Републички хидрометеоролошки завод

Свјетски метеоролошки дан је утемељен 1960 да би рад свих Националних  метеоролошких и хидролошких сервиса  био боље видљив,  препознатљивији и  цјењенији  од стране јавности свих земаља. Датум 23. март је  изабран  као свјетски дан метеорологије зато што је на тај дан 1950.  године ступила на снагу Конвенција Свјетске метеоролошке организације (WMO-СМО).

Сваке године се изабере једна актуелна тема као најзначајнија за наступајућу годину. Тема изабрана за 2013. год. је "Праћење времена  да би се заштитили  животи и имовина" “Watching the weather to protect life and property”. Ове године се такође  слави 50 година Свјетског  метеоролошког бдијења.  Ова тема наглашава један од најважнијих задатка  СМО - смањење жртава и штете од хазарда изазваних временом, водом и климом. У исто вријеме, Свјетски метеоролошки дан 2013, одаје признаје Свјетском метеоролошком бдијењу на фундаменталном доприносу у достизању ових циљева.

Растући утицај временских екстрема се не може игнорисати.  Током посљедњих 30 година, природне катастрофе су одузеле више од 2 милиона људских живота  и произвеле  економске губитке који се процјењују на преко 1,5 трилиона америчких долара. Готово 90 одсто ових  непогода, које су однијеле  више од 70 одсто жртава и направиле скоро 80 одсто економских губитака су изазване временским, климатским  или водом изазваних  непогода,   као што су тропски циклони, олује, топлотни таласи, суше, поплаве или су везане за епидемије појединих болести.

СМО пружа суштински допринос заштити живота и имовине, кроз своје  програме и мрежу од преко 190 Националних хидро-метеоролошких служби. Временске прогнозе и рана упозорења који се просљеђују владама и властима држава, разним привредним секторима и појединцима кроз јавне сервисе, помажу спречавању и ублажавању катастрофа.

Свјетско метеоролошко бдијење  има  битну улогу у овим напорима.  Основано 1963. год. усред хладног рата, свјетско метеоролошко бдијење је главно обиљежје  глобалне сарадње. Оно  комбинује осматрачки и телекомуникациони систем, са  центрима за обраду података и  прогнозу,  те чини доступним метеоролошке и еколошке информације у реалном времену размијене, што обезбјеђује ефикасне услуге у свим земљама.
Са наглом експанзијом потреба за временским и климатским услугама,  уз  спектакуларна  научна и технолошка достигнућа,  данас Свјетско метеоролошко бдијење је  срце многих Програма и СМО и других агенција. Оно пружа суштински допринос СМО приоритетима  кроз побољшање осматрања, праћење атмосфере и океана, испостављања временских прогноза  широм света, посебно раних упозорења о опасном  утицају временских и климатских услова.

Побољшани климатски сервиси се појављују данас, као један од најважнијих инструмената за рјешавање питања везаних за климатске промјене, прилагођење  климатским промјенама и климатској варијабилности. Претпоставка да климатски и социо-економски услови у прошлости указују на садашње и будуће услове више није довољна. Императив је да се додатно унаприједи наше разумијевање климе и да се боље користе  климатске информације у ријешавању друштвених потреба, у свијету који карактерише раст становништва, промјене у коришћењу земљишта, урбанизација  као и изазови у обезбеђивању сигурне хране и управљање водним ресурсима и енергијом.

У циљу јачања постојећих климатских информација и јачања капацитета климатских сервиса,  чланице СМО и партнерске институције из Уједињених нација покренуле су Глобални оквир за Климатске Сервисе (Global Framework for Climate Services). Смањење ризика од  катастрофа је један од првих приоритетних области климатских сервиса, уз здравље, пољопривреду, прехрамбену безбједност и ресурсе воде.

Да би се постигао циљ ове амбициозне иницијативе, приоритет ће бити да се подрже најмање развијене земље, мале острвске државе у развоју и друге угрожене земаље у развоју, да ојачају своје Националне климатске сервисе, систем  раног упозоравања,  и да се информишу о легислативи везаној за климатске промјене и адаптацију, путем научних информација , те  кроз бесплатан и отворен приступ подацима и новим технологијама.

Веза између климатских промјена, екстремних догађаја и природних непогода је недавно истакнута у Специјалном извештају Међувладиног панела о климатским промјенама, направљеном и коспонзорисаном од стране СМО и Програма Уједињених нација за животну средину (United Nations Environment Programme). Постоји све више доказа из осматрања прикупљених СМО мрежом Националних хидро-метеоролошких служби, да климатске промјене доприносе да се повећа интензитет екстремних догађаја попут обилних падавина и суша, као и пораста нивоа мора у приобалним областима. Постоји све више доказа о повезаности ових догађаја са људским активностима, а посебно повећање атмосферских концентрација гасова са ефектом стаклене баште, које су достигле рекордне висине.  Економски губици од временских  и климатских непогода су повећани, углавном због демографских промјена и растуће изложености људи и економских средстава.

Свјетски метеоролошки дан 2013. је прилика да се истакне рад који Националне хидрометеоролошке службе  остварују 24 сата дневно, 365 дана годишње бдијење над временом у сврху  заштите живота и имовине. Увјерен сам да ће ова прослава такође допринијети  да се истакне предности даљег улагања у метеоролошке и хидролошке инфраструктуре, значај глобалне сарадње и хитности да се подигну капацитети за пружање бољих временских и климатских услуга за све оне појединце, заједнице и нације којима  је то најпотребније.

На било ком Националном и међународном плану који се баве изазовима 21. вијека укључујући и одрживи развој,  вријеме, клима и смањење ризика од катастрофа су централни дио агенди. Свјетски метеоролошки дан 2013. је јединствена прилика да се ојача ова порука.


 

Тагови

  • Сава (4)
  • Ријека (3)
  • Водостај (3)
  • мјерења (2)
  • хидрометријска (2)
  • вода (2)
  • заједничка (2)
  • дан (2)
  • Болоња (2)
  • размјену (1)