Републички хидрометеоролошки завод

Јул 2012. године на простору Српске обиљежило је веома топло вријеме са мање падавина од уобичајеног. Средња мјесачна температура ваздуха била је већа од просјека за 3,3°С. Велико одступање средње температуре ваздуха од вишегодишњег просјека било је током читавог мјесеца, али најизраженије је било у првој декади мјесеца.  Средње дневне температуре биле су знатно изнад просјека, изузетак су само краткотрајна захлађења средином друге и почетком треће декаде јула. Максималне дневне температуре ваздуха су често имале вриједности изнад 35°С. Максимална температура у јулу измјерена је у Вишеграду 41,6; Бањој Луци 39,5; Рудом 39,4 и Добоју 38,7°С. Минималне температуре ваздуха најчешће су имале вруједности између 15° до 20°, у појединим данима мјестимично и преко 20°С ( Градишка 22,8 01.07.; Сребреница 25,2 02.07.; Мраковица 24,4 01.07.; Требиње 25,5°С 31.07.). Веома високе температуре ваздуха и недостатак падавина изазвале су јаку до екстремну сушу на цијелој територији Републике Српске. Слаб прилив падавина у јуну мјесецу наставио се и у јулу, уз веома високе температуре ваздуха довеле су до убрзаног зрења озимих жита од уобичајеног, тако да је жетва започела пет до десет дана раније. Током прве декаде јула жетва озимог јечма је била завршена, а жетва озиме шшенице у већини пољопривредних подручја приводила се крају. Суша и високе температуре ваздуха изазвале су велику штету на пољопривредним усјевима, нарочито из прољећне сјетве који су се налазили у најосјетљивијим генеративним фазама развоја, када им неодговара недостатак падавина праћен високим температурама изнад 35°С. На парцелама гдје је квалитетније земљиште и гдје су примијењене адекватне агротехничке мјере, штете на усјевима су мање јер усјеви лакше подносе сушу и високе температуре. У јулу мјесецу  било је мање падавина од уобичајеног, тако да је преовладавало суво вријеме. У првих десет дана јула падавина је било у већини мјеста али доспјела количина је била веома мала да би поправила влажност земљишта. У другој декади падавина скоро да и није било, само су локално регистроване пљусковите падавине без већег значаја за пољопривредне културе. Нешто израженије падавине забиљежене су у првих шест дана треће декаде, када су регистроване и нешто ниже температуре које су биле у границама нормале за ово доба године. У посљедњим данима јула поново је дошло до стабилизације времена и пораста температуре ваздуха. Падавине и освјежење у трећој декади добро су дошле свим пољопривредним културама највише воћу, поврћу, крмном биљу, травама а донекле и ратарским усјевима који се налазе на квалитетнијем земљишту. Од свих пољопривредних култура најугроженији је кукуруз јер је на већи парцело скоро у потпуности уништен, само су ове падавине донекле поправиле стање касније посијаних хибрида кукуруза. Највише падавина у јулу било је у југозападном дијелу Српске:  Шипову 99; Рибнику 90; Мркоњић Граду 77, а најмање кише пало је у Дервенти 18; Невесињу 17; Сребреници 14 и Билећи 9  l/m2. У већем дијелу јула забиљежен је период високих температура са мало падавина, тако да је била смањена појава биљних болести, осим краја мјесеца када су биле падавине, а тада су се створили услови за појаву пламењаче и трулежи на поврћу и виновој лози. Што се тиче биљних штеточина њима су овакви временски услови одговарали као што су: гриње, цикаде, јабукин и шљивин смотавац, грожђани мољац и други. Временске прилике током већег дијела мјесеца одговарале су актуелним пољопривредним радовима, уз извјесна ограничења због доста исушеног земљишта и високих температура ваздуха.

 

Сродни документи