50 година након бањалучког земљотреса

image_pdfimage_print

26. и 27. октобра 2019. године навршава се пуних 50 година од катастрофалног земљотреса који је погодио Бању Луку. О томе колико је значајан овај догађај говори чињеница да Бањалучани мјере вријеме прије и послије земљотреса из 1969. године, без обзира на остале пошасти које су је задесиле.

За само неколико секунди земљотрес је оставио пустош у којем је погинуло 15 људи, а 1117 је повријеђено.

Град је девастиран, а огромна материјална штета је причињена на 86 000 станова и кућа, 266 школских објеката, 152 зграде јавне управе и администрације, 146 културних установа, 133 здравствена објекта и 29 социјалних установа.

Епилог земљотреса од 27. октобра 1969. године био би још трагичнији да се претходни удар (for shock) није десио 26. октобра у 16 сати и 36 минута са магнитудом од 5.6 степени Рихтерове скале, у мирно  недјељно поподне. Тадашња градска власт на челу са градоначелником г. Живком Бабићем, из предострожности, сљедећи дан проглашава нерадним за васпитнообразовне и привредне институције (због највеће концентрације људи на једном мјесту), бојећи се управо онога што се и десило. Одлука се показала потпуно исправном, јер је град сутрадан, 27. октобра, погодио још јачи земљотрес у 9 сати 10 минута 56 секунди са магнитудом од 6.6 степени Рихтерове скале (IX степени Меркалијеве скале). Ово је био до тада, а и до сада, најјачи забиљежени земљотрес на тлу Босне и Херцеговине.

https://www.youtube.com/watch?v=ShnsugTWQTo

Након главног земљотреса услиједио је велики број накнадних земљотреса (after shocks) од којих је најјачи 31.12.1969. godine у 14 часова и 18 минута магнитуде 5.3 степена Рихтерове скале.

Најближе станице које су регистровале бањалучки земљотрес биле су у Сарајеву и Загребу.

Помоћ је несебично стизала са свих страна у виду поклона, помоћи, инструмената, зајмова, експертских тимова…

Неопходно је било организовати одређена сеизмолошка испитивања како би се детерминисало бањалучко жариште, пратила појава накнадних удара…, односно организовати сеизмолошку службу која ће пропратити све стручне активности.

Од пристигле помоћи која је била у виду сеизмолошке опреме, односно аналогних сеизмолошких станица за регистровање накнадних удара, експерата свјетског гласа који су оставили несебичан траг у проучавању сеизмичности бањалучког подручја, кроз годину-двије резултати су били више него очигледни. Велику помоћ у стручном допринусу и кадровима, поучени сопственим искуством, пружио је Институт за земљотресно инжењерство и инжењерску сеизмологију из Скопља (1963. године – земљотрес у Скопљу).

Из међународних фондова су финансирани за Бању Луку веома значајни пројекти као што је микрорејонизација урбаног подручја града (1972. године) који је резултирао картом на којој је утврђен и нумерички изражен утицај локалних сеизмогеолошких својстава терена локације при дејству земљотреса. Овакве подлоге су незаобилазни инпути у асеизмичком пројектовању. Од тада до данас, урбано подручје Града Бање Луке је најмање удвостручено.

Разорно дејство земљотреса је покренуло нужност организовања и формирања сеизмолошке дјелатности. У оквиру Фонда за обнову Бање Луке изграђена је сеизмолошка станица према најсавременијим критеријумима тог времена. Општина Бања Лука је повјерила вођење сеизмолошке службе и рад на сеизмолошкој станици Бања Лука Институту за испитивање материјала чија је обавеза била праћење и изучавање сеизмичке активности бањалучког подручја, a за руководиоца је именован г. Драго Тркуља (касније директор РХМЗ-а у периоду од 2001. до 2007. године). Сеизмолошка станица на Бањ брду пуштена је у рад 1974. године.

На основу Закона о сеизмолошкој служби Босне и Херцеговине од 25. децембра 1970. године основан је Сеизмолошки завод као носилац послова из области сеизмологије у Босни и Херцеговини. Сеизмолошка осматрања Завода су се одвијала преко регионалних сеизмолошких центара: Сарајева, Бања Луке, Мостара и Тузле и локалних сеизмолошких станица.

1974. године реализован је међународни регионални пројекат „Проучавање сеизмичности Балканског региона“ у организацији и под покровитељством UNDP/UNESCO.

1987. године Заједница за сеизмологију СФР Југославије је издала Сеизмолошку карту максимално очекиваних интензитета за одређене повратне периоде (за 50, 100, 200, 500, 1000 и 10 000 година).

До 1991. године, преко мреже сеизмолошких станица вршено је регистровање и осматрање  сеизмолошких појава, анализа и обрада података, израда каталога земљотреса, карата епицентара земљотреса, геофизичка осматрања и анализе и перманентна размјена са домаћим и међународним сеизмолошким центрима, а све активности су биле координисане преко Заједнице за сеизмологију Југославије.

Неколико година прије ратних дешавања, у склопу Правилника о техничким нормативима за сеизмичко осматрање високих брана (Сл. лист СФРЈ бр.6 од 22.01.1988. године), који је и данас на снази, Заједница за сеизмологију СФРЈ преузима одређене активности за реализацију овог Правилника. Заједнички став Подкомитета за сеизмику, Југословенског друштва за високе бране и Републичких заједница за електропривреду и већих елктроенергетских система у Југославији је да се приступи укључивању домаћих произвођача у производњу сеизмолошке опреме. Прихваћено је да Р. Чајавец Р.О. „Професионална електроника“ у сарадњи са Институтом за испитивање материјала Бања Лука развија систем сеизмолошке опреме под називом „Геофизички системи и инструменти“. 1988. године започет је пројекат развоја дигитало-телеметријског сеизмолошког система у Бањој Луци. Компарације ради, сеизмолошка опрема је уско специјализована и производи се само у неколико институција у свијету.

За вријеме ратних дешавања (1991-1995. године) на подручју Босне и Херцеговине већина сеизмолошких станица са инструментима је уништена, изузев Бање Луке која је све вријеме радила, а ради сигурности била је измјештена у просторије фабрике Чајавец. Од постављања првих инструмената послије бањалучког земљотреса, сеизмолошка станица Бања Лука у континуитету, без прекида, све до данас региструје сеизмичке догађаје.

Сеизмолошка дјелатност послије 1995. године се реализује у склопу ентитетских Хидрометеоролошких завода.

Данас је сеизмолошка станица Бања Лука сједиште Сеизмолошке службе организоване у оквиру Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске.

Прва аутоматска дигитална сеизмолошка станица инсталисана је у Бањој Луци 2003. године донацијом од стране Скупштине града Бања Лука. Фактички од тада је започео период осавремењавања и успостављање мреже сеизмолошких станица у сврху сеизмолошког мониторинга  на простору Републике Српске. Од тада до данас, из сопственог буџета, Републички хидрометеоролошки завод је набавио двије аутоматске дигиталне сеизмолошке станице (2004. и 2005. године), а тренутно их има 15 у сеизмолошкој мрежи, од којих су неки дијелови добијени из разних пројеката што је дoприниjeлo пoвeћaњу брoja и пoуздaниjeм лoцирaњу зeмљoтрeсa на простору Републике Српске, односно БиХ и њеног окружења. Многи сензори који се и данас користе су донирани непосредно послије бањалучког земљотреса из 1969. године.

Значајно унапређење сеизмолошке мреже остварено је у периоду од 2009. до 2011. године у сарадњи са Геофизичким институтом Словачке академије наука. Сеизмолошка мрежа је проширена са четири дигитализатора и четири индустријска рачунара, док је централна база за прикупљање података осавремењена са два нова сервера.

Од 2009. године сеизмолошка станица Бања Лука је дио Mедитеранске мреже (MedNet) широкопојасних сеизмолошких станица која има за циљ да прикупља податке о земљотресима Медитеранског региона. Институт за геофизику и вулканологију из Рима је инсталисао опрему, а обавеза Републичког хидрометеоролошког завода је да обезбиједи континуалан пренос података у реалном времену и омогући међународну размјену истих.

У периоду од 2006. до 2011. године Сектор сеизмологије РХМЗ-а је учествовао у значајном пројекту који је финансирао НАТО кроз програм “Наука за мир” под називом Хармонизација мапа сеизмичког хазарда за земље Западног Балкана чији резултат су карте сеизмичког хазарда за повратне периоде 95 и 475 година.

Од јула 2015. до септембра 2019. године Сектор сеизмологије је учествовао у AlpArray научном пројекту који је подразумијевао до сада најгушће пројектовану мрежу широкопојасних сеизмолошких станица на једном простору у сврху испитивања орогенезе Алпске области.

Проширење сеизмолошке мреже РХМЗ и размјена података са земљама окружења обезбиједило је неопходне услове за коришћење програмског пакета SeisComp 3.0 за аутоматско лоцирање земљотреса, његово слање на sms поруку запосленима, те аутоматско ажурирање на web страницу, Цивилној заштити, медијима, Евро-медитеранском сеизмолошком центру и Оперативно-комуникационом центру БиХ у року од само неколико минута.

Мрежа сеизмолошких станица РХМЗ-а

Од септембра 2019. године Сектор сеизмологије је укључен у AdriaArray научни пројекат који има за циљ детерминисање и разумијевање тектонике и геодинамичких фактора који контролишу геохазарде у области Јадранске плоче. За ова истраживања неопходни су снимци високе резолуције и досљедно праћење сеизмичности, а то је могуће пројектовањем мреже густо распоређених широкопојасних сеизмолошких станица у централно-источној Медитеранској области која на сјевероистоку укључује Карпатску област, а на југоистоку Хелениде, како би Јадранска плоча и њене деформације биле сигурно покривене.

Без обзира на често тешку финансијску ситуацију, а истовремено знајући колика је важност сеизмолошких података за сам регион и бањалучку сеизмогену зону, приступило се анализи и обради расположивих података, њиховој синтези, тако да је хoмoгeнизoвaн први кaтaлoг зeмљoтрeсa кojи oбухвaтa циjeлу тeритoриjу Републике Српске, односно БиХ и шире. Земљотрес не познаје границе!

Каталог сеизмолошких података обухвата историјски и преинструментални период до 1900. године, рани инструментални период од 1900. до 1964. године и инструментални период послије 1964. године до данас, то значи да Републички хидрометеоролошки завод располаже подацима од 1386. године до данас. У складу са савременим захтјевима за састављање каталога, каталог је хомогенизован по параметру доступне магнитуде и унифициран превођењем у момент магнитуду.

Сеизмолошка служба је у сталном кадровском и финансијском дефициту, али без обзира на ове околности много је урађено на осавремењавању захваљујући највише сопственом залагању запослених, помоћи и подршци колега из Сеизмолошког завода Србије и учешћу у међународним пројектима без којих сигурно не бисмо били ни на овом нивоу.

Развој сеизмолошке мреже у будућности усмјерен је ка повећању броја аутоматских дигиталних сеизмолошких станица са континуалним преносом података у реалном времену и набавци савремених широкопојасних сензора који би замијенили сада коришћене дотрајале краткопериодичне сензоре. Узимајући у обзир значај сеизмолошког мониторинга како за локалне заједнице, регион и саму државу, очекујемо да се исте укључе и својим доприносом покажу спремност за сарадњу у правцу модернизације сеизмолошке опреме.

Сеизмолошка служба има много значајнију улогу од оне која јој је неправедно додијељена, чији задатак није само да „чека“ и објави параметре земљотреса када се земљотрес деси, него много значајнија. Сеизмологија  је мултидисциплинарна наука која подразумијева успостављање и одржавање мреже сеизмолошких станица, регистровање потреса, њихово лоцирање, архивирање и каталогизацију, размјену података са међународним институцијама, макросеизмичку обраду јачих потреса и картирање њиховог дејства, проучавање процеса расиједања у самом жаришту (хипоцентру), пропагација и утицај сеизмичких таласа на грађевинске објекте и процјену сеизмичкког дејства на објекте у будућности  (сеизмички хазард и ризик). На данашњем степену развоја науке и технологије једино је уз помоћ сеизмичких таласа могуће детерминисати земљину унутрашњост, притом имајући на уму њену хетерогеност.

Било би веома скромно не нагласити велики значај ове службе у домену примјене европских стандарда у асеизмичком пројектовању, тј. учешћу представника у Техничком комитету и Радној групи за израду националног анекса за имплементацију ЕВРОКОДА 8 у Босни и Херцеговини, учешћу у изради правилника о противтрусној заштити, изради карата сеизмичког хазарда, ризика итд.

http://eurokodovi.ba/seizmika/

Земљотрес је природни феномен на који човјек нема никаквог утицаја, који се догађа стихијски, без најаве. Сматра се најгорим непријатељем грађевинских конструкција и природним хазардом који најкраће траје, а односи највећи број жртава.

Оно што можемо са сигурношћу да констатујемо је да се можемо и требамо„борити“ са оваквим непријатељем једино превентивом против штетног дјеловања земљотреса. То подразумијева да с тим треба започети још у фази просторног и урбанистичког планирања примјеном обавезне законске регулативе у области асеизмичког пројектовања и грађења како би ефекти земљотреса били максимално ублажени. Законска регулатива постоји, само је треба у потпуности испоштовати.

 

начелник Одјељења за осерваторску сеизмологију

 мр Сњежана Цвијић-Амулић

17578укупно посјета,2посјета данас