Републички хидрометеоролошки завод

Након врућег и сушног јула и у августу се наставља љетна врелина, са малим прекидима, везаним за лабилизацију атмосфере, која доноси пљускове, грмљавине а неријетко и непогоде праћене олујним вјетром и градом.

Почетак мјесеца јула био је веома топао са тропским данима (Т>30°С) и представљао је први топлотни талас. Кулминација топлотног таласа је била 8. јула када је у Баљалуци забиљежено 38.8°С, а у Вишеграду 39.6°С.  Он је накратко прекинут продором свјежег ваздуха 9-ог и 10-ог јула. То је уследило због утицаја висинске долине са сјеверозапада а у приземљу хладног фронта који је брзо прешао преко наших предјела, а количина падавина у та два дана се не може назвати правом кишом. Након тога се атмосфера поново загријавала до 13, када је поново мало освјежило због таласања зоналног висинског струјања и проласка зоне нестабилности сјевером Балкана. Након тога, јача термобарички гребен с југа и југозапада уз притицање топлог афричког ваздуха. Период од 14-ог до 19-ог, карактеришемо као други топлотни талас, када су температуре поново биле веома високе и достизале вриједности од 35°С до 39°С. О томе нас информише слика која слиједи а показује број тропских дана и број тропских ноћи  по метеоролошким станицама РХМЗ Републике Српске.

Ради увида у то колико је било вруће доносимо и графикон апсолутних максималних температура. Занимљиво је да без обзира што је овај мјесец у рангу најтоплијих нису пробијени апсолутни максимуми температура забиљежени икад и за овај мјесец од кад постоје метеоролошка мјерења на појединим станицама.

Последњих пет, шест дана јула су били промјењљивији, мало нижом температуром у односу на врућ период који је претходио,  с мјестимичним падавинама али и даље недовољним да поправе ситуацију великог дефицита воденог талога. Слика која слиједи приказује количину падавина на појединим метеорошким станицама РХМЗ Републике Српске за мјесец јул у односу на просјечне мјесечне количине. Врло је уочљив мањак падавина.

Ако то преточимо у граф процентуалног износа падавина у односу на просјек то изгледа као на следећој слици:

За већину мјеста је то значило да су испод 50% од просјечних вриједности а за регију Добоја (2,9%) и Семберију (7,7%). Слична ситуација је везана  за ниску  Херцеговине (4,3%). Једине области које су примиле мало више падавина, али и даље испод просјека су висока Херцеговина и западна Посавина. Карактеристично је да су падавине биле пљусковитог карактера, посебно кад говоримо о нешто интензивнијој киши која је забиљежена на неколико станица.

Ако томе додамо и укупан број дана са падавинама који је веома мали, слика врућине и суше постаје потпуно јасна.



 

Тагови

  • цилкон (1)
  • падавине (1)
  • СЕЗОНСКА ПРОГНОЗА ЗА ЗИМУ 2016-2017 (1)
  • фебруар) за област југоисточне Европе. (1)
  • јануар (1)
  • вулкани (1)
  • метеоролошко бдијење (1)
  • Сезонска прогноза времена за наредну зиму (децембар (1)
  • клима (1)
  • Остале занимљивости