се сви параметри могу пратити у 14 нивоа атмосфере, почев од приземља падо горње границе атмосфере (од 1000 до 200 hPa(mb)). Када се сви слојеви (карте) поброје у платформи их има преко 10.000. Томе се треба додати још низ карата и слојева које долазе од података осматрања, краткорочне поргнозе (nowcastinga) и екстерних података.
2-податке осмотрене на метеоролошким станицама и податке са аутоматских метеоролошких и хидролошких станица у реалном времену.
3-Хидролошке продукте (типови продуката: HYDRO: geojson, Geotiff, ESRI-Shapefile…)
4-други метеоролошки продукти европских метеоролошких агенција (тј. EUMETSAT: convection, ir, vis,wv,…)
Цијели систем тј. платформа користи GIS (geografical information system) географски информациони систем, моћна технологија која омогућује да креирамо слику многих одабраних метеоролошких идругих поља изнад истог простора. Главне компоненте овог система су:
А-website
Б- база података
Ц- сервер слика продуката (ECMWF SkinnyWMS)
Цијели систем је осмишљен од стране експерата у европском центру за дугорочну прогнозу ECMWF-у, и њихов тим пружа техничку подршку. Циљ је да платформа буде стабилна и да ажурира све информације, како буду стваране а приказује прогнозна поља како сервери буду израчунавали. Све је то смјештено и прказује се у „компјутерском облаку“ а приближава продукцију података, обезбјеђује велики број стандардних ријешења/могућности садржавајући последње технологије (Kubernetes, Docker). Наравно, ту је доступна инфраструктура високог нивоа управљања, која је поставила сервисе и учинила да буду доступни на интернету. На интернету се могу наћи многи нумерички продукти, али овај има интенцију да буде с још више могућности и надоградње за професионалне службе, националног нивоа која издају упозорења о елементарним непогодама на националном нивоу.
У раду прогностичара погодност представља синхронизација по неколико продуката у више прзора тако да се паралелно може пратити одвијање временских процеса на различитим нивоима атмосфере и промјене у различитим параметрима.
У скорој будућности ће се направити интеграција хидролошких података и извјештаја у реалном времену, интеграција продуката временских серија и непосредне верификације. Важан сегмент ће бити континуирано тестирање са великим бројем прогностичара (и метеоролошких и хидролошких) и њиховим повратним информацијама, примједбама и идејама за додатна ријешења. Све ће то дати побољшање изгледа платформе и њену оптимизацију.
Тим експерата који је учествовао и учествује у раду је:
Информацију припремио Игор Ковачић, дипл.метеоролог
Историја:
Након успешног завршетка пројекта „Изградња отпорности на катастрофе на Западном Балкану и Турској“ 2014. године, и као одговор на потребе идентификованих од стране корисника, Светска метеоролошка организација (WМО) у сарадњи са Америчком агенцијом за међународни (USAID)покренуо пројекат „Саветодавни систем раног упозоравања на више опасности у Југоисточној Европи (SEE-MHEWS-A) који има за циљ јачање постојећих капацитета за рано упозоравање у региону Југоисточне Европе. Током прве фазе пројекта припремљен је План имплементације у којем су наведени концепт и смернице за развој регионалног саветодавног система. Друга фаза пројекта (SEE-MHEWS-A)почела је у фебруару 2018. и подржана је од стране Светске банке кроз Глобални фонд за смањење и опоравак од катастрофа и Инструмент за претприступну помоћ (IPA)Европске комисије. Ова фаза пројекта ће бити почетак имплементације (SEE-MHEWS-A) као што је опширно наведено у Плану имплементације.
Шести састанак Управног одбора пројекта (PSC)друге фазе пројекта организован је као телеконференција 14. септембра 2021. Састанак је имао за циљ да разговара о тренутном статусу и плановима за имплементацију пројекта. Састанку је присуствовао 41 учесник из пројектних партнера, заинтересованих страна и Секретаријата СМО (листа учесника је приложена као Анекс 1). Дневни ред састанка је укључен у Анекс ИИ.
Састанак су отворили Мицхаел Стаудингер Michael Staudinger (председник RA VI регионална асоцијација Свјетске метеоролошке организације за Европу) и председник Управног одбора пројекта (PSC), Даниел Кул (Daniel Kull ) (виши специјалиста за управљање ризицима од катастрофа, Светска банка) и Милан Дацић (представник СМО за Европу и пројекат (SEE-MHEWS-A) Извршни).
