Републички хидрометеоролошки завод

Одржан други састанак дизајнер тима за задатак 6:

Дизајнирање мулти хазардног система ране најаве хармонизованих Националних система ране најаве

(Design a Regional Multi-Hazard Early Warning System composedof harmonized National Early Warning Systems):

09-11 септембар, Драч, Албанија

Смањење ризика од природних непогода је најприоритетнији задатак свих земаља западног Балкана и Турске. То је један од сегмената пројекта: Building Resiliance to Disasters in Western Balkans and Turkey. Након катастрофалних поплава у региону: Србија, Хрватска и Босна и Херцеговина (Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине), показало се да пројекат, који се спроводи већ 5 година, има своју потпуну оправданост. То нас обавезује да до његовог краја (15 октобар 2014) донесемо што квалитетније документе, који ће унапредити регионалну сарадњу и довести до успостављања функционалног регионалног мултихазарног система ране најаве. У том смислу Национални Хидрометеоролошки сервиси имају истакнуто мјесто и обавезу, будући да велики дио непогода се односи на њихов дјелокруг рада.

Добра организација Хидрометеоролошлих служби кроз СМО-свјетску метеоролошку организацију, и кроз овај пројекат се показала као веома важна компонента успјешне сарадње и достизања задатих циљева.

Документ мулти хазардног система ране најаве хармонизованих Националних система ране најаве састојаће се од општег дијела којисе односи на цијели пројекат и све учеснике, те 8 извјештаја земаља корисника ИПА фондова. То су практично извјештаји о стању система ране најаве, техничке опремљености и стручне попуњености и оспособљености националних хидрометеоролошких служби. Кроз овај пројекат СМО (свјетска метеоролошка организација ) је у БиХ на правилан начин препознала да у БиХ раде два равноправна ентитетска хидрометеоролошка завода, један у Републици Српској а други у Федерацији БиХ, и чине хидрометеоролошку службу БиХ.

Извјештај ће бити презентован кроз:

Table 1 Status: of Policy and Legislation.......................................................................................................... 8

Table 2: Institutions - Roles and Responsibilities....................................................................................... 9

Table 3: Key Stakeholders and Decision makers in MHEWS........................................................... 13

Table 4: Operational cooperation between HMS and CMC............................................................... 17

Table 5: Core capacities of the RHMZ-RS Service to support MHEWS - I................................ 21

Table 6: Core capacities of the FHMZ-FBiH Service to support MHEWS - I........................... 22

Table 7: Core capacities of the RHMZ-RS Service to support MHEWS - II.............................. 23

Table 8: Core capacities of the FHMZ-FBiH Service to support MHEWS - II......................... 24

Table 9: Regional and International Cooperation of RHMZ-RS relevant to MHEWS....... 26

Table 10: Regional and International Cooperation of FHMZ-FBiH relevant to MHEWS 26

Table 11: Quality Management and Human Resources at RHMZ-RS.......................................... 27

Table 12: Quality Management and Human Resources at FHMZ-FBiH..................................... 27

  

Лидер пројекта Димитар Иванов (СМО) и координатор Сари Лаппи (ФМИ-фински метеоролошки институт) су на крају састанка закључили:

Морамо признати да је ово био један од бољих састанака, који нас охрабрује да смо направили велики напредак. Приказане презентације везане за поплаве Србије, Хрватске и Републике Српске показују веома стручан и квалитетан приступ догађању и сваки из свог угла, на свој начин приказује катастрофалне поплаве у мају 2014. Они се међусобно надопуњују и самим тим се наметнула идеја да та три хидрометеоролошка завода направе заједничку презентацију, која ће бити представљена на завршном састанку пројекта, гдје ће бити присутни сви учесници.

На  почетку првог пројекта ДРР (смањење ризика у земљама југоисточне Европе) признао је Иванов, нисмо ни знали за постојање Републичког хидрометеоролошког завода Републике Српске, а сада након пет година трајања ова два пројекта, даје свој пун и врло значајан допринос.

У сваком хидрометеоролошком сервису постоје значајни експертски капацитети, додуше још недовољни, али техничка, инфраструктурна и инстументарна (мјерни инструменти) опремљеност је приоритет. За успостављање функционалног система РАНИХ НАЈАВА,први предуслов је да службе прогнозе времена раде 24 часа дневно, 7 дана недјељно, и 365 дана у години.

Први корак у достизању квалитетне регионалне сарадње и координисаног рада на раним најавама хидрометеоролошких служби региона, јесте успостављање комуникације између прогностичких служби. Процедуре треба да буду једноставне, непосредне а корисне за доношење одлука у хазардним ситуацијама, посебно у пограничним областима.

Многе приватне службе које се баве објављивањем, посебно метеоролошких информација и прогноза, покушавају се наметнути  медијима лијепо упакованим изгледом. Њихов интерес је комерцијалне природе и они не могу стати иза информација које доносе комплексни и ауторизовани сервиси као што су Национални хидрометеоролошки сервиси, а односе се на смањење ризика од катастрофа. Због тога закони треба да обезбједе да једино званични државни хидрометеоролошки сервиси могу издавати информације, давати упозорења и издавати аларме о опаним догађајима из домена њиховог рада.

Врло је битно да информација о размјерама катастрофе као и реаговање на њу буде унивокална (један извор, једна тачка управљања).

Међутим, због своје агилности, понашања медија, понекад успјевају наметнути се својим информацијама, а онда званичне институције имају проблем интерпретације и понекад деманта.  

Због тога је неопходно промовисати глобални информациони сервис метеоролошких и хидролошких,информација и прогноза. Концепт тога мора бити више оријентисан према јавности, који принцип се већ промовисао на конгресу у Монтреалу. Најважније је да сви у систему превенције, заштите, спасавања и помоћи при катастрофама, асимилују информације од ауторизованих извора. На тај начин хидрометеоролошки сервиси настављају да буду важан сегмент система РАНИХ НАЈАВА. Дакле ако нисмо у систему ДРР-а (смањења ризика), постоји могућност да изгубимо дато право да будемо добављачи услуга, будући да се приватни сектор  бори за своје мјесто малим капацитетима, и ниском цијеном услуге, а котистећи велике ресурсе хидрометеоролошких завода, који проводе скупи мониторинг и раде на скупој прогнози, што је сада доступно, без накнаде на интернету.

У наредном периоду ће се покренути неки нови пројекти који ће зависити од нашег завршног документа. Као први видимо постављање апарел станица у регији, која би од једних могла бити, вертикална осматрања метеоролошких параметара, а за радаре су неопходнија много већа средста. Због тога треба искористити постојеће ресурсе и већ планиране радаре који ће се набавити у регији (Република Српска, Црна Гора и Хрватска) како би својим правилним постављањем најбоље покрили територију и увезали се у европски систем радарске слике ОПЕРА.

Идеја је да се након завршетка пројекта покрене нови који би омогућио образовање постојећих и нових прогностичара на вишегодишњем курсу у еминентним  центрима прогнозе времена, уз добијање лиценце за рад.

Додатне информације о документима пројекта и извјештајима биће накнадно постављени на нашу интернет презентацију.


 

Тагови

  • Сава (4)
  • Ријека (3)
  • Водостај (3)
  • мјерења (2)
  • хидрометријска (2)
  • вода (2)
  • заједничка (2)
  • дан (2)
  • Болоња (2)
  • размјену (1)