Републички хидрометеоролошки завод

Свјетска метеоролошка организације јe Агенција Уједињених Нација за метеорологију, хидрологију и сродне геофизичке науке.  са преко 190 чланица, а основана је 1950. године . Њен циљ је да повеже, ојача и да подршку земљама чланицама и националним хидрометеоролошким заводима (службама)  у циљу бољег рада, заштите људских живота и добара од несрећа, везаних за вријеме, климу и воду, да очува животну средину и да да подршку одрживом развоју. То није могуће остварити без квалитетног метеоролошког и хидролошког мониторинга, развоја и унапређења нових технологија као и развоја нових сазнања из области метеорологије и хидрологије.

Од 1961. године 23 март се обиљежава као свјетски метеоролошки дан, уз низ манифестација али и  уз нову тему као заштитни знак или фокус прославе. Њен избор  се везује за актуелна збивања у  метеорологији блиским наукама или дјелатностима од значаја за струку, промовишући разумјевање свијета и процеса који се дешавају везано за  вријеме, климу и воде.

Тема овог свјетског метеоролошког дана је: Разумјевање облака.

Облаци играју важну улогу у у осматрању и прогнози времена,  те  упозорењима на опасне временске појаве. Они су једна од великих непознаница у процјенама везаним за климатске промјене: морамо боље да разумјемо како облаци утичу на климу и како климатске промјене утичу на облаке.  Облаци имају врло важну улогу у циклусу воде у атмосфери као и у глобаној диструбуцији падавина и воде, те енергетском стању атмосфере.

Уједно ова тема ће нас подсјетити на љепоту облака који кроз истоју престављају неисцрпну инспирацију сликарима, пјесницима, музичарима, фотографима и великом броју заљубљеника у ове необичне појаве.  

Светска метеоролошка организација је издала нови међународни атлас облака који садржи велики број слика облака, укључујући и неколико нових типова облака, метеоролошке феномене као што се дуга, хало, снежне олује...  

Порука Секретара Свјетске метеоролошке организације Петери Таласа поводом 23 марта, Свјетског метеоролошког дана.

Научници данас разумеју да облаци играју важну улогу у регулисању енергетске равнотеже, климе и времена на Земљи. Облаци помажу одвијању воденог циклуса и читавог климатског система. Разумијевање облака од кључне је важности за прогнозирање временских услова, моделовање  утицаја будућих климатских промјена и предвиђање доступности водних ресурса.

Ријетке су природне појаве које су толико  надахнуле научнике  и умјетнике  као облаци.

 

Аристотел је прије више од двије хиљаде година проучавао облаке и написао расправу о њиховој улози у хидролошком циклусу. Прву класификацију облака дао је Луке Ховард Luke Howard, метеоролог аматер који је живио у Енглеској почетком 19. вијека.

 

На темељу својих опсежних података о времену на лондонском подручју од 1801. до 1841. године, Хоwард је идентифицирао три главна рода или категорије облака: кумулусе, стратусе и цирусе. Идентификација, описивање и именовање облака и данас су од кључне важности за проучавање времена и климе.

Научници  данас разумеју да облаци играју важну улогу у регулисању Земљине равнотеже, климе и времена. Учествују у покретању кружног тока воде у природи и читавог климатског система. Разумијевање облака од кључне је важности за прогнозирање временских услова, моделирање утицаја будућих климатских промјена и предвиђање доступности водних ресурса.

 

Музика, умјетност и поезија

 

Изазовни симболизам облака послужио је као надахнуће бројним умјетницима широм свијета, укључујући пјеснике, музичаре, фотографе и друге ентузијасте. Дебисијев први оркестрални Ноктурно, насловљен (Облаци), једно од ремек дјела музичког импресионизма, само је један од примјера. Фотографи су посебно фасцинирани облацима, што вриједи и за фотографе који су с великим жаром учествовали у изради WМО-овог календара за 2017. који илуструје овогодишњу тему Свјетског метеоролошког дана "Разумијевање облака".

 

На облаке наилазимо и у културним симболима и свакодневним изразима. У кинеској култури "повољни облаци" означавају блаженство и срећу. У неким језицима за особе заокупљене фантастичним сновима или идејама каже се да имају "главу у облацима". У модерном свијету под појмом "облак" подразумијевамо онај аморфни простор у којем није сачувана киша, већ интернетски ресурси и дигитални подаци.

 

Дигитализација: Атлас за дигитално доба

 

Међународни атлас облака је најмјеродавнији и најопсежнији приручник за идентификацију облака. Углед који ужива међу заљубљеницима у облаке легендаран је. Данашњи Атлас први је пут објављен у 19. вијеку. Садржи детаљни приручник који описује стандарде и бројне фотографије облака и других метеоролошких појава.

Након посљедње ревизије прије 30 година, на Свјетски метеоролошки дан 23. марта 2017. биће представљено у потпуности ревидирано и ажурирано издање.

Издање из 2017. по први пут ће бити првенствено мрежни дигитални производ. У њему ћете пронаћи право благо које се састоји од стотина фотографија облака, укључујући и неколико класификација облака, као што су volutus, облик у облику ваљка, кондензацијски трагови који каткад настају проласком авиона (contrails), те таласаст облак, Asperatus. Осим тога, Атлас садржи важне информације о другим метеоролошким појавама као што су дуга, хало појава, сњежни врагови и зрна града.

Напредак у науци, технологији и фотографији потакнуо је WМО да приступи амбициозној и опсежној ревизији и ажурирању Атласа фотографијама које су приложили метеоролози, осматрачи облака и фотографи.

Атлас такође служи као кључан образовни алат за стручњаке запослене у метеоролошким службама и организацијама, те у секторима као што су ваздухопловство и поморство.

Главна мисија WМО-а је разумјети временске и климатске појаве како бисмо заштитили људске животе и имовину и помогли заједницама да постану отпорније. Наставићемо пружати подршку  владама у пружању најбољих могућих услуга везаних уз вријеме, климу, хидрологију, поморство и животну средину, у циљу заштите људских живота и имовине и подршке при доношењу одлука.

 

Петери Талас (Petteri Taalas), главни секретар СМО _ WМО

Нови облак који је уврштен у Атлас облака СМО је:

Undulatus Asperatus

Нови тип облака формира таман и испупчен вео преко неба. Име асператус се преводи као груби, узнемирени таласи или "турбулентна ундулација" по латинској ријечи груб. Спада у тип ниских облака и може бити осмотрен на висини до 2000м. Ови облаци се не сматрају показатељем надолазећег лошег времена јер не производе падавине нити олују, већ се најчешће јављауј након кише и грмљавине. Прилично су ријетки али су ипак фотографисани више пута широм свијета. Облаци пријетећег изгледа су релативно чести у Америци, најчешће током јутрањих или подневних часова након конвективне активности. Такође су виђени надомак обала Гренланда.

Таласасти и испупчени дио облака према земљиној површини се сматра да је проузрокован сусретом  топлог и хладаог ваздуха на граници између ниске и средње атмосфере, креирајући прелазни ефекат сличан ономе, када се помијешају уље и сирће. Додуше постоје многа неслагања око ове тврдње. Такође се вјерује да је асператус облак резултат оштре границе између топлијег, влажнијег који је изнад  хладнијег и сувљег ваздуха. Када се томе дода вјетар који прелази преко неравне површине добијамо  ефекат таласа као што је виђено на површини воде.

Више информација на сајту СМО

https://public.wmo.int/en/WorldMetDay2017

 

 


 

Тагови

  • Сава (4)
  • Ријека (3)
  • Водостај (3)
  • мјерења (2)
  • хидрометријска (2)
  • вода (2)
  • заједничка (2)
  • дан (2)
  • Болоња (2)
  • размјену (1)