Републички хидрометеоролошки завод

Свјетски дан метеорологије (23. март 2015.)

Порука М.Жароа (M.Jarrauda ), Генералног секретара Свјетске Метеоролошке Организације (СМО-WMO) поводом Свјетског дана метеорологије 2015

Знање о клими: основа за дјеловање на климу 

 

У овом слогану је садржана овогодишња порука Генералног секретара СМО.  Подсјетимо се на улогу СМО у свијету: Свјетска метеоролошка организација, као насљедница Међународне метеоролошке организације, формиране 1873. године, као основну мисију има пружање подршке земљама свијета у обезбјеђивању метеоролошких и хидролошких информација, у циљу очувања људских живота и имовине; информација о природним катастрофама условљених временом и климом, за очување животне средине и давању доприноса одрживом развоју. Ово се не може остварити уколико не постоје неопходна осматрања, истраживања и активности, која развијају знање и разумијевање о времену и клими.

Почев од 1951.године, СМО обиљежава 23.март 1950. године као датум ступања на снагу Конвенције о оснивању Свјетске метеоролошке организације и важног доприноса који дају националне метеоролошке и хидролошке службе у очувању живота и благостању друштва. Сваке године, фокус прославе је на једну тему од великог интереса. Овогодишња тема „Знање о клими, као основа за дјеловање на климу“, не може доћи у боље вријеме, с обзиром да се међународне заједнице крећу ка амбициозним одлукама и акцијама, за рјешавање климатских промјена.

Климатске промјене се тичу свих нас. Оне утичу на готово све социо-економске секторе, од пољопривреде до туризма, преко грађевинарства до здравља. Оне утичу на стратешке ресурсе, као што су вода, храна, енергија. Оне успоравају, па чак и угрожавају одрживи развој и то не само у земљама у развоју. Цијена неактивности је велика и постаће још већа уколико се одмах одлучно не дјелује.

Информације о времену и клими и њеним варијабилностима и промјенама, су уграђене у наш свакодневни живот – од дневних прогноза времена до сезонских климатских прогноза – да је понекад лако заборавити количину осматрања, истраживања, прорачуна и анализа, које се налазе у основи тих информација и продуката о клими и времену. Данас, просјечна временска прогноза од пет дана унапријед је добра као дводневна прогноза од прије двадесет година, а и сезонска прогноза је постала веома поуздана. Ово је омогућено захваљујући даљинској детекцији, укључујући сателите, велика побољшања у науци и огромно повећање снаге рачунара. Научни прогрес у метеорологији и климатологију у посљедњих педесет година је сигурно један од најзначајнијих напредака у односу на све остале научне дисциплине.

Знање о клими, које је стечено у посљедњим декадама је непроцјењив извор и предуслов за доношење одлука и за дјеловање на климу. Вишеструки докази – почев од пораста температуре до смањења глечера, од пораста темепературе мора до екстремних временских услова – дају нам висок ниво поузданости да се клима мијења и да су промјене веће усљед људских активности, посебно усљед емисије гасова стаклене баште, која сваке године достижу рекордне вриједности.

 

Наука даје висок ниво поузаданости, да још увијек можемо промијенити смјер климатских промјена и ублажити промјене до прихватљивог нивоа. Данас, мало људи оспорава доказе о климатским промјенама и одговорности коју имамо према будућим генерацијама. Знање о клими, може и мора, подржати овај процес, олакшавајући онима који доносе одлуке да на свим нивоима донесу најбоље одлуке. Знање о клими мора бити у форми лако разумљивој и корисној од стране оних, којима је потребно. Климатски продукти и услуге могу помоћи урбанистима у развоју политика и активностима планирању, које могу ојачати отпорност градова да се суоче са природним хазардима и његују зелену економију. Јавно-здравствени ауторитети користе прогнозе климе, како би на адекватан начин приказали могуће посљедице таквих екстрема на здравље људи, као што су: суше, топлотни таласи и поплаве. Захваљујући прогнозама тренда температура и падавина, пољопривредници могу планирати сјетву и доносити маркентишке одлуке.

Они који управљају водним ресурсима користе информације о клими да оптимизују снабдијевање водом и управљају поплавама. Енергетски сектор користи информације о клими да одлучи, гдје и који тип постројења треба изградити на одређеној локацији.

 

Глобални оквир за климатске услуге (GFCS-globas framework for climate services), иницијатива УН система, коју води СМО, је замишљена управо у ову сврху: да обезбиједи пружање климатских услуга на начин да одлуке буду донешене базирано на најбољим могућим информацијама. Ово је кључни изазов како у земљама у развоју, тако и у развијеним земљама, а постоји и велика потенцијална корист у међусобној размјени знања. Искуства и напредак у развоју и примјени климатских услуга могу послужити као примјери добре праксе и помоћи другим земљама у убрзању њиховог пута ка адаптацијама на климу.

 

На крају, позивам чланице СМО-а, Владе и цивилно друштво, да размјењују и примјењују знања о клими, потребна за снажна дјеловања на климу, у циљу смањења климатских ризика и његовања одрживог развоја.

 


 

Тагови

  • Сава (4)
  • Ријека (3)
  • Водостај (3)
  • мјерења (2)
  • хидрометријска (2)
  • вода (2)
  • заједничка (2)
  • дан (2)
  • Болоња (2)
  • размјену (1)