Републички хидрометеоролошки завод

Мај 2014. у Републици Српској обиљежило је промјенљиво и нешто хладније вријеме од просјека са много падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха кретале су се од 8 на Чемерну и Источном Дрвару до 16 степени у Бањој Луци, Приједору, Бијељини и Требињу. Одступања средњих температура од вишегодишњег просјека износила су од -0,3  у Бањој Луци до -2,1 степен у Градишци. Средње дневне температуре су у већини дана биле испод вишегодишњег просјека. Најхладнија је била друга декада, а најниже максималне температуре забиљежене су средином мјесеца. Овај период био је праћен обилним падавинама, што се неповољно одразило на све пољопривредне културе. Крајем друге и почетком треће декаде дошло је до стабилизације времена и пораста температуре ваздуха. Максималне температуре су измјерене 22,23 и 24 маја: Вишеград 34; Зворник 32;  Бања Лука, Приједор и Рудо 31 степен. Топлотни услови у трећој декади одговарали су свим пољопривредним културама. Мај мјесец обиљежиле су екстремно велике количине падавина. Највише кише у мају пало је у Хан Пијеску 327; на Козари 313; у Зворнику 303; Мркоњић Граду 274 и Добоју 270 l/m2. Најмање падавина измјерено  је у Требињу 58 и Билећи 54 l/m2. Прекомјерне падавине изазвале су изливање водотокова, бујице, подизање нивоа подземних вода и плављење пољопривредних површина. У полављеним дијеловима усјеви су уништени. Превише влаге ометало је раст класа и наливање зрна код озими усјева, поред тога изазвало је полијегање усјева, појаву болести и интензиван раст корова. Код јарих усјева превелика влага успорила је раст и развој биљака које су биле у почетним фазама развоја. Када се земљиште просушило од поплава велики број парцела мора се пресијати. На воћу и поврћу ове полаве су такође направиле штете, нарочито на онима које су биле у фази зрења. Скоро свакодневне падавине у мају мјесецу омогућиле су стално влажење лишћа и других дијелова биљака и на тај начин створили су идеалне услове за инфекцију и велики број биљних болестина свим пољопривредним културама. У појединим данима киша је била праћена јаким вјетром, што је изазвало одкидање листова, плодова и грана. На мјестима повреда дошло је до појаве бактериозне пламењаче.   Крајем друге и почетком треће декаде уз повољне топлотне услове дошло је до појаве великог броја инсеката и биљних штеточина. Честе и обилне падавине током већег дијела мјесеца успориле су и прекидале пољопривредне радове, тако да се нису могле извести адекватне мјере његе и заштите. У трећој декади временски услови су били  повољнији, тако да су се сви актуелни пољопривредни радови могли обављати.

 

Сродни документи