19.КОНГРЕС СВЈЕТСКЕ МЕТЕОРОЛОШКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ (22. МАЈ ДО 2. ЈУН 2023.ГОДИНЕ)

сажетак:

У четворогодишнјим циклусима се одржавају Конгреси СМО- Свјетске метеоролошке организације (WMO_World Meteorological Organization). Као и сваки до сад одржан, овај има велики значај за свјетску метеоролошку заједницу. Овај је у знаку и посебном значају везаном за остваривање циља да до 2027.године све земље свијета буду покривене са системом раног упозорења на непогоде.

Порука са уводне конференције одржане 22.маја, на високом нивоу:

 

„Потребна нам је јака Светска метеоролошка организација. Потребне су нам метеоролошке службе на националном нивоу које такође морају бити јаке. Оне су кичма СМО. Потребне су нам да пруже поуздане информације о времену и клими, те да упозоре становништво на природне опасности и непогоде“, рекао је швајцарски председник Ален Берсет у уводном обраћању.

 

Иницијатива раних упозорења за све (Early Warnings for All),  један је од главних стратешких приоритета Конгреса, највишег тијела СМО за доношење одлука. Тијело СМО од 193 члана ће такође размотрити низ других резолуција за побољшање пружања услуга, јачање осматрања, подстицање циљаног истраживања и развоја капацитета у ери брзо растућих потреба због климатских промјена и екстремнијих временских услова.

 

Конгрес се одржава у знаку 150.годишњице претходнице СМО, тј. формалне међународне метеоролошке заједнице, тако да нове одлуке, Резолуције и Стратешки план развоја до 2027.године, добијају на свом значају.

Неке од чињеница у прилог значаја си и следеће изнешене на свечан ом отварању Конгреса:

 

Екстремни временски услови, клима и догађаји повезани са водом (поплавама, клизиштима и сл…) изазвали су 11 778 пријављених катастрофа између 1970. и 2021. године, са нешто више од 2 милиона смртних случајева и економским губицима од 4,3 трилиона долара, према новим ажурираним подацима објављеним за Конгрес.

 

Економски губици су порасли. Али побољшана рана упозорења и координисано управљање катастрофама смањили су број људских жртава у последњих пола вијека. Преко 90% пријављених смртних случајева широм свијета догодило се у земљама у развоју, које такође трпе несразмерно високе трошкове у односу на величину њихових економија.

 

Системи раног упозоравања су доказана, ефикасна и изводљива мјера прилагођавања клими, која спашава животе и обезбеђује најмање десетоструки повраћај улагања. Па ипак, недавни извјештај Канцеларије Уједињених нација за смањење ризика од катастрофа (УНДРР) и СМО Глобални статус система раног упозоравања: циљ Г (United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) and WMO Global Status of Early Warning Systems: Target G report), наглашавају да само половина земаља има системе раног упозорења са посебно ниском покривеношћу у малим острвским државама у развоју ( СИДС), најнеразвијеним земљама (ЛДЦ) и у Африци.( Small Island Developing States (SIDS), Least Developed Countries (LDCs) and in Africa)