Републички хидрометеоролошки завод

У склопу ИПА програма: Кооперација Цивилних заштита земаља кандидата и потенцијалних кандидата (IPA Programme Civil protection cooperation for the candidate countries and potential candidates (EuropAid/128936/C/SER/MULTI)) у Будви је од 29 до 30 јануара 2013. године одржана радионица чији је основни циљ био да смањи рањивост земаља корисника ИПА средстава, од природних и вјештачки изазаваних катастрофа на локалном, националном и регионалном нивоу, кроз тему Систем ране најаве (раних упозорења).   

 

Након цунамија у Индијском океану  2004. године систем раног упозоравања постао је истакнути дио политичких дневних активности. Сада је добро схваћено да је рано упозоравање важна компонента у ланцу управљања ванредним ситуацијама и да системи за рано упозоравање су важан камен темељац сваке стратегије да се минимизира утицај било које катастрофе.

Ова прва радионица се фокусирала на систем раног упозоравања и алатима за  дисеминацију (прослеђивање) података. Циљне групе су цивилна заштита, заједно са стручњацима хидрометеоролошких завода, а радионица је настојала  да идентификује техничка средства (алатке) доступне на нивоу ЕУ, са посебним освртом на оне алатке који су доступне и/или које потенцијално могу да се прошире у државама корисницама ИПА фондова. Различита искуства из земаља Европске уније су истакнута, уз предочење  предности различитих технологија.  Кроз дискусију се идентификовала добит која  произилази  из  сарадње између цивилне заштите и хидро-метеоролошких институција. Промовисао се  дијалог са научном заједницом (ствараоцима информације о екстремном догађају), у смислу квалитетног и једноставног, широј заједници јасног графичког и текстуалног приказа упозорења, те начина прослеђивања информације како крајњим корисницима тако и онима који доносе одлуке у ванредним ситуацијама.

Поставља се прво и основно питање шта је систем ране најаве и зашто?

 Критична компонента планирања у случају катастрофа је пружање правовремених и поузданих информација о катастрофи,  дистрибуираној  у реалном времену до оперативних (правих) доносиоца одлука.  Али, да бисте сачували што је више могуће живота, грађани такође треба да буду укључени у процес, у којем случају ће они требати да буду веома добро образовани како би  на прави начин реаговали на благовремена упозорења. Такође је неопходно и од кључног значај јасно дефинисање надлежности између различитих актера на различитим нивоима, да би добро функционисао  систем раног упозоравања, као фактор који може смањити утицај катастрофа.

То показује да  систем за рано упозоравање треба да се реши са системским приступом, који укључује све релевантне факторе и актере у датим ризицима.  Да бисте поставили сцену за било какве дискусије, неопходно је да актери разумеју основне принципе ефикасног система раног упозорења који је у стању да покрене најефикаснији одговор у случају катастрофе.

Систем раних упозорења  и дисеминација алтки  у Европи

Систем раних упозорења  има  ограничења у погледу спашавања живота и није базиран на томе, већ се не заснива, између осталих фактора, на благовременој и поузданој информацији о катастрофи. И доступност свих ових података подразумева постојање и развој адекватних техничких средстава у позадини, које служе да идентификују различите ризике и опасности и пренесу информације у реалном времену свим заинтересованим странама.

Иако издавање упозорења и даље остаје у надлежности држава чланица, Европској Комисији је приписан јасан мандат да допринесе развоју  система раног откривања  и упозоравања.  Углавном кроз сарадњу са Заједничким истраживачким центром, је развијен и имплементиран широк спектар активности, кроз мулти хазардни приступ,  како би  побољшали своју детекцију истих  и побољшали  аналитичке капацитете, обезбеђујући готово у реалном времену  упозоравање и дисеминацију обавештења чланицама учесницама механизма Европске цивилне заштите.

Интерпретација научних и техничких података

Информација је кључни елемент у било којој фази управљања ванредним ситуацијама. То неће бити само благовремено и од поузданог извора, већ и тумачено на адекватан начин, тако да се још више живота спаси. Искуство показује, међутим, подаци генерисани од стране различитих техничких средстава могу имати различито значење у зависности од интереса интерпретатора и крајњег корисника. Иако технички и научни подаци могу да помогну доносиоцима одлука, информације треба бити прво исправно протумачене и према потребама оних који управљају катастрофама.

Фокус је дакле на питање тумачења информација за рано упозоравање, са посебним нагласком на предности сарадње између произвођача података и крајњих корисника.

 

 

 

 

 

 

 


 

Тагови

  • Сава (4)
  • Ријека (3)
  • Водостај (3)
  • мјерења (2)
  • хидрометријска (2)
  • вода (2)
  • заједничка (2)
  • дан (2)
  • Болоња (2)
  • размјену (1)