Републички хидрометеоролошки завод

Јул 2013.  у   Републици Српској обиљежило је топло вријеме са кишом повремено углавном у првој половини мјесеца. Средње мјесечне температуре су се кретале од 16 на Чемерну до 260С у Требињу. Одступања средњих мјесечних температура од вишегдишњег просјека износила су од 0,3 до 1,70С. У првом дијелу мјесеца средње температуре ваздуха биле су уграницама просјека, док су у другој половини мјесеца максималне температуре биле у порасту  и у свим мјестима прелазиле су преко 300С. Крајем јула (29.07.) измјерене су максималне температуре за овај мјесец. Максималне температуре за јули забиљежене су у Вишеграду 42,8; Бањој Луци 41,6; Рудом 40,1 и Новом Граду 39,80С. У седмом мјесецу забиљежен је дефицит падавина на мјесечном нивоу у свим крајевима. Највише кише у јулу измјерено је у источним и западним крајевима. Највише кише је пало у Источном Дрвару-Потоци 144; Невесињу 90; Добоју 77; Хан Пијеску 70, а најмање у Требињу 2,5 l/m2. У досадашњем дијелу вегетације прољећни усјеви, воће и винова лоза имали су повољне услове за нормалан раст и развој захваљујући добром распореду падавина и оптималним температурама. Јаре културе у првој половини мјесеца биле су у добром стању и прешле су у генеративне фазе развоја. Кукуруз јеобавио оплодњу, док су соја и сунцокрет били у фазу цвјетања. У другој половини јула дошло је до пораста температуре ваздуха и недостатка падавина, што је довело до смањења земљишне влаге на минимум. Високе температуре и ниска релативна влажност ваздуха престављали су велики проблем за јаре усјеве које су се крајем јула налазиле у осјетљивим генеративним фазама развоја. Због недостатка падавина и високих температура на кукурузу посијаном на лошијем земљишту примијећени су први знаци суше тј. појава подгоријевања доњих листова. Ова култура је добро поднијела недостатак падавина и високе температуре тамо гдје је земљиште доброг квалитета и гдје су примијењене све агротехничке мјере. Крајем мјесеца кукуруз се налазио у фази наливања зрна. Високе температуре и сунчано вријеме најмање је сметало воћу и виновој лози јер они имају боље развијен корјенов систем и лакше подносе сушу, а тако се повећао квалитет плода и умањила могућност за поајаву болести. Недостатак падавина праћен сунчаним временом и високим температурма погодовало је развоју многих биљних штеточина. Што се тиче биљних болести овакве временске прилке  највише  су одговарале пламењачи кромпира, коврџавости лишћа, црној пјегавости и пљеснивости листа.  Током седмог мјесеца временске прилике су одговарале за извођење актуелних пољопривредних радова као што су: берба пристиглог воћа и поврћа, сузбијање корова, косидба, привођење крају жетве озиме пшенице и други пољопривредни радови. 

 

Сродни документи