Републички хидрометеоролошки завод

 

Децембар 2012. у Републици Српској обиљежило је хладније вријеме од уобичајеног за овај мјесец. На простору Српске средње дневне температуре ваздуха имале су ниже вриједности од просјека за 1,2 степена. Вриједности су се кретале од -0,6 у Бањој Луци до  - 2,2 у Гацку. Током децембра забиљежена су два карактеристична периода. Први хладни који је трајао од краја прве декаде до средине мјесеца и топли од средине друге декаде  скоро до краја треће декаде децембра. У хладном периоду средње дневне температуре су имале вриједности доста испод 0 степени, тада су и максималне температуре у већини мјеста имале негативне вриједности, тако да су забиљежени ледени дани. Јутарњи мразеви су углавном били умјереног до јаког интензитета. Најниже јутарње температуре на висини од 2 m забиљежене су у Гацку и Сокоцу -24 степена, и на југу Херцеговине је регистрован умјерен мраз у Требињу је измјерено -8 степени. Најхладнија јутра су била  10 и 13 јануар. Током овог периода био је формиран снијежни покривач висине између 10 и 30 cm, што је било довољно да заштити озиме усјеве, воће и винову лозу од измрзавања. Пшеница и јечам су биле у фази бокорења и током јесени су се  добро припремили за ниске температуре. У топлом дијелу децембра забиљежене су високе температуре ваздуха за овај мјесец. Највише температуре су измјерене у Сребреници 18, а  Бањој Луци и Требињу 15 степени. У овом дијелу мјесеца минималне температуре су биле у границама просјека, а има мјеста гдје су забиљежени умјерени до јаки мразеви: Мркоњић Град -6, Шипово -9,Гацко -10, Хан Пијесак и Чемерно -11 и Соколац -14 степени. У децембру су забиљежене велике температурне осцилације, али ипак укупни топлотни услови могу се окарактерисати као повољни за мировање пољопривредних култура. У децембру је у већини мјеста забиљежен суфицит падавина. Највеће негативно одступање падавина  од просјека било је на Чемерну 7,2%, а у Требињу је за 63,4% била већа вриједност од вишегодишњег просјека за овај мјесец.  Највише падавина било је у првој декади мјесеца, значајне падавине забиљежене су и у остале двије, нарочито у другој декади. Највише кише било је у Херцеговини и на крањем западу Српске: Требиње 354,  Билећа 299, Дринић 276, Гацко 244 и Невесиње 241. Намање кише у децембру измјерено је у Србцу 87, на Сокоцу 81 и у Бијељини 78 l/m2. Крајем прве и у другој декади падао је снијег уз формирање снијежног покривача у свим предјелима. Највише снијега у децембру било је на Чемерну 72 cm, у осталим мјестима дебљина се кретала од  10 до 30 cm. У Требињу у другој декади пало је 10 cm  снијега.  У осталом дијелу мјесеца падала је киша. Снијежни покривач се у вишим подручјима задржао до краја мјесеца, док се у осталим задржао до краја друге декаде. Захваљујући падавинама током овог мјесеца стање влажности земљишта је било задовољавајуће. Након топљења снијега потребно је било прегледати усјеве на присуство глодара који су могли проузроковати значајне штете. Поред тога током децембра потребно је заштитити младе вишегодишње засаде од зечева који  могу  нанијети велике штете. Агрометеоролошки услови током децембра омогућавали су уобичајен проток фазе мировања код свих озимих и воћарских култура и винове лозе.

 

Сродни документи