Републички хидрометеоролошки завод

 

Временске прилике на подручју Републике Српске од октобра 2011. до септембра 2012. године имале су одређена одступања у односу на вишегодишњи просјек. Производна година била је нешто топлија са мањим приливом падавина на већем дијелу у односу на вишегодишњи просјек. У производној 2011/2012 години значајна су четири временска дијела који су се неповољно одразили на пољопривредну производњу: суша у јесен 2011. године, период са јаким мразевима и високим снијежним покривачем у зимском дијелу 2012.године,  умерени и јаки прољећни мразеви у априлу 2012.године и суша током љета  и почетком јесени 2012.  године. Услови влажности за производну 2011/2012. годину били су најлошији током јесени 2011. и током љета и почетком јесени 2012.године.  Јесењи период  (октобар-новембар) 2011.  године карактерисало је хладније вријеме са мање падавина, нарочито током новембра. Суша, која је трајала још од љета, наставила се и током јесени 2011. године. Крајем новембра имала је карактер јаке до екстремне суше. То се неповољно одразило, како на ратарску, тако и на производњу воћа и винове лозе. Зима 2011/2012. године  (децембар-фебруар)  је имала,  углавном,  уобичајене карактеристике све до другог дијела треће декаде када је дошло до значајног захлађења са обилним снијежним падавинама. Иако су децембар 2011. и јануар 2012. године били топлији и са више падавина него што је уобичајено за ове мјесеце може се рећи да је зимско мировање свих пољопривредних култура у том периоду протицало у повољним временским условима. Изузетно хладан период са обилним снијежним падавинама оставио је негативне посљедице на воће и винову лозу а дијелом и на озиме ратарске усјеве. Формирани високи снијежни покривач донекле је ублажио неповољан утицај ниских температура на пољопривредне културе.  Зимске падавине, нарочито послије отапања снијежног покривача, значајно су побољшале стање влажности пољопривредног земљишта.  Прољеће 2012.  године  (март-мај)  је било топлије,  са већом количином падавина од уобичајене, нарочито у априлу и мају. Средином марта, када су средње дневне температуре ваздуха прешле 10°С, почео је вегетациони период. Постепено отапање снијежног покривача надокнадило је,  донекле,  велики дефицит падавина у марту. Погоршање услова влажности крајем марта и почетком априла  углавном се одразило на ратарску производњу, без већих негативних последица.  За воће и винову лозу значајнији је био неповољан утицај умјерених и јаких мразева забиљежени 02. и 10. априла. Променљиво време крајем прољећа омогућавало је нормалан наставак вегетације свих пољопривредних култура. Љето 2012. године (јун-август) карактерисало је неуобичајено топло вријеме са веома малом количином падавина. Дуготрајне високе температуре ваздуха и мала количина падавина проузроковале су јаку до екстремну сушу  на цијелом простору Српске. Веома неповољан период за већину пољопривредних култура трајао је од средине јуна до почетка треће декаде јула када је усљед захлађења са падавинама био на кратко прекинут. Веома слаб прилив падавина, високе температуре ваздуха, земљишта и повећана потрошња воде у августу условили су даље погоршање стања влажности земљишта тако да су крајем љета залихе влаге у земљишту биле минималне. Последњи месец периода вегетације,  септембар,  обиљежило је знатно топлије вријеме од уобичајеног са израженим дефицитом падавина тако да се љетњи сушни период продужио и на почетак јесени.  Велики број сунчаних дана,  високе температуре ваздуха и недостатак обилнијих падавина утицали су на убрзано зрење свих пољопривредних култура па је квалитет и квантитет приноса мањи. Производна година 2011/2012.  са становишта агрометеоролошких услова, може се окарактерисати као веома неповољна.

 

ЈЕСЕН 2011. ГОДИНЕ

 

Октобар 2011. године на простору Српске био је нешто хладнији у односу на вишегодишњи просјек, са мање падавина, али ипак су падавине остале у категорији нормално. Средње  мјесечне температуре ваздуха биле су ниже од просјека. Овај мјесец обиљежиле су велике дневне температурне амплитуде. Максималне дневне температуре ваздуха измјерене су током прве декаде мјесеца, а највише су забиљежене у Бањој Луци, Бијељини 290, и у Требињу 300 С. Средином мјесеца у већини мјеста забиљежени су јутарњи мразеви слабог до умјереног, понегдје у вишим предјелима и јаког интензитета. На два метра висине најчешће су се кретали од 00 до -60, у вишим крајевима до -100С колико је измјерено на Сокоцу 18. октобра. У другој половини мјесеца максималне дневне температуре ваздуха најчешће су износиле од 120 до 170, на југу Херцеговине до 200С. У октобру 2011. године на подручју Српске  забиљежен је дефицит падавина на мјесечном нивоу. Нешто значајније падавине за пољопривреду забиљежене су крајем прве и у првом дијелу треће декаде. Током друге декаде падавине су биле слабог интензитета. Ове падавине су побољшале стање земљишне влаге само у површинском слоју што је олакшало сјетву озимих култура. Посијани озими усјеви имали су углавном одговарајуће стартне услове за клијање и ницање.  Највеће мјесечне суме забиљежене су у Требињу 180, Чемерну 108, Билећи 99, Рибнику 95, а најмање у Бијељини 34, Зворнику 31 и Петрову 23 l/m2. Почетком мјесеца сјетва озимих усјева је била отежана због веома сувог површинског слоја земљишта. У другом дијелу мјесеца температура и влажност сјетвеног слоја земљишта били су доста повољнији па се сјетва могла лакше изводити, као и други актуелни пољопривредни радови. У октобру је било неопходно урадити плаво прскање у периоду опадање лишћа на коштичавом и јабучастом воћу због сузбијања коврџавости и шупљикавости листа, монилије и пламењаче, као и преглед воћњака и њива под усјевима како би се установило присуство штетних глодара.

 

Новембар 2011. године на подручју Републике Српске обиљежило је хладније вријеме за овај мјесец и са доста мање падавина од уобичајеног. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су ниже од просјека за 1,90С. Најизраженије негативно одступање од просјека забиљежено је током друге декаде. Крајем прве декаде дошло је до захлађења и средње дневне температуре ваздуха су до краја мјесеца биле испод вишегодишњег просјека. Највише максималне температуре ваздуха измјерене су у првој декади мјесеца и то у Бањој Луци,  Требињу 230 и Добоју 220С. Најниже температуре забиљежене су током друге и почетком треће декаде. Јутарњи мразеви су били слабог до умјереног интензитета, али су појединих јутара забиљежени и јаки мразеви -120 колико је измјерено на Сокоцу и -100С у Шипови 20. и 21. новембра. Средње дневне температуре ваздуха у посљедње двије декаде кретале су се испод 50С, осим у Требињу, тако да су озиме културе посијане у оптималном року имале одговарајуће услове да прођу неопходну фазу каљења како би се добро припремиле за предстојећи период мировања. Пшеница посијана у октобру налазила се у фази три листа, а касније посијана имала је неповољне топлотне услове за клијање и ницање. У новембру 2011. године забиљежен је велики дефицит падавина. Током мјесеца значајнијих падавина није ни било, тако да се погоршало стање земљишне влаге у већини пољопривредних подручја. Највеће мјесечне суме забиљежене су Херцеговини у Невесињу је пало 68, Чемерну 65, Гацку 59, а намање кише измјерено је у Бањој Луци 5, Новом Граду  4, Приједору 3 и Градишци 1 l/m2. Изражен дефицит падавина и суво земљиште током јесени отежавали су припрему парцела и сјетву озиме пшенице у оптималним и толерантним роковима. Остали актуелни пољопривредни радови могли су се несметано обављати. Релативно тола и сува јесен, отежана и редукована обрада земљишта са великом количином жетвених остатака довели су до намножавања глодара који су правили штету на тек пониклим озимим усјевима. Због тога је било неопходно редовно праћење и сузбијање глодара на свим пољопривредним парцелама. Током новембра на коштичавом воћу неопходно је урадити плаво прскање, због сузбијања коврџавости и шупљикавости листа. Током већег дијела мјесеца временске прилике су биле повољне за обављање пољопривредних радова.

 

ЗИМА 2011/2012. ГОДИНЕ И РАНО ПРОЉЕЋЕ

 

Децембар 2011. године у Републици Српској карактерисало је доста топлије вријеме са падавинама у оквиру вишегодишњег просјека. Средње мјесечне температуре ваздуха током већег дијела прве и друге декаде биле су више од вишегодишњег просјека. Највише максималне температуре ( Бања Лука, Добој 200С)  ваздуха измјерене су у првој декади мјесеца. Приземни и мразеви на два метра висине  у овом дијелу мјесеца најчешће су били слабог до умјереног интензитета, осим по мразиштима гдје су забиљежени јаки мразеви (Соколац -140С 09.12.). Крајем друге декаде дошло је до захлађења које се задржало све до краја мјесеца све у границама вишегодишњег просјека. Током треће декаде све чешће су забиљежени умјерени до јаки мразеви. Најниже јутарње температуре ваздуха у децембру забиљежена су на Сокоцу -180 и Гацку -170С. Уз повремену појаву јачих мразева топлотни услови у децембру могу се окарактерисати као повољни за све пољопривредне културе. У првом дијелу мјесеца топло вријеме омогућило је да  касније посијани усјеви достигну одговарајући степен развоја. Температуре земљишта на добини чвора бокора и у зони корјеновог система биле су повољне за виталне подземне органе озимих усјева. Током децембра изостанак јаких мразева одговарао је како вишегодишњим воћарским и виноградарским културама тако и озимим усјевима. Падавине у децембру 2011. године кретале су се у оквиру вишегодишњег просјека. Падавине су биле израженије у прве двије декаде. Највеће мјесечне суме падавина забиљежене су у Гацку 283, Чемерну 266, Билећи 218, Дринићу 214, а најмње у Бијељини 53 l/m2. У трећој декади падао је снијег, тако да се у вишим а понегдје и у нижим предјелима формирао тањи снијежни покривач који се није дуго задржао на тлу. На крају се може рећи да су се децембарске падавине повољно одразиле на влажност земљишта на свим дубинама. У децембру је било потребно заштити младе засаде воћа од глодара и уклонити остатке корова, а на јабучастом воћу требало је урадити третирање бакарним препаратима. Предвиђени пољопривредни радови током децембра могли су се обављати уз повремене прекиде.

 

Јануар 2012. године  на подручју Српске карактерисало је топлије вријеме од уобичајеног за овај мјесец са падавинама у оквиру вишегодишњег просјека, осим у Херцеговини гдје је било мање падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха била је виша од просјека. Веће одступање декадне вриједности имале су прве двије декаде, док је током треће одступање било негативно. До краја прве половине треће декаде преовладавало је топлије вријеме од уобичајеног за јануар. Изузетак је краткотрајно захлађење средином мјесеца када су средње температуре биле у границама просјека или мало испод просјека. Максималне температуре ваздуха забиљежене су почетком мјесеца и крајем друге декаде. Највише дневне температуре измјерене су у Бањој Луци 16, Добоју, Требињу и Градишци 150С. почетком мјесеца било је слабих до умјерених мразева, осим на појединим мразиштима гдје су забиљежени јаки мразеви -200С колико је измјерено на Сокоцу. У наставку мјесеца па све до краја прве половине треће декаде мразеви су ослабили и кретали су се у интервалу од 0 до -7. Ови мразеви нису негативно утицали на пољопривредне културе. У другој половини треће декаде дошло је до осјетног захлађења са јаким јутарњим мразевима и максималним температурама испод 00С (ледени дани) које се неповољно одражавало на стање свих презимљујућих пољопривредних култура. У овом периоду најниже јутарње температуре ваздуа измјерене су на Сокоцу -27, Хан Пијеску  -19, Дринићу -18, Рудом -17, Чемерну -160С. Најслабији мразеви били су у Крајини и сјеверо-источном дијелу Српске износили су око -130С и у тим подручјима није било снијежног покривача или је био недовољне висине да би заштитио озиме усјеве. Воћарско-виноградарске културе период припреме за зимско мировање протекaо је у повољним агрометеоролошким условима. Појава ниских температура у дужем периоду и поред добре припремљености ипак може да доведе до оштећења од измрзавања зависно од врсте и сорте. Најнеотпорније воћарске културе су бресква, кајсија, поједине сорте шљиве, винова лоза, вишња и дуња. Падавине у јануару  биле су у оквиру просјека у већини мјеста, осим у Херцеговини гдје је забиљежен дефицит падавина. Највеће количине падавина забиљежене су током треће декаде јануара. Јануарске падавине повољно утичу на повећање залихе влаге у дубљим слојевима земљишта, што ће бити од великог значаја на прољеће у наставку вегетације. У источним предјелима и на сјеверу Херцеговине, мјестимично у вишој Крајини формирао се снијежни покривач, док га у осталим крајевина није било. Недостатак снијега  у овим предјелима угрожавао је озиме усјеве који су били незаштићени од појаве јаких мразева. Највеће мјесечне количине падавина  забиљежене су у Хан Пијеску 149, Сребреници 135, Зворнику 108 и Чемерну 104 l/m2. Најмање воденог талога у јануару пало је у Србцу 28 l/m2. Временске прилике су повремено дозвољавале да се обављају поједини пољопривредни радови као што су: ђубрење, зимска резидба, зимско прскање, заштита од глодара и други пољопривредни радови.

 

Фебруар 2012. године на простору Српске обиљежило је хладније вријеме, са више падавине у већини мјеста од уобичајеног за овај мјесец. Средња фебруарска температура ваздуха је била чак за -6.20 до  -3.60С мања од просјечних вриједности. Екстремно велико негативно одступање декадне вриједности од вишегодишњег просјека имала је прва декада мјесеца, док су преостале двије имале мање одступање, нарочито трећа. У првој декади фебруара измјерене су екстремно ниске температуре ваздуха од -7.90 (Требиње) до -280С (Соколац, Гацко) и неуобичајено великим бројем ледених дана, као и рекордном акумулацијом снијега (само је 2005. године било више снијега у већини мјеста). Максималне температуре ваздуха у овом периоду износиле су од -2  до -150, на југу Херцеговине до 80С (Требиње). Током друге декаде и даље се задржало хладно вријеме али је у већини мјеста постојао висок снијежни покривач који је штитио озиме усјеве од измрзавања. Температуре земљишта у зони корјеновог система ових култура нису се спуштале испод 60С, тако да њихови витални органи нису били угрожени. Осјетљиве воћне врсте као што су: бресква, кајсија, вишња и др. могле су имати оштећења због веома ниских температура. Од средине мјесеца температуре ваздуха су биле у постепеном порасту тако да су до краја мјесеца уз мања колебања имале вриједности уобичајене за овај мјесец. Јутарњи мразеви су ослабили и били су слабог до умјереног интензитета. У трећој декади измјерене су максималне температуре ваздуха и кретале су се у интервалу од 40 до 150, мјестимично до 190С ( Бања Лука). Пораст температуре ваздуха био је погодан за наставак мировања свих пољопривредних култура, а и за топљење снијежног покривача. У фебруару 2012. године на простору Републике Српске у већини мјеста забиљежен је суфицит падавина. Током мјесеца падао је углавном снијег, само је крајем мјесеца падала киша. Обилне снијежне падавине забиљежене су током првог дијела мјесеца, када се у свим мјестима формирао снијежни покривач. Максимална дневна висина  снијега измјерена је у већини мјеста 13. фебруара и  кретала се од 18 cm у Требињу до 218cm на Чемерну (Приједор 34 cm, Бијељина 40cm,  Бањалука 41cm, Билећа 64cm Соколац 92cm). Највеће мјесечне суме падавина забиљежене су у Херцеговини (Требиње 312), ( Билећа 198), а најмање воденог талога измјерено је у( Србцу 34 l/m2). Крајем мјесеца дошло је до значајног повећања залиха влаге у земљишту, због  отапања снијежног покривача.  Временске прилике током фебруара нису омогућавале да се обаљају предвиђени пољопривредни радови због обилних снијежних падавина. Само су се крајем мјесеца стекли услови за преглед и процјену штете од мраза на воћу и виновој лози, као и за преглед озимих усјева и узорковање и анализу земљишта како би се у наредном периоду што квалитетније обавила прихрана минералним ђубривима.

 

Март 2012. године обиљежило је топлије вријеме са доста мање падавина од уобичајеног. Средње мјесечне температуре ваздуха су биле веће од просјека. Значајније одступање од вишегодишњег просјека имале су друга и трећа декада. Почетком мјесеца било је топлије од просјека са температурама ваздуха од 100 до 200С , а затим долази до пада температуре ваздуха, тако да се до почетка друге декаде задржало хладније вријеме од просјека. Током прве декаде у јутарњим часовима регистрован је слаб до умјерен, понегдје у вишим предјелима и јак мраз ( 7. и 8. 03. Соколац -13, Хан Пијесак -12). Од средине мјесеца дошло је до пораста средње дневне температуре које су у већини мјеста прелазиле 100С, што је било довољно за покретање вегетације. У другој декади максималне температуре ваздуха имале су вриједности од 150 у Хан Пијеску до 260С у Добоју, Дервенти и Зворнику. Јутарњи мразеви на два метра висине били су у постепеном слабљењу и кретали су се у интервалу од -40 до -10, нижим, око -60С у вишим предјелима. Температуре земљишта у сјетвеном слоју у пољопривредним подручјима достигле су оптималне вриједности око 100С, што је било довољно да се почне са раном сјетвом. У другом дијелу мјесеца топлотни услови су омогућили интензивирање раста и развоја озимих усјева, и кретања вегетације у воћњацима и виноградима. Март мјесец је имао велики дефицит падавина. У првом дијелу мјесеца залихе влаге у земљишту су биле задовољавајуће у свим крајевима захваљујући топљењу обилног снијежног покривача. У другој половини мјесеца влажност земљишта у дубљим слојевима и даље је била добра, али је у површинском слоју дошло до исушивања. Највише воденог талога у марту измјерено је у Сребреници 24, Сокоцу 22, Новом Граду 20, а најмање у Невесињу 1,4, Требињу 0,8 и Гацку 0,2 l/m2. Први дио марта је био хладнији тако да је одложило вегетацију, а уједно и појава биљних болести и штеточина била је смањена. У Другој половини мјесеца дошло је до кретања вегетације, тако да је јабука биле у фази отварања пупљака, а бресква и кајсија у фази цвјетања, које су у овим фазама веома осјетљиве на биљне болести и штеточине. Честа појава кише крајем мјесеца могла је створити услове за настанак инфекције од чађаве краставости, и монилије код јабуке, кајсије и брескве. Временске прилике током већег дијела марта биле су повољне за извођење актуелних пољопривредних радова коашто су: процјена штета од мраза, орезивање, поправка наслона у воћњацима, подизање нових засада, узорковање земљишта и други послови.

 

ПЕРИОД АКТИВНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ У 2012. ГОДИНИ

 

Април 2012. године на простору Републике Српске обиљежило је топлије вријеме од уобичајеног у већини мјеста. Средње мјесечне температуре биле су изнад просјека за 1,30С у западним и сјеверним крајевима, док је осталим предјелима одступање било мање или у границама просјека. Значајно позитивно одступање имале су друга и трећа декада. Током већег дијела мјесеца температуре ваздуха су имале више вриједности у односу на вишегодишњи просјек. Само су краткотрајно у три наврата почетком и крајем прве и средином друге декаде забиљежене ниже температуре од уобичајених, када је у јутрањим часовима регистрован слаб до умјерен мраз. Најниже јутарње температуре на два метра висине забиљежене су 02. и 10. 04. у вишим предјелима Соколац -90, Хан Пијесак, Шипово, Чемерно и Дринић -80, а у пољопривредним подручјима Приједор, Рибник -50, Бања Лука -40С. Ове температуре су биле неповољне за воћарске културе које су биле у фази цвјетања или прецвјетавања, а оне су тада у најосјетљивијој фази развоја и на овим температурама може доћи до измрзавања. Ниске температуре забиљежене су на 5 cm изнад тла, које су такође могле да направе штету на јарим усјевима.Током друге декаде само је понегдје у вишим предјелима било слабог мраза без оштећења на пољопривредним културама. Максималне дневне температуре измјерене су у другом дијелу треће декаде априла, када су у већини мјеста прелазиле знатно изнад вишегодишњег просјека, Бања Лука,  Зворник 31, Приједор, Вишеград 320С. Температуре земљишта су такође биле у порасту тако да су укупни топлотни услови у већем дијелу мјесеца били повољни за раст и развој свих пољопривредних култура. У априлу 2012. године у Српској је забиљежен суфицит падавина. Падавине су биле скоро свакодневне до 27. априла када је дошло до стабилизације времена. Ове падавине су биле од великог значаја за пољопривреду јер су добро поправиле стање влажности површинског слоја земљишта које је било у доброј мјери исушено. Израженије падавине су биле током друге декаде мјесеца. Највеће мјесечне суме падавина биле у Херцеговини: Невесиње 324, Чемерно 323, Гацко 307, Требиње 289, Билећа 288, а најмање кише у априлу пало је у Србцу 53 и Бањи Мљечаници 50 l/m2. Нестабилно и топло вријеме са високом релативном влажношћу ваздуха и дуги периоди влажења листа довели су до појаве разних паразита као што су минилија, чађава краставост јабучастог воћа, шупљикавост лишћа коштичавог воћа, сива пјегавост лишћа стрних жита. Од штеточина активан је био смотавац на јабуци, брескви и шљиви, затим црвени паук на јабици, а на ратарским усјевима имаго житне пијавице и друге штеточине. Због неповољног стања влаге у земљишту почетком мјесеца била је отежана припрема земљишта за сјетву, као и ницање и раст посијаних култура. Честе, обилне и пљусковите падавине током мјесеца прекидале  су актуелне пољопривредне радове. Крајем априла преовладавало је сунчано и топло вријеме, што је довело до просушивања површинског слоја земљишта, тако да су се сви пољопривредни радови могли несметано обављати, а такође повољно је утицало на раст и развој пољопривредних култура.

 

Мај 2012. године на простору Републике Српске обиљежило је умјерено топло вријеме са доста више падавина од вишегодишњег просјека. Средње мјесечне температуре ваздуха су биле ниже од просјека од 0,40 до 1,50С. Прва декада је имала позитивно док су друга и трећа имале негативно одступање од вишегодишњег просјека. Почетком прве и друге декаде измјерене су максималне температуре ваздуха у мају (Вишеград 33, Градишка, Бијељина 32, Бања Лука, Приједор, Добој 310С). Током овог периода средње дневне температуре су износиле од 150 до 240С, тако да су температурни услови били повољни за интензиван раст и развој свих пољопривредних култура. У другој декади је дошло до наглог захлађења праћено честим и обилним падавинама, које се неповољно одразило на сазријевање раног воћа и поврћа. Средње дневне температуре у овој декади кретале су се од 70 до 150С, што је ниже од вишегодишњег просјека. Максималне дневне температуре најчешће су имале вриједности од 70 до 200С, крајем декаде дошло је до пораста температуре за пар степени. Трећу декаду обиљежило је топлије вријеме али нестабилно са честом, мјестимично и обилном кишом. Средње дневне температуре у пољопривредном подручју током ове декаде износиле су од 140 до 180, што је у границама просјека. Максималне дневне у овом периоду имале су вриједности од 200 до 280С. Мај 2012. године имао је суфицит падавина у односу на просјек. Падавине су у мају биле скоро свакодневна појава нарочито у трећој декади. За пољопривреду је најзначајнији био прилив падавина у другој и трећој декади. Током прве декаде падавине су биле слабијег интензитета. У овом периоду агрометеоролошке прилике су биле повољне за развој актуелних пољопривредних култура. Површински слој земљишта је има повољну влажност, док су дубљи слојеви и даље били у доброј мјери исушени. У наставку мјесеца падавине су биле честе и обилне тако да се влажност земљишта и у дубљим слојевима значајно поправила. Прекомјерене падавине у појединим подручјима нису одговарале  актуелним пољопривредним радовима, и ометало је зрење и бербу пристиглог воћа и поврћа, затим је довело до полијегања жита и ливада. Ове падавине су одговарале интензивном расту корова и појави биљних болести. Највеће мјесечне суме падавина забиљежене су Сребереници 266, Рибнику 236, Зворнику 221, а најмање кише је пало у Гацку 85 l/m2. Топлије вријеме у првом дијелу мјесеца погодовало је многим биљним штеточинама. Висока релативна влажност ваздуха и честе падавине у наставку мјесеца одговарале су биљним болестима, тако да су се стварали услови за инфекције од проузроковача чађаве краставости јабуке, трулежи плодова, шупљикавости лишћа коштичавог воћа, пламењаче на виновој лози, а на озимој пшеници примијећена је фузариоза класа. Временске прилике у првом дијелу маја у већини дана одговарали су актуелним пољопривредним радовима. У другом дијелу мјесеца честе и обилне падавине нису дозволиле да се изводе пољопривредни радови као што су берба раног воћа и поврћа, заштиту усјева, сузбијање корова и други пољопривредни радови.

 

Јун 2012. године на простору Српске обиљежило је веома топло вријеме са мање падавина од уобичајеног. Максималне дневне температуре нису премашиле вишегодишњи просјек, осим у (Вишеграду 39,40С, а досадашни максимум забиљежен је 2007. 37,70С) и на (Чемерну 28,4 а досадашни максимум забиљежен је 1982. 27,60С). Средња мјесечна температура ваздуха била је виша од просјека за 3,10С. Израженије одступање од просјека забиљежено је у другој и у трећој декади, а то је нарочито видљиво код максималне температуре ваздуха. Максималне температуре у другој половини мјесеца скоро свакодневно су у нижим предјелима прелазиле преко 300С. Највише температуре ваздуха забиљежене су почетком и крајем треће декаде (Вишеград 39,40; Рудо 38,20; Бања Лука 37,50С). У јуну 2012. године забиљежен је велики дефицит падавина на мјесечном нивоу. Падавине су биле мање од вишегодишњег просјека од 18,8%  у Бањој Луци до 95% на Чемерну.  Падавине су биле углавном локалног карактера неравномјерно распоређене по количини и нитензитету. Највише воденог талога током јуна измјерено је у Дервенти 92, Бањи Мљечаница 87, Новом Граду 82, а најмање кише пало је на Чемерну 7 и у Рудом 4  l /m2. Захваљујући обилним падавинама у мају, почетком јуна залихе влаге у земљишту у већини мјеста су задовољавајуће. Због слабог прилива падавина и високих температура ваздуха у другој половини мјесеца дошло је до погоршања стања влажности земљишта, што се негативно одразило на све пољопривредне културе, нарочито на јаре културе које средином љета улазе у генеративне фазе развоја, за шта им је влага у земљишту неопходна. Високе температуре ваздуха довеле су и до убрзаног зрења озимих усјева, тако да је жетва истих почела раније од уобичајеног. У првом дијелу јуна преовладавало је топло вријеме са појавом локалних пљускова које је одговарало је за развој биљних болести као што су: шупљикавост плодова, монилија, оспичавост лишћа, чађава краставост и друге биљне болести. У другој половини мјесеца преовладавало је суво и веома топло вријеме погодно за развој биљних штеточина, а најактивнији су били грожђани  мољац, шљивин смотавац, крушкина бува, црвени паук на јабуци, кукурузна златица, трипси, гриње и цикаде. Временске прилике током већег дијела јуна биле су повољне за обављање актуелних пољских радова.

 

Јул 2012. године на простору Српске обиљежило је веома топло вријеме са мање падавина од вишегодишњег просјека. Средња мјесачна температура ваздуха била је већа од просјека за 3,30С. Велико одступање средње температуре ваздуха од вишегодишњег просјека било је током читавог мјесеца, али најизраженије је било у првој декади мјесеца.  Средње дневне температуре биле су знатно изнад просјека, изузетак су само краткотрајна захлађења средином друге и почетком треће декаде јула. Максималне дневне температуре ваздуха су често имале вриједности изнад 350С. Максимална температура у јулу измјерена је у Вишеграду 41,6; Бањој Луци 39,5; Рудом 39,4 и Добоју 38,70С. Минималне температуре ваздуха најчешће су имале вруједности између 150 до 200, у појединим данима мјестимично и преко 200С ( Градишка 22,8 01.07.; Сребреница 25,2 02.07.; Мраковица 24,4 01.07.; Требиње 25,50С 31.07.). Веома високе температуре ваздуха и недостатак падавина изазвале су јаку до екстремну сушу на цијелој територији Републике Српске. Слаб прилив падавина у јуну мјесецу наставио се и у јулу, уз веома високе температуре ваздуха довеле су до убрзаног зрења озимих жита од уобичајеног, тако да је жетва започела пет до десет дана раније. Током прве декаде јула жетва озимог јечма је била завршена, а жетва озиме шшенице у већини пољопривредних подручја приводила се крају. Суша и високе температуре ваздуха изазвале су велику штету на пољопривредним усјевима, нарочито из прољећне сјетве који су се налазили у најосјетљивијим генеративним фазама развоја, када им неодговара недостатак падавина праћен високим температурама изнад 350С.На парцелама гдје је квалитетније земљиште и гдје су примијењене адекватне агротехничке мјере, штете на усјевима су мање јер усјеви лакше подносе сушу и високе температуре. У јулу мјесецу  било је мање падавина од уобичајеног, тако да је преовладавало суво вријеме. У првих десет дана јула падавина је било у већини мјеста али доспјела количина је била веома мала да би поправила влажност земљишта. У другој декади падавина скоро да и није било, само су локално регистроване пљусковите падавине без већег значаја за пољопривредне културе. Нешто израженије падавине забиљежене су у првих шест дана треће декаде, када су регистроване и нешто ниже температуре које су биле у границама нормале за ово доба године. У посљедњим данима јула поново је дошло до стабилизације времена и пораста температуре ваздуха. Падавине и освјежење у трећој декади добро су дошле свим пољопривредним културама највише воћу, поврћу, крмном биљу, травама а донекле и ратарским усјевима који се налазе на квалитетнијем земљишту. Од свих пољопривредних култура најугроженији је кукуруз јер је на већи парцело скоро у потпуности уништен, само су ове падавине донекле поправиле стање касније посијаних хибрида кукуруза. Највише падавина у јулу било је у југозападном дијелу Српске:  Шипову 99; Рибнику 90; Мркоњић Граду 77, а најмање кише пало је у Дервенти 18; Невесињу 17; Сребреници 14 и Билећи 9  l/m2. У већем дијелу јула забиљежен је период високих температура са мало падавина, тако да је била смањена појава биљних болести, осим краја мјесеца када су биле падавине, а тада су се створили услови за појаву пламењаче и трулежи на поврћу и виновој лози. Што се тиче биљних штеточина њима су овакви временски услови одговарали као што су: гриње, цикаде, јабукин и шљивин смотавац, грожђани мољац и други. Временске прилике током већег дијела мјесеца одговарале су актуелним пољопривредним радовима, уз извјесна ограничења због доста исушеног земљишта и високих температура ваздуха.

 

Август 2012. године на територији Републике Српскe обиљежило је веома топло вријеме за ово доба године са доста мање падавина.  Средња мјесечна температура ваздуха била је за 2.80С виша од просека. Прва и трећа декада мјесеца имале су велико позитивно одступање декадне вриједности од вишегодишњег просјека, нарочито код максималне температуре, док код друге одступање није било значајно. Током прве и већег дела треће декаде августа средње дневне температуре ваздуха биле знатно изнад вишегодишњег просјека. Једино су у првој половини друге декаде средње дневне температуре имале вриједности нешто испод уобичајених. Високе температуре ваздуха и недостатак падавина неповољно су утицали на стање пољопривредних култура. Максималне темпертауре ваздуха у августу мјесецу биле су средином прве 6 и7 и у првој половини треће декаде  22  и 24 августа. Највише температуре измјерене су у Вишеграду 42,8; Зворнику 42,5; Бањој Луци 41,0; Добоју и Рудом 40,9 и Србцу 40,80С. Потребе биљака за водом, нарочито током генеративних фаза развоја код пролећних култура (кукуруза, сунцокрета, соје и шећерне репе), биле су велике, а при описаним временским условима залихе влаге у земљишту брзо су се трошиле и у многим пољопривредним подручјима су биле на минимуму. Род прољећних усјева је у већини производних подручја веома слаб или преполовљен, а у неким подручјима је потпуно изостао. У крајевима гдје су примјењиване одговарајуће агротехничке мјере и гдје се наводњавало, јаре културе су биле у релативно добром стању и крајем мјесеца биле су пред жетвом, односно бербом. Исто важи и за воћарске културе, винову лозу и поврће.  У августу 2012. године забележен је велики дефицит падавина на мјесечном нивоу. Падавине су биле плусковитог карактера у веома малим количинама. Највише кише у августу измјерено је на Чемерну 21,7; у Дервенти 15,5; Дринићу 15,1; Мркоњић Граду 11,8 и Фочи 10,5 l/m2. У већини мјеста кише уопште није ни било. Високе температуре и суша нису били повољни за развој биљних болести али су били за појачану активност разних биљних штеточина на готово свим пољопривредним културама. На кукурузу, паприци и парадајзу примијећени су кукурузни пламенац и памукова совица. На воћарским културама активна је масовна појава гриња. У засадима јабуке јабучни смотавац се налазио у свим фазама развоја што је био знак да је почео лет треће генерације овог штетног инсекта. Овакве временске прилике довеле су до ранијег опадања плодова воћа, нарочито код јабуке и то код сорти са кратком петељком (Ајдаред, Јонаголд). Временски прилике током августу углавном су били повољни за обављање актуелних пољопривредних радова уз извјесна ограничења због доста исушеног земљишта и високих дневних температура током већег дијела мјесеца. Најважнији радови били су берба пристиглог воћа, поврћа и грожђа,почетак жетве сунцокрета и соје, обрада земљишта за јесењу сетву, заштита усјева од штеточина, и други актуелни радов

 

Септембар 2012. године на простору Српске обиљежило је топлије вријеме од уобичајеног са мање падавина. Средње температуре ваздуха су биле веће од вишегодишњег просјека  од 1,50 у Гацку до 2,80 на Сокоцу, у Бањој Луци била је већа за 2,40, а на цијелој територији за око 2,00С. Максималне температуре ваздуха забиљежене су 1. 10. и 27. септембра. Највише дневне температуре ваздуха измјерене су у Вишеграду 38,6; Рудом 36,8 и Фочи 34,80С. Најниже јутарње температуре су измјерене почетком треће декаде када су забиљежени и први јутарњи мразеви, Соколац -2,3; Шипово -1,4 и Хан Пијесак -1,10С, без негативног утицаја на актуелне усјеве. Веома високе температуре ваздуха у септембру, уз слаб прилив падавина неповољно су утицале на већину актуелних пољоприврених усјева, што је довело до убрзаног зрења и слабијег приноса пољопривредних култура. Током овог мјесеца забиљежен је велики дефицит падавина на мјесечном нивоу. Најмање кише било је на подручју Семберији у Бијељини је пало свега 19, док је суфицит забиљежен једино на југу Херцеговине, у Билећи је пало 162 и Требињу  191 l/m2. Ове падавине нису биле довољне да би се поправило стање влаге у дубљим слојевима земљишта које је током љета било веома исушено. Падавине битне за пољопривреду забиљежене су средином мјесеца и оне су дјелимично поправиле влажност површинског слоја земљишта. Топло и углавном суво вријеме у првој половини мјесеца одговарало је појави биљних штеточина, у другој половини септембра њихова активност је била мања. Што се тиче биљних болести услова за њихов развој скоро да није ни било. Веома суво земљиште током већег дијела септембра отежавало је основну обраду и припрему земљишта за рану јесењу сјетву, док су падавине средином мјесеца донекле олакшале обраду земљишта за јесењу сјетву. Остали актуелни пољопривредни радови као што су берба и жетва могли су се несметано обављати.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Сродни документи