Републички хидрометеоролошки завод

 

Април2013. године у Републици Српској обиљежило је топлије вријеме од уобичајеног. Доспјеле количине падавине су биле мање од вишегодишњег просјека, осим у  Херцеговини гдје је забиљежен суфицит падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха су се кретале од 7 на Чемерну до 15 оС у Требињу. Одступање средњих температура у односу на вишегодишњи просјек кретало се од 0,4 у Србцу до 3,6 на Чемерну. Прву декаду мјесеца обиљежило је хладније вријеме од просјека. У другој и трећој декади температуре су биле у сталном порасту и у већини мјеста су биле изнад 20оС, а крајем мјесеца 29 и 30 априла имале су вриједности од 22 на Чемерну до 32 у Бањој Луци; 33 у Добоју и 34 у Вишеграду, што су уједно и максималне температуре ваздуха за април мјесец. Током прве  двије декаде у појединим јутарњим часовима било је појаве слабих мразева, али само у вишим предјелима -4 на Мраковици, -3 оС на Сокоцу и Хан Пијеску. Април 2013 године забиљежен је дефицит падавина, осим Херцеговине гдје је било више падавина од просјека. Падавине су биле израженије у првој декади и у већини мјеста су биле скоро свакодневна појава. Током друге и треће декаде падавине су биле ријетка појава. У априлу највише кише је пало у Гацку 226; Невесињу 210; Чемерну 185; Билећи 162; Требињу 153, а најмањеу Зворнику 30; Бијељини 28 и Вишеград 21 l/m2. Честе падавине и висока влажност ваздуха у првој декади мјесеца довеле су до појаве биљних болести. Створили су се услови за инфекцију проузроковача чађаве краставости и пјегавости листа јабуке и сушења цвјетова код кајсије. У другој половини мјесеца преовладавало је суво вријеме, што је погодовало биљним штеточинама, као што су: житне пијавице, репина пипа, кромпирова златица, крушкина бува, црвени паук и други инсекти. Нестабилне временске прилике у првих десет дана априла и хладно вријеме одложили су почетак прољећне сјетве. Током друге и треће декаде агрометеоролошки услови су се побољшали тако да је дошло до интензивирања актуелних пољопривредних радова. У овом периоду почели су припремни радови и сјетва главних прољећних ратарских култура кукуруза, соје и сунцокрета. Повољна влажност обрадивог земљишта и оптимална температура сјетвеног слоја (око 10 оС) представљали су добре услове за сјетву, а такође агрометеоролошки услови су били повољни за раста озимих усјева.

 

Сродни документи