Републички хидрометеоролошки завод

Година отпорности

 

ЊУЈОРК – Овог мјесеца прије десет година, представници 168 држава чланица Уједињених нација састао се у Кобе-у, главном граду Јапанске  Префектуре Хиого, с намјером да одлуче како да боље управљају ризиком, у освит разорног цунамија у Индијском океану, који је однио  више од 227.000 живота . Током пет дана, који је укључивао и годишњицу Кобе земљотреса из 1995. године, усвојен је Хиого оквирни план за акцију (ХФА), састављен од међусобно повезаних мјера осмишљених да "смање губитке друштва, државних заједница и земље као цјелине; тј. људских живота, економске, еколошке и све друге врсте губитака."

За два месеца, земље чланице УН окупиће на трећој Светсккој конференцији за смањење ризика од катастрофа у другом јапанском граду, такође синонимom за ризик од катастрофа: Сендаи - центру Тохоку regiona, који је 2011. задесио јак земљотрес, а затим и цунами, а као последица је била хаварија нуклеарне централе Фукушима. Једно питање ће бити свима на уму на састанку: Да ли је свијет живео, до амбициозних циљева ХФА ?

 

Пракса из претходне деценије – која је била у знаку  најгорих природних катастрофа икад забиљежених - далеко је од добре. Порт о Пренс се срушио у земљотресу. Ураган Катрина опустошила је Њу Орлеанс. Суша је убила још непознат број људи на Рогу Африке. Поплаве и земљотреси утицали су на милионе људи у Пакистану и Кини. Топлотни таласи и пожари опустошили су многе земаље широм свијета.

Ове катастрофе служе као подсјетник о потреби инструмената као што су ХФА, посебно због тога што и даље има превише тога што управља ризицима од катастрофа - неправилно коришћење земљишта, непостојање или лоше спровођење кодова, деградација животне средине, сиромаштво, климатске промјене, и најважније, непримјерено слабо управљање институцијама и њихов мали број. Зато свјетски лидери морају да се договоре о обновљеној верзији ХФА на конференцији у Сендаи-ју.

Морамо признати било је неких важних, иако мање уочљивих, успјеха у последњих десет година. У Азији, где је концентрисано 80%  светских катастрофа, број људи директно погођених катастрофама  је опао, деценију за деценијом, за скоро милијарду, због мјера које су предузете, попут увођења система раног упозоравања на цунамије из Индијскког океана.

Заиста, благовремене  и  тачно планиране евакуације становништва за вријеме великих олујних система, омогућили су Филипинима и Индији да спасу хиљаде живота само у последњих годину дана. А, у протекле три године, Кина се добро потрудила да задржи економске губитке у оквиру  1,5% од БДП, што је био и циљ.

У међувремену, Турска ће до 2017. године имати систем сигурности од земљотреса за сваку школу и болницу у земљи. Етиопија је развила софистициран систем података и информација, као помоћ управљању сушама и осталим природним непогодама. Обе земље а и многе друге су укључили проучавање ризика од катастрофа у своје школске програме.

У Латинској Америци у Еквадору, кост-бенефит анализа је показала да сваки уложени долар у смањење ризика од катастрофа и елиминацијом понављања  губитка од поплава и олуја, на крају дају $ 9.50 уштеде. Слично, Европска унија процењује да € 1 ($ 1.18) потрошен на заштиту од поплава доноси 6 € уштеде (тј мање штете при сличним хазардним ситуацијама).

У Великој Британији, на примјер, улагање у заштиту од поплава учинило је да је 800.000 некретнина било заштићено током олује прошле зиме, чиме је значајно смањен износ средстава за одговор на катастрофу и опоравак.

Сви ови напори нису још довољни. И даље се мора још више радити на том пољу. У последњих 44 година, катастрофе које су изазване врименским неприликама, климом и опасностима везаних за воду, прузроковали су до 3,5 милиона смртних случајева. Иако је постигнут напредак у смањењу смртности повезаних са катастрофама - према истраживањима Центра за епидемиологију, број умрлих повезан са катастрофама није значајно повећан у последњој деценији, ова цифра је и даље превисока.

Штавише, чак и тамо где се чувају животи људи, њихова егзистенција је често десеткована, веома угрожена, због последица катастрофа на објекте, животну средину и земљу. Од 1960., катастрофе су коштале свијет више од $ 3.5 трилиона, а развијене и земље у развоју плаћају  огромну цијену, у смислу губитка продуктивности и оштећеља инфраструктуре.

Зато, на предстојећој конференцији УН у Сендаи-ју, светски лидери се морају сложити, кроз ревидирану ХФА конвенцију, да појачају своје напоре да се носе са ризицима који су  представљани порастом нивоа мора, глобалним загријавањем,  раширеном урбанизацијом, и брзим растом популације. Само са јаким политичким опредјељењем на највишем нивоу може  бити остварен напредак ка безбеднијом и више одрживом будућношћу.

Не би требало да буде тешко да се добије подршка за ревидирани ХФА протокол. Уосталом, нема било каквог обавезујућег или чак рационалног разлога, зашто би министар финансија или било који директор изабрао опцију  да плати за опоравак, а да не инвестира у превенцију.

Вријеме је за сијвет, да уграде отпорност на катастрофе у процес индустријализације и развоја малих и великих градова, а односе се на факторе као што су различите претње, на појаву сеизмичких поплава равница, обалну ерозију и деградацију животне средине. Ако Конференција УН донесе прави споразум, отпорност може постати обиљежје 2015., давање тона за касније споразуме у току године о климатским промјенама и одрживом развоју,  који садрже важне импликације за ризик од катастрофа.

Прочитајте више наhttp://www.project-syndicate.org/commentary/un-conference-for-disaster-risk-reduction-sendai-hfa-by-margareta-wahlstr-m-2015-01#bAVCDLiwoxoooQ5m.99



 

Тагови

  • фебруар) за област југоисточне Европе. (1)
  • цилкон (1)
  • падавине (1)
  • јануар (1)
  • Сезонска прогноза времена за наредну зиму (децембар (1)
  • вулкани (1)
  • метеоролошко бдијење (1)
  • клима (1)
  • Остале занимљивости