Прва половина љета, ако посматрамо временске прилике је доста промјењљива, а температура се уклапа у вишегодишње просјеке. Средња мјесечна апсолутна максимална је у јуну била од 25°C до 29°C (у планинама око 19°C). Биљежимо само два топлотна таласа. Први је био од 23 до 26. јуна с температуром од 30°C до 35°C, те израженији око 13 јула кад је температура била од 35°C до 40°C. Поред тога јун је био јако кишовит, с количинама изнад просјека а понегдје и знатно изнад. Издвајају се два региона, један на истоку од Сарајевско Романијске регије, преко средњег и горњег Подриња до високе Херцеговине и други на западу Крајине.
Прва декада јула мјесеца можемо рећи да је донијела угодно љетно вријеме, није било превруће, ако изузмемо период од осмог до четрнаесто, кад је максимална температура била изнад 30 °C. Топлотни талас је доживео свој максимум 13. и 14. јула кад је температура била изнад 35°C (Бања Лука, Добој и Вишеград 38°C).
Већ 13.јула по висини се прдубљава предња страна долине уз притицање врло топлог ваздуха с југа, а у приземљу притисак опада, уз таласање фронталне зоне на крајњем западу Балкана. Таква синоптичка ситуација је погодовала јављању локалних непогода, грмљавинских процеса, с обилнијим пљусковима.
Продубљавање висинске долине до сјеверног дијела Медитерана, уз присуство топлог и влажног ваздуха, условило је формирање циклонске циркулације изнад Медитерана. Она се одржавала 16, 17 и 18 јула захватајући скоро цијели Балкан и средњу Европу и централни Медитеран, дајући понегдје обилне падавине. Притицањем хладног ваздуха са сјеверозапада, на Алпима је западао снијег, а у траговима га је накратко било и на Балкану, на вишим планинама.
Обилних падавина је било и код нас. Петнаестог јула на истоку а шеснаестог и седаманестог на сјеверозападу и западу (од крајњег запада до ријеке Босне и на сјевер до Саве, а на југ до Динарских планима).
У сливу ријеке Врбаса постављено је низ аутоматских падавинских станица. Просторна слика падавина са тог слива изгледа овако: