Републички хидрометеоролошки завод

 

 

Март2013. године у Републици Српској обиљежило је топло вријеме са великим температурним колебањем и са доста већом количином падавина. Одступања средње мјесечне температуре ваздуха од вишегодишњег просјека износиле су од 0,1 до 2 степена. Током трећег мјесеца забиљежена су велика колабења температуре. У овом мјесецу могу се издвојити три карактеристична периода један топлији у првом дијелу мјесеца и два  знатно хладнија средином друге и средином треће декаде. Током топлијег периода који је био од 5 до 14 марта, максималне дневне температуре су се кретале од 4 до 22 степена, доста изнад просјека, тако да су ове температуре утицале на покретање вагетације раних воћарских култура.Максималне температуре ваздуха су измјерене 8, 20 и 30 марта, а највише су измјерене у Вишеграду 23, Зворнику 22 и у Бањој Луци 21 степен. Почетком прве, средином друге и средином треће декаде мјесеца забиљежени су умјерени до јаки мразеви. Минималне температуре забиљежене су 16 и 17 марта, а најниже су измјерене на Сокоцу -18, Хан Пијеску -15, Дринићу и Чемерну -14 степени.  Мразеви регистровани почетком мјесеца нису имали негативан утицај на пољопривредне културе због тога што вегетација још није кренула. Мразеви који су били у другој половини мјесеца понегдје су довели до измрзавања пупољака и отворених цвјетова углавном на кајсији и брескви.Температуре замљишта на дубини од 5 cm у другом дијелу мјесеца најчешће су биле испод 5 степени што је било неповољно за сјетву раних јарих усјева, а топлотни услови су довели до успоравања вегетације, што се неповољно одразило нарочито на ране воћарске културе. У марту је у већини мјеста забиљежен суфицит падавина на мјесечном нивоу, а највеће количине су измјерене у другој и трећој декади, када су падавине биле скоро свакодневна појава. У појединим подручјима дошло је до плављења пољопривредних површина.  Највише кише у марту измјерено је у Гацку 375, на Чемерну 368, Билећи 331 и Требињу 306 l/m2. У другој и трећој декади било је и снијежних падавина тако да је дошло до формирања снијежног покривача у већини мјеста, иако се није дуго задржао,  могао је својом тежином да направи штету на њежним и неотпорним биљкама.  Топлије вријеме од уобичајеног, честе падавине, висока влажност ваздуха у првом дијелу мјесеца могли су довести до појаве примарних инфекција јабуке проузроковачем чађаве краставости, брескве проузроковачем коврџавости листа, а код коштичавог воћа проузроковачем сушењем свјетова и гранчица. У овом периоду  активни су били и многи инсекти. Обилне падавине и ниске температуре ваздуха у другом дијелу мјесеца успориле су развој биљних болести и штеточина. Временске прилике током већег дијела мрат нису биле повољне за обављање актуелних пољопривредних радова као што су: сјетва јарих житарица, прихрана озимих жита, сјетва и расађивање поврћа, завршетак резидбе у воћњацима и виноградима, сузбијање корова и други послови, због ниских температура и превлажног земљишта усљед честих и обилних падавина.

 

Сродни документи