Републички хидрометеоролошки завод

 

Временске прилике на територији Републике Српске од октобра 2012. до септембра 2013. године имале су извјесна одступања у односу на просјечне вриједности за наше подручје. Производна година била је топлија у односу на вишегодишњи просјек. Негативне ефекте на пољопривредну производњу имали су: суша почетком јесени, прољећни мразеви у марту 2013. године, снијежни покривач и хладно земљиште на почетку вегетационог периода, високе температуре у другој половини априла и почетком маја и љетња суша од средине јула до краја друге декаде августа.

Период октобар-новембар 2012. године обиљежило је топлије вријеме од уобичајеног са мање падавина за овај период године. Велики дефицит падавина забиљежен је током новембра. Сушни период, који је трајао од љета, наставио се и почетком јесени 2012. године што се негативно одразило на ратарске културе. Падавине у другом дијелу октобра значајно су поправиле влажност пољопривредног земљишта. И поред лошег прилива падавина током новембра на крају јесени стање озимих усјева се у већини пољопривредних мјеста може окарактерисати као задовољавајуће.

Зима 2012./2013. године децембар-фебруар била је углавном топлија са доста више падавина него што је уобичајено за ове мјесеце. Најниже температуре, у појединим мјестима достизале су и до -24°С, и највиши снијежни покривач у зимском периоду забиљежени су крајем прве и током друге декаде децембра, затим средином друге и у  трећој дејади јануара.  Јаких мразева, интензитета до -17°С, било је почетком друге декаде фебруара али без значајнијег негативног утицаја на пољопривредне културе јер је постојао снијежни покривач довољне висине тако да је штитио озиме усјеве од измрзавања. Зимске падавине значајно су побољшале стање влажности пољопривредног земљишта.

Током прољеће 2013. године у периоду од марта до јуна било је топлије, са већом количином падавина од уобичајених, нарочито у марту и мају, док је у априлу било мање падавина од просјечних вриједности. Почетак прољећа обиљежило је промјенљиво вријеме са великим колебањима температуре. Током трећег мјесеца забиљежена су велика колабења температуре. У овом мјесецу могу се издвојити три карактеристична периода један топлији у првом дијелу мјесеца и два  знатно хладнија средином друге и средином треће декаде. Током топлијег периода који је био од 5 до 14 марта, максималне дневне температуре су се кретале од 4 до 22 степена, доста изнад просјека, тако да су ове температуре утицале на покретање вагетације раних воћарских култура.  Мразеви који су били у другој половини мјесеца марта понегдје су довели до измрзавања пупољака и отворених цвјетова углавном на кајсији и брескви.Температуре замљишта на дубини од 5 cm у другом дијелу мјесеца најчешће су биле испод 5 степени што је било неповољно за сјетву раних јарих усјева, а топлотни услови су довели до успоравања вегетације, што се неповољно одразило нарочито на ране воћарске културе. Највише температуре током прољећа измерене су крајем априла и почетком маја али то није значајно утицало на уобичајен проток фаза развоја и вегетацију пољопривредних култура. Све пољопривредне културе, осим воћа која су претрпјела извесна оштећења од ниских температура, имале су оптималне услове за даљи развој  у наставку вегетације.

Љето 2013. године јун-август обиљежило је топлије вријеме од просјечног  са мање  падавина у односу на вишегодишњи просјек. Осим количине био је неповољан и распоред падавина у току љета. За већину пољопривредних култура негативан период без падавина трајао је од средине јула до краја друге декаде августа, а најугроженији су били јари усјеви. Током љета стање земљишта се нагло погоршало због слабог прилива падавина и високих температура ваздуха и тла и повећане потрошње воде. Падавине значајне за пољопривреду регистроване су током треће декаде. Ове падавине су значајно побољшале влажност земљишта у већини производних подручја и дјелимично су ублажиле посљедице настале током сушног периода и за многе пољопривредне културе стигле су прекасно.

Септембар је посљењи мјесец у вегетационом периоду и њега је обиљежило уобичајено топло вријеме са падавина које су се у већини мјеста кретале у границама вишегодишњег просјека. Падавине значајне за пољопривреду забиљежене су почетком и крајем друге и крајем треће декаде септембра. Током већег дијела мјесеца временске прилке су уз краће прекиде због кише и пљускова одговарале за обављање већине пољопривредних радова.

Производна 2012./2013. година је са становишта агрометеоролошких услова, била неповољна само за неке пољопривредне културе, док је у подручјима где су примијењене адекватне агротехничке мјере штетан утицај временских услова био је ублажен и приноси су били већи.

 

ЈЕСЕН 2012. ГОДИНЕ

Октобар 2012. године на подручју Српске карактерисало је  топлије вријеме од уобичајеног са падавинама које су у већини мјеста биле у границама вишегодишњег просјека. Средње дневне температуре ваздуха биле су више од просечних за 1,30С. Најмање позитивно одступање забиљежно је у Приједору 0,60, а највише на Чемерну 2,80С. Максималне температуре ваздуха измјерену су почетком мјесеца (01.октобра) када су максималне температуре у већини производних подручја прелазиле преко 300С. Највише температуре ваздуха измјерене су у Вишеграду 33,6; Требињу 31,3; Рудом 30,9;  Сребреници 30,5 и Бијељини 29,40С. Слаби краткотрајни мразеви, на 2m висине регистровани су (09. октобра) само у вишим подручјима, Соколац -3,9; Хан Пијесак -1,9; Шипово -1,8; Чемерно -0,5; Рудо -0,4; и Гацко -0,30С. Нешто јачи мразеви, који су захватили читаву територију Српске,  забиљежени су крајем мјесеца октобра.  На 2 m  висине имали су интензитет од -9,0 у Дринићу до -1,2°С, колико је измерено у Добоју и Новом Граду. У октобру 2012. Забиљежен је суфицит падавина у већини мјеста. Највише кише током десетог мјесеца пало је у Гацку 304,6;  на Чемерну 272,0; Требињу 244,7; Билећи 218,2, а најмање у Бијељини 51,0 l/m2. Дефицит падавина забиљежен је у Семберији         (Бијељина  21%), на Романији (Соколац 12%), а суфицит у Херцеговини (Гацко 71%).  Значајније падавине за пољопривреду биле су у другој пловини мјесеца. Послије октобарских падавина стање влажности земљишта са значајно поравило. Послије завршетка бербе временске прилике су дозволиле да се очисте и среде воћњаци. Након опадања половине лишћа са воћака, требало је извршити плаво прскање бакарним препаратима. Такође је било потребно урадити кречења стабала да би се ублажиле температурне осцилације између дана и ноћи, и одложио почетак кретања вегетације, а уједно може помоћи у избјегавању раних прољећних мразева, нарочито код коштичавог воћа.Временски услови током октобра су,  уз краће прекиде због падавина,  омогућавали обављање актуелних пољопривредних радова као што су: берба пристиглог воћа, поврћа, грожђа и скидање њивских култура,  док су обрада и припрема земљишта за јесењу сјетву и сама сјетва озимих култура,  били отежани у првој половини мјесеца због доста исушеног земљишта. Захваљујући падавинама у другој половини мјесеца стање влажности земљишта се у већини  мјеста поправило па су поменути радови, уз краће прекиде, могли лакше да се обаве и да се испоштује оптимални сетвени рок.

Новембар 2012. у Републици Српској обиљежило је топлије вријеме од уобичајеног за овај мјесец. У новембру је пало мање падавина од вишегодишњег просјека. Средње дневне температуре су биле више од просјека за 3 степена. Највеће одступањеод вишегодишњег просјека забиљежено је у Добоју 4 степена, а најмање у  Требињу  2,4 степена.  Највећа позитивна одступања забиљежена су почетком прве и друге, и крајем треће декаде. Максималне дневне температуре ваздуха измјерене су средином прве и почетком друге декаде новембра. Највише вриједности измјерене су у Бањој Луци, Приједору, Дервенти и Бијељини 26 степени 05.новембра. Током новембра углавном у вишим предјелима мјестимично су регистровани мразеви слабијег интензитета. Минимална температура ваздуха на два метра висине у једанаестом мјесеца измјерена је на Сокоцу -6, Хан Пијеску и Шипову -4 степена 08. новембра. Топлотни услови су током већег дијела мјесеца били повољни за клијање и ницање посијаних озим култура. У новембру 2012. године забиљежен је дефицит падавина на мјесечном нивоу. Највеће одступање забиљежено је у Добоју 50%, а најмање на Чемерну 9,4%. У првој декади мјесеца измјерене су највеће количине падавина. Највише кише на мјесечном нивоу пало је у Херцеговини, у Гацку 287, Невесињу 241 и на Чемерну 208 l/m2. Иако је падавина било мање од уобичајеног, стање влажности земљишта било је задовољавајуће. Стање озимих усјева било је добро и достигли су потребан степен развоја пред зимско мировање. Временске прилике су током већег дијела новембра биле повољне за обављање пољопривредних радова као што су завршетак сјетве пшенице, вађење корјенастог поврћа, берба позних купусњача, ђубрење земљишта, зимско прскање и други послови.

ЗИМА 2012/2013 ГОДИНЕ И РАНО ПРОЉЕЋЕ

Децембар 2012. у Републици Српској обиљежило је хладније вријеме од уобичајеног за овај мјесец. На простору Српске средње дневне температуре ваздуха имале су ниже вриједности од просјека за 1,2 степена. Вриједности су се кретале од -0,6 у Бањој Луци до  - 2,2 у Гацку. Током децембра забиљежена су два карактеристична периода. Први хладни који је трајао од краја прве декаде до средине мјесеца и топли од средине друге декаде  скоро до краја треће декаде децембра. У хладном периоду средње дневне температуре су имале вриједности доста испод 0 степени, тада су и максималне температуре у већини мјеста имале негативне вриједности, тако да су забиљежени ледени дани. Јутарњи мразеви су углавном били умјереног до јаког интензитета. Најниже јутарње температуре на висини од 2 m забиљежене су у Гацку и Сокоцу -24 степена, и на југу Херцеговине је регистрован умјерен мраз у Требињу је измјерено -8 степени. Најхладнија јутра су била  10 и 13 јануар. Током овог периода био је формиран снијежни покривач висине између 10 и 30 cm, што је било довољно да заштити озиме усјеве, воће и винову лозу од измрзавања. Пшеница и јечам су биле у фази бокорења и током јесени су се  добро припремили за ниске температуре. У топлом дијелу децембра забиљежене су високе температуре ваздуха за овај мјесец. Највише температуре су измјерене у Сребреници 18, а  Бањој Луци и Требињу 15 степени. У овом дијелу мјесеца минималне температуре су биле у границама просјека, а има мјеста гдје су забиљежени умјерени до јаки мразеви: Мркоњић Град -6, Шипово -9,Гацко -10, Хан Пијесак и Чемерно -11 и Соколац -14 степени. У децембру су забиљежене велике температурне осцилације, али ипак укупни топлотни услови могу се окарактерисати као повољни за мировање пољопривредних култура. У децембру је у већини мјеста забиљежен суфицит падавина. Највеће негативно одступање падавина  од просјека било је на Чемерну 7,2%, а у Требињу је за 63,4% била већа вриједност од вишегодишњег просјека за овај мјесец.  Највише падавина било је у првој декади мјесеца, значајне падавине забиљежене су и у остале двије, нарочито у другој декади. Највише кише било је у Херцеговини и на крањем западу Српске: Требиње 354,  Билећа 299, Дринић 276, Гацко 244 и Невесиње 241. Намање кише у децембру измјерено је у Србцу 87, на Сокоцу 81 и у Бијељини 78 l/m2. Крајем прве и у другој декади падао је снијег уз формирање снијежног покривача у свим предјелима. Највише снијега у децембру било је на Чемерну 72 cm, у осталим мјестима дебљина се кретала од  10 до 30 cm. У Требињу у другој декади пало је 10 cm  снијега.  У осталом дијелу мјесеца падала је киша. Снијежни покривач се у вишим подручјима задржао до краја мјесеца, док се у осталим задржао до краја друге декаде. Захваљујући падавинама током овог мјесеца стање влажности земљишта је било задовољавајуће. Након топљења снијега потребно је било прегледати усјеве на присуство глодара који су могли проузроковати значајне штете. Поред тога током децембра потребно је заштитити младе вишегодишње засаде од зечева који  могу  нанијети велике штете. Агрометеоролошки услови током децембра омогућавали су уобичајен проток фазе мировања код свих озимих и воћарских култура и винове лозе.

Јануар 2013. године на простору Српске обиљежило је топлије вријеме са више падавина од уобичајеног. Средње дневне температуре ваздуха кретале су се од -8 у вишим планинским предјелима до 11степени на југу Херцеговине. Максимане температуре ваздуха регистроване су почетком и крајем треће декаде. Највише вриједности измјерене су у Вишеграду 19; Добоју 18; Бањој Луци, Дервенти и Рудом 17; Србцу и Сребреници 16 степени. Периоди са ниским температурама кратко су трајали и нису представљали опасност за озиме усјеве и воћарско-виноградарске културе. У већини мјеста био је формиран снијежни покривач довољне висине тако да је штитио културе од ниских температура. Најниже јутарње температуре ваздуха измјерене су у Дринићу -13; Хан Пијеску и Сокоцу -12; Мраковици -11; Гацку и Чемерну -10 степени. Минимална температура за јануар у Требињу износи -4 степена. Током јануара 2013. године забиљежен је суфицит падавина. Највише падавина било је у другој декади фебруара. Падавине  су током јануара биле скоро свакодневна појава, осим првог дијела прве декаде мјесеца када је било суво вријеме. Највећа количина падавина забиљежена је у Херцеговини. У Невесињу је пало 345; Гацку 327; Требињу 311; Билећи 287; Чемерну 252, а најмање кише у јануару пало је у Србцу 57 и Бијељини 58 l/m2. Снијежног покривача током прве декаде било је само у вишим предјелима. Средином друге и треће декаде јануара и у нижим предјелима формирао се снијежни покривач висине између 5 и 30 cm. Максимална висина снијега у јануару измјерена је на Чемерну 104 cm. Ове падавине значајне су за одржавање повољног стања влаге у земљишту, што је од велике важности за почетак  вегетација. У зимским мјесецима појачана је активност глодара ( зеца и волухарице) јер праве велике штете на стаблу и корјењу воћа, тако да је потребно заштити млада стабла воћа, и очистити заостале корове који представљају легло за глодаре. Временске прилике током јануару уз мање прекиде због падавина и формираног снијежног покривача су  омогућавали обављање актуелних радова као што су: резидба, зимско прскање, заштита од глодар, ђубрење, припрема топлих леја и други актуелни пољопривредни радови.

Фебруар 2013. године у Републици Српској обиљежило је нешто топлије вријеме од уобичајеног за овај мјесец са више падавина. Средње мјесечне температуре су у већини мјеста биле веће од просјека, а одступања су се кретала од 0,2 до 3,5оС. Најнижа средња мјесечна температуре ваздуха забиљежена је у Хан Пијеску -1,7, а највиша у             Требињу 6,5 оС. Током већег дијела мјесеца средње дневне температуре ваздуха су мало одступале од вишегодишњег просјека. Највише температуре су забиљежене у првој  декади мјесеца. Максималне мјесечне температуре кретале су се у интервалу од 6 на Чемерну до 20 оС у Добоју. У већини јутара забиљежени су мразеви на два метра висине. Најниже температуре у фебруару измјерене су почетком друге декаде 11.02. у Шипово -17, Дринићу -16, Гацку и Мркоњић Граду -14 оС. Минимална температура ваздуха у фебруару у Требињу износи -6 оС. У вријеме када су биле ове ниске температуре у већини крајева постојао је снијежни покривач довољне висине да заштити озиме усјеве од измрзавања. Максимална висина снијежног покривача у овом мјесецу измјерена је на Чемерну 120 cm током треће декаде. У фебруару на простору Српске забиљежен је суфицит падавина. Највеће количине забиљежене су у трећој декади. Мјесечна количина падавина кретала се од 56 l/m2 у Србцу до 371 l/m2 у Требињу. Највише кише је пало у Херцеговини: Требиње 371, Билећа 328, Гацко 306, Невесиње 231и Чемерно 223 l/m2. Ове падавине, као и велике резерве влаге у земљишту обезбјеђују повољне услове за почетак вегетације. Топло вријеме и честе падавине током фебруара били су повољни за активирање примарних зараза проузроковача чађаве краставости. Пољопривредни радови као што су: прихрањивање озимих усјева, резидба, ђубрење, зимско прскање, заштита у воћњацима и виноградима и други актуелни послови у  фебруар су били често ометани због постојања снијежног покривача. Агрометеоролошки услови током зиме могу се окарактерисати као повољни, због тога што је зима била нешто топлија од уобичајеног без изразитих температурних екстрема како негативних тако и позитивних. Периди ниских и високих температура нису се дуго задржавали, тако де се то није негативно одразило на пољопривредне културе.

Март 2013. године у Републици Српској обиљежило је топло вријеме са великим температурним колебањем и са доста већом количином падавина. Одступања средње мјесечне температуре ваздуха од вишегодишњег просјека износиле су од 0,1 до 2 степена. Током трећег мјесеца забиљежена су велика колабења температуре. У овом мјесецу могу се издвојити три карактеристична периода један топлији у првом дијелу мјесеца и два  знатно хладнија средином друге и средином треће декаде. Током топлијег периода који је био од 5 до 14 марта, максималне дневне температуре су се кретале од 4 до 22 степена, доста изнад просјека, тако да су ове температуре утицале на покретање вагетације раних воћарских култура.Максималне температуре ваздуха су измјерене 8, 20 и 30 марта, а највише су измјерене у Вишеграду 23, Зворнику 22 и у Бањој Луци 21 степен. Почетком прве, средином друге и средином треће декаде мјесеца забиљежени су умјерени до јаки мразеви. Минималне температуре забиљежене су 16 и 17 марта, а најниже су измјерене на Сокоцу -18, Хан Пијеску -15, Дринићу и Чемерну -14 степени.  Мразеви регистровани почетком мјесеца нису имали негативан утицај на пољопривредне културе због тога што вегетација још није кренула. Мразеви који су били у другој половини мјесеца понегдје су довели до измрзавања пупољака и отворених цвјетова углавном на кајсији и брескви.Температуре замљишта на дубини од 5 cm у другом дијелу мјесеца најчешће су биле испод 5 степени што је било неповољно за сјетву раних јарих усјева, а топлотни услови су довели до успоравања вегетације, што се неповољно одразило нарочито на ране воћарске културе. У марту је у већини мјеста забиљежен суфицит падавина на мјесечном нивоу, а највеће количине су измјерене у другој и трећој декади, када су падавине биле скоро свакодневна појава. У појединим подручјима дошло је до плављења пољопривредних површина.  Највише кише у марту измјерено је у Гацку 375, на Чемерну 368, Билећи 331 и Требињу 306 l/m2. У другој и трећој декади било је и снијежних падавина тако да је дошло до формирања снијежног покривача у већини мјеста, иако се није дуго задржао,  могао је својом тежином да направи штету на њежним и неотпорним биљкама.  Топлије вријеме од уобичајеног, честе падавине, висока влажност ваздуха у првом дијелу мјесеца могли су довести до појаве примарних инфекција јабуке проузроковачем чађаве краставости, брескве проузроковачем коврџавости листа, а код коштичавог воћа проузроковачем сушењем свјетова и гранчица. У овом периоду  активни су били и многи инсекти. Обилне падавине и ниске температуре ваздуха у другом дијелу мјесеца успориле су развој биљних болести и штеточина. Временске прилике током већег дијела мрат нису биле повољне за обављање актуелних пољопривредних радова као што су: сјетва јарих житарица, прихрана озимих жита, сјетва и расађивање поврћа, завршетак резидбе у воћњацима и виноградима, сузбијање корова и други послови, због ниских температура и превлажног земљишта усљед честих и обилних падавина.

ПЕРИОД АКТИВНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ У 2013.ГОДИНИ

Април 2013. године у Републици Српској обиљежило је топлије вријеме од уобичајеног. Доспјеле количине падавине су биле мање од вишегодишњег просјека, осим у  Херцеговини гдје је забиљежен суфицит падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха су се кретале од 7 на Чемерну до 15 оС у Требињу. Одступање средњих температура у односу на вишегодишњи просјек кретало се од 0,4 у Србцу до 3,6 на Чемерну. Прву декаду мјесеца обиљежило је хладније вријеме од просјека. У другој и трећој декади температуре су биле у сталном порасту и у већини мјеста су биле изнад 20оС, а крајем мјесеца 29 и 30 априла имале су вриједности од 22 на Чемерну до 32 у Бањој Луци; 33 у Добоју и 34 у Вишеграду, што су уједно и максималне температуре ваздуха за април мјесец. Током прве  двије декаде у појединим јутарњим часовима било је појаве слабих мразева, али само у вишим предјелима -4 на Мраковици, -3 оС на Сокоцу и Хан Пијеску. Април 2013 године забиљежен је дефицит падавина, осим Херцеговине гдје је било више падавина од просјека. Падавине су биле израженије у првој декади и у већини мјеста су биле скоро свакодневна појава. Током друге и треће декаде падавине су биле ријетка појава. У априлу највише кише је пало у Гацку 226; Невесињу 210; Чемерну 185; Билећи 162; Требињу 153, а најмањеу Зворнику 30; Бијељини 28 и Вишеград 21 l/m2. Честе падавине и висока влажност ваздуха у првој декади мјесеца довеле су до појаве биљних болести. Створили су се услови за инфекцију проузроковача чађаве краставости и пјегавости листа јабуке и сушења цвјетова код кајсије. У другој половини мјесеца преовладавало је суво вријеме, што је погодовало биљним штеточинама, као што су: житне пијавице, репина пипа, кромпирова златица, крушкина бува, црвени паук и други инсекти. Нестабилне временске прилике у првих десет дана априла и хладно вријеме одложили су почетак прољећне сјетве. Током друге и треће декаде агрометеоролошки услови су се побољшали тако да је дошло до интензивирања актуелних пољопривредних радова. У овом периоду почели су припремни радови и сјетва главних прољећних ратарских култура кукуруза, соје и сунцокрета. Повољна влажност обрадивог земљишта и оптимална температура сјетвеног слоја (око 10 оС) представљали су добре услове за сјетву, а такође агрометеоролошки услови су били повољни за раста озимих усјева.

Мај 2013. године у Републици Српској обиљежило је промјенљиво вријеме са нижим температурама од просјека. Средње дневне температуре у првој декади кретале су се од 15 у вишим до 22 на југу Херцеговине, да би у другој и трећој декади имале вриједности од 7 до 19оС. Средње мјесечне температура су биле у оквиру вишегодишњег просјека и кретале су се од -0,1 до +0,3оС. Свјеже вријеме и ниже температуре забиљежене су почетком друге и током треће декаде маја. Максималне температуре ваздуха у овом периоду биле су у интервалу од 10 у планинским предјелима до 25 на југу Херцеговине. Максималне температуре ваздуха у мају измјерене  су  у Вишеграду 35; Бањој Луци, Добоју и Рудом 32 оС, а најтоплији дан је био први мај. Падавине током маја су биле честе, нарочито током треће декаде када су биле свакодневна појава. Мјестимично је било и обилнијих падавина праћене временским непогодама и градом при чему је  нанијета штета на пољопривредним  културама.  У мају 2013. године  забиљежен је значајан суфицит падавина на цијелом простору Српске. Највећи суфицит падавина у односу на просјек забиљежен је у Бијељини 165,4%, док је у Приједору забиљежен дефицит 13,3% у односу на просјек. Израженије падавине забиљежене су у Херцеговини и на истоку. Највише кише је пало у Зворнику 218; Чемерну 215; Невесињу 213 и Хан Пијеску 202 l/m2. Влажност површинског слоја и залихе влаге у дубљим слојевима у већини мјеста је са доспјелим мајским падавинама знатно побољшана. Ове падавине су добро дошле свим културама које се налазиле у различитим фазама развоја. Честе и обилне падавине нису добро дошле плодовима воћа и поврћа која су се налазила у фази зрења, а њихова берба је била често ометана. Временске прилике почетком мјесеца одговарале су многим биљним штеточинама као што су: јабукин смотавац, крушкина бува, црвени воћни паук, кромпирова златица и др.  У већем дијелу мјесеца обилне и честе падавине, висока влажност ваздуха, дуги период влажења листа створили су услове за развој биљних болести као што су: пламењача и црна трулеж на виновој лози, шупљикавост листа брескве, ервинија и чађава краставост на јабуци, монилија, и друге биљне болести.  Нестабилно вријеме са честом и обилном кишом као и превлажно земљиште отежавали су и успоравали извођење актуелних пољопривредних радова.

Јун 2013. године у Републици Српској карактерисале су уобичајене временске прилике за овај мјесец. Температуре ваздуха су се кретале у оквирима вишегодишњег просјека, док су падавине биле мање од просјека, осим Херцеговине гдје је забиљежен благи суфицит. Средње мјесечне температуре су се кретале од 13 на Чемерну до 21 у Требињу. Током мјесеца смјењивали су се периоди топлог и хладног времена. Свјежије вријеме забиљежено је почетком мјесеца када су максималне температуре износиле од 13 до 23 и крајем мјесеца када су се кретале између 15 у планинским и 25 степени у нижим крајевима. Забиљежена се два топла периода. Први регистрован крајем прве декаде који је кратко трајао и  други од средине друге до средине треће декаде јуна, када су биле и највише температуре вазудуха. Најтоплији дани су били 19 и 20 јун, а максималне температуре су измјерене у Вишеграду 39,6;Рудом 37,6 и у Добоју 36,8 степени. Топлотни услови у јуну су били повољни за пољопривредне културе. Озима жита су имала оптималне услове за сазријевање, а јари усјеви за интензиван пораст. У јуну падавине су биле углавном локалног карактера и током прве и почетком друге декаде су биле скоро свакодневна појава.Од средине мјесеца до половине треће декаде у свим крајевима је било суво са високим температурама ваздуха. Током јуна 2013. године у Херцеговини је забиљежен суфицит, у осталим крајевима дефицит падавина. Највише падавина у јуну пало је на Чемерну 111; у  Зворнику и Дервенти 99; Билећи 86 и Требињу 80, а најмање у Вишеграду 32 и Градишци 30 l/m2. Влажност земљишта у свим дијеловима била је задовољавајућа  захваљујући прољећним падавинама. Падавине током јуна су погодовале свим културама, нарочито јарим усјевима који су се налазили у интензивном порасту. Током прве половине јуна честе и обилне падавине погодовале су развоју гљивичних и бактериозних обољења на воћу и поврћу. Учестале падавине стварале су услове за развој инфекција шупљикавости лишћа коштичавог воћа и инфекција винове лозе проузроковачем пламењаче и сиве трулежи. На засадима крушке установљено је ширење симптома бактериозне пламењаче. На поврћу су установљени симптоми пламењаче и бактериоза.  Од половине мјесеца активност биљних штеточина је била израженија. Са порастом температура ваздуха отпочела је активност многих биљних штеточина као што су:  бресквин и шљивин смотавац, крушкина бува, црвени воћни паук, совице, цикаде и друге штеточине. Временски услови у јуну су углавном били повољни за обављање актуелних пољопривредних радова, уз повремене прекиде због кише, и пљускова

Јул 2013.  у   Републици Српској обиљежило је топло вријеме са кишом повремено углавном у првој половини мјесеца. Средње мјесечне температуре су се кретале од 16 на Чемерну до 260С у Требињу. Одступања средњих мјесечних температура од вишегдишњег просјека износила су од 0,3 до 1,70С. У првом дијелу мјесеца средње температуре ваздуха биле су уграницама просјека, док су у другој половини мјесеца максималне температуре биле у порасту  и у свим мјестима прелазиле су преко 300С. Крајем јула (29.07.) измјерене су максималне температуре за овај мјесец. Максималне температуре за јули забиљежене су у Вишеграду 42,8; Бањој Луци 41,6; Рудом 40,1 и Новом Граду 39,80С.

У седмом мјесецу забиљежен је дефицит падавина на мјесечном нивоу у свим крајевима. Највише кише у јулу измјерено је у источним и западним крајевима. Највише кише је пало у Источном Дрвару-Потоци 144; Невесињу 90; Добоју 77; Хан Пијеску 70, а најмање у Требињу 2,5 l/m2. У досадашњем дијелу вегетације прољећни усјеви, воће и винова лоза имали су повољне услове за нормалан раст и развој захваљујући добром распореду падавина и оптималним температурама. Јаре културе у првој половини мјесеца биле су у добром стању и прешле су у генеративне фазе развоја. Кукуруз јеобавио оплодњу, док су соја и сунцокрет били у фазу цвјетања. У другој половини јула дошло је до пораста температуре ваздуха и недостатка падавина, што је довело до смањења земљишне влаге на минимум. Високе температуре и ниска релативна влажност ваздуха престављали су велики проблем за јаре усјеве које су се крајем јула налазиле у осјетљивим генеративним фазама развоја. Због недостатка падавина и високих температура на кукурузу посијаном на лошијем земљишту примијећени су први знаци суше тј. појава подгоријевања доњих листова. Ова култура је добро поднијела недостатак падавина и високе температуре тамо гдје је земљиште доброг квалитета и гдје су примијењене све агротехничке мјере. Крајем мјесеца кукуруз се налазио у фази наливања зрна. Високе температуре и сунчано вријеме најмање је сметало воћу и виновој лози јер они имају боље развијен корјенов систем и лакше подносе сушу, а тако се повећао квалитет плода и умањила могућност за поајаву болести. Недостатак падавина праћен сунчаним временом и високим температурма погодовало је развоју многих биљних штеточина. Што се тиче биљних болести овакве временске прилке  највише  су одговарале пламењачи кромпира, коврџавости лишћа, црној пјегавости и пљеснивости листа.  Током седмог мјесеца временске прилике су одговарале за извођење актуелних пољопривредних радова као што су: берба пристиглог воћа и поврћа, сузбијање корова, косидба, привођење крају жетве озиме пшенице и други пољопривредни радови.

Август 2013.  у  Републици Српској обиљежило је топло и током већег дијела мјесеца суво вријеме. Средње мјесечне температуре су се кретале од 16 у Иточном Дрвару до 26 степени у Требињу. Одступање средњих мјесечних вриједности у односу на вишегодишњи просјек износио је 0,6 у Градишци до 3,5 степени на Чемерну. Средње дневне температуре су скоро цијели мјесец имале вриједности изнад просјечних, осим средином мјесеца када су имале уобичајене вриједности. Максималне температуре ваздуха измјерене су у првој декади, а најтоплији дан био је 08. август. Највише температуре су измјерене у Вишеграду 42,6; Приједору 41,8; Бањој Луци 41,1; Рудом 40,0 степени. Падавина током прве двије декаде скоро да и није ни било, само су 10, 11 и 20 августа забиљежене падавине слабијег интензитета. Падавине значајне за пољопривреду регистроване су током треће декаде. Ове падавине су значајно побољшале влажност земљишта у већини производних подручја. Највише кише у осмом мјесецу измјерено је у Зворнику 171; Требињу 140 и Билећи 101, а најмање у Сребреници 24 и Бијељини 18 l/m2. У осмом мјесецу израженија суша забиљежена је на подручју Семберије, док је влажност земљишта у осталим подручјима имало донекле нормалне услове влажности. У прве двије декаде августа због веома високих температура ваздуха и веома малог прилива падавина дошло је до даљег погоршања влажности земљишта, што се неповољно одразило на стање већине пољопривредних култура. Ова суша се нарочито одразиле на јаре културе које су се налазиле у осјетљивим генеративним фазама развоја. Овакве временске прилике убрзале су фазе зрења, што је у неким крајевима довело до раније жетве и бербе пољопривредних култура, а такође нису одговарале ни воћу и виновој лози јер се код појединих сорти плод налазио у фази наливања, а недостатак падавина и велика инсолација довеле су до исушивања и ожеготина на плоду. У већем дијелу августа активни су били многи инсекти усљед сувог и топлог времена. Активни су били јабучин смотавац, грожђани мољац, кукурузни пламенац, репин мољац и друге штеточине. Крајем мјесеца честе падавине условиле су појаву биљних болести као што су: сива трулежи на виновој лози, пепелница и црна трулеж на поврћу. Временске прилике током већег дијела августа биле су повољне за обављање актуелних пољопривредних радова. Крајем мјесеца због појаве кише стање влажности земљишта се поправило, тако да се припрема земљишта за јесењу сјетву могла лакше обављати.

Септембар 2013.  у  Републици Српској обиљежило је уобичајено топло  вријеме за овај мјесец. Падавине су забиљежене током друге и крајем треће декаде. Средње дневне температуре ваздуха кретале су се од 7 у вишим предјелима до 24 на југу Херцеговине. Одступање средњих мјесечних вриједности у односу на вишегодишњи просјек износио је од -0,9 у Бијељини до +0,4 у Бањој Луци. Нешто хладније вријеме које је трајало 3-4 дана забиљежено је крајем друге и почетком треће декаде. Највиша дневна амплитуда забиљежена је крајем прве декаде 08. септембра, када је у појединим мјестима као на примјер у Вишеграду јутарња температура износила 5, а максимална 31 степен. Јутарње температуре ваздуха имале су вриједности од -1 на Сокоцу, Хан Пијеску и Источном Дрвару до 11 у Требињу. Максималне дневне температуре ваздуха измјерене су 7., 8. и 10. септембра у Вишеграду 31; Бањој Луци, Добоју, Требињу и Рудом 30 степени. Током мјесеца падавине су биле неуједначене по количини и интензитету.  Највише кише измјерено је у Невесињу 205 и Зворнику 203, а најмање у Добоју, Мркоњић Граду 48 и у Требињу 44 l/m2. Падавине значајне за пољопривреду забиљежене су почетком и крајем друге и крајем треће декаде септембра. Током прве декаде нешто значајније падавине за пољопривреду забиљежене су 10. септембра. Доспјеле падавине нарочито током другог дијела мјесеца значајно су поправиле влажност  земљишта, што је добро да се парцеле припреме за предстојећу јесењу сјетву. Током прве декаде септембра суво и топло вријеме одговарало је биљним штеточинама, док су током друге двије декаде честе падавине условиле појаву трулежи на плодовима. Током већег дијела мјесеца временске прилке су уз краће прекиде због кише и пљускова одговарале за обављање већине пољопривредних радова као што су: берба пристиглог воћа, поврћа, винове лозе и кукуруза, припрема земљишта за јесењу сјетву и други актуелни послови.

 

 

 

 

 

Сродни документи