Републички хидрометеоролошки завод

Временске прилике на подручју Републике Српске у периоду од октобра 2010. до септембра 2011.године карактерисале су уобичајене временске прилике за наш климат.

Јесењи период (октобар-новембар) 2010. године обиљежило је током већег дијела октобра хладније, а током новембра доста топлије вријеме са већом количином падавина од просјечних за ово доба године. Вегетација озимих култура протекла је углавном уобичајено. Водо-физичко стање пољопривредног земљишта углавном је било задовољавајуће. Крајем јесењег периода залихе продуктивне влаге у дубљим слојевима могу се окарактерисати као повољни.

Зима 2010./2011. године (децембар-фебруар) имала је углавном топле услове. Периоди са значајним отопљењима и захлађењима, којих је током зиме било у неколико наврата, нису значајно пореметили фазу мировања код озимих усјева. Ниске температуре нису у значајној мјери угрожавале озиме усјеве јер се у већини мјеста формирао снијежни покривач довољне висине, као и винову лозу и воћарске културе. Захваљујући обилним падавинама почетком децембра у зимском периоду земљиште је било добро наквашено и снадбјевено водом. Крајем зимског периода усљед топљења снијежног покривача и нешто већег прилива падавина, земљиште је било засићено водом.

Прољећни период било је нешто топлије од просјека али агрометеоролошки услови током цијелог периода нису били повољни за пољопривредну производњу. Падавине у прољећном периоду биле су знатно мање од уобичајеног за наше подручје. Залихе влаге на дубини од 1m дубине у прољећном дијелу били су оптимални захваљујући приливу падавина у зимском периоду.

Мањи прилив падавина настављен је и у љетњем периоду. Стање залиха земљишне влаге се постпено погоршавало. Захваљујући већим падавинама у трећој декади  јула овај тренд се накратко прекинуо. Затим долази до појаве високих температура ваздуха и поново мањег прилива падавина све до краје вегетације. Тако да су залихе продуктивне влаге у земљишту на дубини до 1m у љетњем периоду биле минималне а површински слој је био прилично исушен. Вегетациони период у 2011. години имао је топлотне услове који су мало одступали од уобичајених до средине седмог мјесеца. У наставку вегетације високе температуре условиле су да  акумулиране температурне суме буду знатно више од просјечних. На крају се може рећи да су на слабији принос и квалитет зрна неповољно утицали високе температуре и недостатак падавина, а то се највише одразило на кукуруз. . Просјечан принос соје у 2011. години је 1677 kg/ha, што је за 30% мање од уобичајеног. Просјечан принос кукуруза је 3784 kg/ha, што је за 14% мањи у односу на 2010. годину. Код трава и легуминоза такође је забиљежен мањи принос за 30%, што ипак зависи од времена жетве. . Просјечан принос соје у 2011. години је 1677 kg/ha, што је за 30% мање од уобичајеног. Просјечан принос кукуруза је 3784 kg/ha, што је за 14% мањи у односу на 2010. годину. Код трава и легуминоза такође је забиљежен мањи принос за 30%, што ипак зависи од времена жетве.

ЈЕСЕН 2010. ГОДИНЕ

Октобар 2010. године на простору Српске обиљежило је хладније вријеме од уобичајеног за ово доба године. Падавине су се кретале у већини мјеста око или нешто испод просјека, осим у Херцеговини гдје је било више падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су ниже од просјека и кретале су се у већини мјеста око 100С. Максималне температуре ваздуха забиљежене су средином прве декаде. Највиша дневна температура ваздуха измјерена је у Новом Граду 250, Приједору, Вишеграду и Требињу 240, а најнижа у Хан пијеску 170 и на Чемерну 160С. Крајем прве, почетком друге и током треће декаде октобра забиљежени су јутарњи мразеви. Најниже јутарње температуре ваздуха измјерене су крајем октобра, тако је на цијелом простору Српске регистрован слаб до умјерен мраз у интервалу од -10 колико је измјерено у Фочи, Вишеграду и Градишци до -80С на Сокоцу. На југу Херцеговине температура је била изнад нуле. Што се тиче падавина највише кише је било током друге и треће декаде. Највеће мјесечне количине падавина забиљежене су у Херцеговини.У Требињу је пало 254, Билећи 201, Гацку 175, Невесињу 173, Фочи 106 и Дервенти 104 l/m2, у осталим предјелима падавине су се кретале испод 100 литара. Најмање воденог талога измјерено је у Градишци 34 l/m2. Ове падавине поправиле су водо-физичко стање пољопривредног земљишта. Повољна влажност уз повољну температуру сјетвеног слоја земљишта омогућава брже и равномјерније клијање и ницање озимих култура. Временске прилике током прве декаде су углавном били повољни осим средином периода када су радови били прекинути због кише. Током друге и почетком треће декаде долазило је до честих прекида пољопривредних радова. У другом дијелу треће декаде временске прилике су биле повољне за обављање радова на отвореном, првенствено за сјетву пшенице чији је оптимални сјетвени рок истекао крајем десетог мјесеца. У воћњацима је било потребо извршити крчење стабала коштичавог воћа, кречење воћа због успоравања кретања сокова у воћкама, а ова мјера одлаже и почетак вегетације чиме се ублажавају посљедице раних прољећних мразева. Током мјесеца након опадања лишћа било је потребно извршити прскање воћа средствима на бази бакра и плаво прскање због тога што они смањују и појаву разних патогена који презимљавају у воћњацима, затим сузбијају коврџавост и шупљикавост лишћа, монилију и бактериозе.

Новембар 2010. године обиљежило је топло вријеме са падавинама у оквиру вишегодишњег просјека у већини мјеста. Израженије падавине забиљежене су на простору Херцеговине и на истоку Српске. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су више од уобичајених за ово доба године. Највећа одступања забиљежена су током прве двије декаде. Вриједности дневних температура ваздуха током прве двије декаде најчешће су се кретале између 100 и 150С. У трећој декади вриједности дневних температура су биле доста мање. Максималне температуре ваздуха у првом дијелу мјесеца су биле доста високе и кретале су се од 170 на Чемерну до 260С колико је измјерено у Бања Луци. У јутарњим часовима, углавном у трећој декади забиљежен је слаб до умјерен мраз интензитета од -10 до -50С. Ови мразеви нису престављали опасност за изникле озиме усјеве. Температуре замљишта на дубини од 5cm су биле оптималне за развој подземних виталних органа биљака. Топле временске прилике у новембру повољно су дјеловале на озиме усјеве кјоји су се налазили у различитим фазама развоја. Овакво вријеме  омогућило је озимим усјевима да се припреме за  предстојећи период мировања. У новембру 2010. године забиљежен је суфицит падавина на простору Хецеговине, у осталом дијелу Српске падавине су се кретале у гарницама нормалних вриједности. Падавине су биле јачег интензитета током треће декаде. Највеће мјесечне количине падавина забиљежене су у Херцеговини и на истоку Српске (Гацку 635, Невесињу 564, Требињу 519, Билећи 497, Чемерну 490, Фочи 244 а најмање воденог талога измјерено је у Српцу 56 и Добоју 54 l/m2). Захваљујући овим падавинама дошло је до повећања залиха продуктивне влаге у дубљим слојевима земљишта.  Површински слој земљишта је такође био добро наквашен што је уз повољне топлотне услове омогућило  равномјерно ницање и развој озимих усјева. У воћњацима током новембра било је потребно спровести мјере кречења стабала јер се овом мјером успорава кретање сокова у воћкама, а уједно ова мјера може одложити почетак вегетације чиме се ублажавају посљедице прољећних мрзева. Временске прилике у првој половини мјесеца биле су повољне за обављање актуелних радова у пољу као што су: основна обрада земљишта, ђубрење, сјетва озиме пшенице, подизање нових засада, резидба и плаво прскање воћа. У другом дијелу мјесеца честе и обилне падавине у већини пољопривредних мјеста онемогућиле су извођење актуелних радова у пољу.

ЗИМА 2010/2011. ГОДИНЕ И РАНО ПРОЉЕЋЕ

Децембар 2010. године на простору Српске обиљежили су просјечни временски услови. Средња мјесечна температура је незнатно била већа од просјечне вриједности. Велико позитивно одступање од просјечних вриједности десило се у првој, а негативно одступање у другој декади. Током треће декаде одступање није било значајно. Високе температуре за ово доба године забиљежене су током прве и у првој половини  треће декаде, а екстремно ниске током друге и у другој половини треће декаде. Средње дневне температуре ваздуха у топлијем дијелу мјесеца имале су вриједности од 50 до 150, у појединим данима мјестимично и до 180С. У хладнијем периоду средње дневне температуре су се кретале испод нуле. Максималне температуре ваздуха измјерене су крајем прве декаде у Бања Луци, Приједору 210, Зворнику Добоју и Бијељини 200С. Најниже температуре на два метра висине забиљежене су крајем друге и крајем треће декаде на Сокоцу -210, Гацку -190, Дринићу -170, Хан Пијесаку -160, Шипову и Србцу -150С 15, 16, 19 и 28.12.2010. године.  У овом периоду у појединим пољопривредним подручјима могло је доћи до извјесних оштећења на вишегодишњим воћарским културама. Културе посијане у оптималном року сјетве, као и оне касније посијане, захваљујући повољним топлотним условима током једанаестог мјесеца и у првих десет дана децембра добро су се развили и припремили за презимљавање. За вријеме нижих температура у већини мјеста био је формиран снијежни покривач довољне висине који је штитио озиме усјеве од измрзавања. У децембру је забиљежен велики суфицит падавина. Обилне падавине, а нарочито на југу и југозападу Српске изазвале су пораст нивоа ријека и подземних вода што је довело до плављење пољопривредних површина под усјевима. Највише воденог талога током децембра измјерено је Херцеговини у Гацку 504, Невесињу 405, Чемерну 396, Билећи 363, Требињу 357, у осталом дијелу Српске највише кише пало је у Дринићу 201 l/m2. Најмање кише у децембру пало је у Србцу 50 и Бијељини 55 l/m2.  Временске прилике током децембра нису дозвољавале обављање предвиђених пољопривредних радова у пољу.

Јануар 2011. године на подручју Српске обиљежило је нешто хладније вријеме од вишегодишњег просјека за овај мјесец са мање падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха су у већини мјеста биле незнатно  веће од вишегодишњег просјека. Током јануара примијећена су два хладна периода, један почетком мјесеца и током већег дијела треће декаде и један топао који  је трајао од средине прве до почетка треће декаде. Током хладног периода средње дневне температуре ваздуха најчешће су имале вриједности од -20 до -60С, у вишим предјелима и ниже, што је условило апсолутно мировање свих пољопривредних култура. Најниже температуре ваздуха измјерене су у првој половини прве и у другој половини треће декаде. Минималне температуре ваздуха на два метра висине углавном су се кретале у интервалу од -50 до -100С, мјестимично у појединим данима температуре су биле и ниже и кретале су се и до -180С, колико је измјерено у Дринићу 4. јануара. У мјестима гдје су забиљежене овако ниске температуре могло је да дође до оштећења на слабије отпорним воћарским културама. Температуре ваздуха на 5cm изнад тла такође су биле ниске, али нису причиниле оштећења на усјевима јер су они били заштићени снијежним покривачем довољне висине. Током топлог периода максималне температуре ваздуха измјерене су крајем прве и средином друге декаде. Највише температуре су забиљежене у Бања Луци 200, Дринићу 190, Бијељини и Дервенти 180, а најнижа максимална у Фочи 100С. У овом топлом периоду средње дневне температуре ваздуха кретале су се око и нешто изнда пет степени што представља праг активне вегетације. Током јанура 2011. године на простору Српске забиљежен је дефицит падавина током прве двије декаде, нарочито у првој, што се одразило на укупну мјесечну суму, иако су током треће декаде измјерене веће количине падавина. Захваљујући падавинама и топљењу снијежног покривача који је формиран у децембру, у јануару је дошло до повећања зимске резерве влаге у земљишту, што је од великог значаја за наставак вегетације у наредном периоду. Током треће декаде у већини мјеста падао је снијег гдје је дошло до формирања снијежног покривача довољне висине који је штитио озиме усјеве од ниских температура, које су дуго трајале. Временске прилике током топлог и сувог периода биле су повољне за обављање актуелних пољопривредних радова. У трећој декади мјесеца снијежне падавине и хладно вријеме нису дозвољавали да се предвиђени радови изводе.

Фебруар 2011. година на простору Српске обиљежило је нешто хладније вријеме са мање падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су ниже од просјека. Током овог мјесеца примијећена су два хладна периода један је трајао почетком мјесеца а други је забиљежен током треће декаде и топлији период који је трајао од  средине прве до почетка треће декаде  фебруара. У хладном дијелу средње дневне температуре ваздуха кретале су се између -10 и -50С, у вишим предјелима и ниже, што је условило мировање свих пољопривредних култура. Најниже температуре ваздуха измјерене су почетком и крајем мјесеца. Најнижа температура ваздуха измјерена је на Сокоцу 02.фебруара -210, и у Дринићу 25.фебруара -180С. Мразеви су најчешће били умјереног нтензитета, једино су у вишим предјелима  били јаког интензитета. Мимималне температуре ваздуха на 5cm изнад тла у пољопривредном подручју најчешће су се кретале између -50 и -100С. Ове ниске температуре нису представљале већу опасност за пољопривредне културе, јер су за вријеме најачих мразева биле заштићене снијежним покривачем. Током топлог периода средње дневне температуре ваздуха најчешће су имале вриједности између 40 и 80С, на југу Херцеговине и више. Максималне температуре ваздуха у овом периоду кретале су се у интервалу од 80 до 170С, мјестимично у појединим данима и више температуре. Највише температуре ваздуха током фебруара измјерене су у Требињу 220, Бања Луци 210, и у Билећи 190, а најниже максималне у Гацку, Фочи и Сокоци 140С. И у овом периоду забиљежени су слаби до умјерени јутарњи мразеви без негативног утицаја на пољопривредне културе. Током фебруара 2011. године забиљежен је суфицит падавина. Падавина током прве и почетком  друге декаде није било. Падавине су биле свакодневна појава у већини дана друге декаде и током треће декаде. Топљење снијежног покривача у првом дијелу и доспјеле падавине у другом дијелу мјесеца довеле су до повећања залиха земљишне влаге, тако да ће пољопривредне културе на прољеће имати добре водне услове за наставак вегетације. Највише падавина измјерено је на подручју Херцеговине у Требињу 124, Гацку 122 и у Билећи 109, у осталим мјестима количина воденог талога кретала се од 15 до 65 l/m2. Током већег дијела мјесеца временске прилике су биле неповољне за актуелне пољопривредне радове као што су: прихрањивање озимих усјева, резидба , ђубрење, зимско прскање у воћњацима и виноградима и друге актуелне послове.

Март 2011. године на простору Српске обиљежило је нешто хладније вријеме са мање падавина него што је уобичајено за овај мјесец. Средње мјесечне температуре су се кретале у оквиру вишегодишњег просјека, незнатно мање или више од просјека. Током прве декаде забиљежено је велико негативно, док је у другој и трећој декади забиљежено позитивно мање одступање декадне вриједности од вишегодишњег просјека. Током првог дијела прве декаде било је хладно вријеме, након чега је наступио значајно топлији период. Током прве декаде у јутарњим часовима било је појаве углавном слабих до умјерених мразева, а крајем декаде и јаких мразева, више у планинским предјелима. Максималне температуре ваздуха у првој декади имале су вриједности од -50 до 80, крајем декаде oд 60до 170С. Минималне температуре у поменутој декади најчешће су имале вриједности између  -30 и -70 у вишим предјелиме око -120С. У овом периоду био је формиран снијежни покривач довољне висине тако да ове ниске температуре нису представљале опасност за презимљујуће пољопривредне културе. Почетком друге декаде забиљежени су слаби до умјерени мразеви без опасности за пољопривредне културе. У овој декади дошло је до пораста температуре земљишта у сјетвеном слоју која је била око и преко 100С, што је оптимално за сјетву раних прољећних култура. Максималне температуре ваздуха током већег дијела овог периода износиле су од 120 до 230С, да би крајем друге и почетком треће декаде наступио хладнији период у трајању од три до четири дана. Током треће декаде средње дневне температуре ваздуха кретале су се од 50 до 150С, уз повољну темпертуру земишта стекли су се повољни услови за покретање вегетације термофилних култура. Максималне температуре ваздуха у посматраној декади најчешће су се кретале у интервалу од 130 до 200, средином треће декаде и до 270С колико је измјерено у Дервенти 26. марта. У јутарњим часовима забиљежени су слаби мразеви од -10 до -60С. Топлотни услови у другом дијелу мјесеца били су повољни за бокорење, укорјењавање и раст биљака.

На подручју Републике Српске у марту 2011. године пало је мање падавина у односу на вишегодишњи просјек. Падавина је било више у другој половини мјесеца, када су регистроване падавине, а уједно је дошло и до топљења снијежног покривача усљед пораста температуре ваздуха. Ове падавине су обезбиједиле повољну влажност пољопривредног земљишта. Највише воденог талога у марту пало је на простору Херцеговине: у Невесињу 147, Чемерну 118, Требињу 102, Гацку 99, Билећи 89, у осталом дијелу Српске највише кише пало је у Дринићу 84, а најмање у Вишеграду и Бијељини 19 l/m. Временске прилике током првог дијела мјесеца због формираног снијежног покривача и ниских температура ваздуха нису биле повољне за предвиђене пољопривредне радове. У другом дијелу мјесеца актуелни пољопривредни радови су се могли обављати уз повремене прекиде.

ПЕРИОД АКТИВНЕ ВЕГЕТАЦИЈЕ У 2011. ГОДИНИ

Април 2011. у Српској обиљежиo је дефицит падавина на цијелом простору. Средње мјесечне вриједности су биле веће, док су максималне ниже од вишегодишњег просјека. Током мјесеца често су се смјењивали периоди топлог и хладнијег времена. Средње дневне температуре ваздуха током већег дијела мјесеца у пољопривредним подручјима су биле изнад 100С, што се сматра прагом активне вегетације термофилних пољопривредних култура. Током друге декаде у појединим планинским подручјима било је појаве слабих до умјерених мразева, без оштећења на пољопривредним културама. Максималне дневне температуре ваздуха током већег дијела мјесеца имале су вриједности од 180 до 250С, осим средином друге и у појединим данима треће декаде када су њихове вриједности биле ниже. Највише дневне температуре ваздуха измјерене су у Бања Луци, Приједору, Вишеграду и Градишци 270С. Топлотни услови се могу окарактерисати као повољни за сјетву, клијање и ницање прољетних усјева. У априлу 2011. године забиљежен је велики дефицит падавина на цијелом простору Српске. Нешто интензивније падавине забиљежене су средином друге декаде. Највише воденог талога током априла пало је у Шипову 79, Рудом 59 и Требињу 58 l/m2. Залихе влаге у земљишту на дубини од 1m углавном су биле оптималне захваљујући падавинама у зимском и почетком прољећног периода. Слаб прилив падавина током мјесеца, а у трећој декади и честа појава појачаног вјетра довела је до исушивања површинског слоја земљишта. Овакве временске прилике одговарале су појави биљних болести као што су монилија, чађава краставост јабучастог воћа, шупљикавост лишћа брескве и шљиве, трулеж на виновој лози и друге болести. Од штеточина актуелна је појава гусјенице бресквиног смотавца, крушкина бува, пиљење црвеног паука и рутава бува. Временске прилике током четвртог мјесеца биле су повољне за обраду земљишта, сјетву јарих усјева, радове у воћњацима и виноградима, заштиту од болести и штеточина, сузбијање корова, тако да је било потребно извршити адекватне мјере његе и заштите.

Мај 2011. године на подручју Републике Српске обиљежило је умјерено топло вријеме. Што се тиче падавина оне су у појединим мјестима биле више односно ниже од вишегодишњег просјека. Средње мјесечне тепературе ваздуха биле су      незнатно ниже од просјека. Прва декада мјесеца имала је негативно, а трећа позитивно одступање од вишегодишњег просјека. Током већег дијела прве декаде максималне температуре ваздуха у већини нижих мјеста кретале су се око 200С или нешто изнад, а у вишим предјелима знатно ниже, тако да је преовладавало релативно хладно вријеме. У другом дијелу ове декаде забиљежени су слаби до умјерени мразеви углавном у вишим предјелима без већих оштећења на пољопривредним културама. Током друге декаде преовладавало је топло и сунчано вријеме, осим средином декаде (мјесеца) када је дошло до краткотрајног захлађења. Максималне температуре у овој декади кретале су се у интервалу од 200 до 260, мјестимично до 290С. Јутра су била свјежа, а дневна температурна амплитуда од преко десет степени погодовала је интензивном процесу свих пољопривредних култура. У трећој декади максималне температуре ваздуха биле су степен два више од претходне декаде. Максималне температуре ваздуха у мају измјерене су крајем мјесеца и то у Новом Граду, Градишци 32, Бања Луци и Добоју 310С. Падавине су у мају биле неравномјерно распоређене, тако да је у већини мјеста забиљежен дефицит падавина, само је у појединим мјестима било више падавина у односну на вишегодишњи просјек. За пољопривредне културе најзначајније су биле падавине у првој декади, јер је током априла било доста мање падавина него што је то уобичајено јер су потребе за водом велике због клијања, ницања и развића биљаке. Захваљујући падавинама у овој декади знатно се поправило стање влажности сјетвеног слоја земљишта. Падавине су најчешће биле пљусковитог и локалног карактера. Највеће мјесечне суме забиљежене су у Невесињу 204, Хан Пијеску 203, Чемерну 177, а најмање у Приједору 39 l/m2. Упркос слабијем приливу падавина током маја, стање пољопривредних култура је било на задовољавајућем нивоу. Уз повремене прекиде због појаве кише временске прилике омогућавале су обављање акутуелних пољопривредних радова у пољу, као што су: завршетак сјетве јарих култура, сузбијање корова, заштита усјева, прихрањивање, садња поврћа, берва раног воћа и поврћа и многи други послови. Промјенљиве временске прилике погодовале су појави разних биљних болести као што су: оспичавост листа, црна трулеж, пламењача винове лозе, шупљикавост листа брескве и шљиве, од биљних штеточина актуелан је бресквин и јабукин смотавац, купусна совица, лисне ваши, црвени паук и други инсекти.

Jун 2011. Умјерено топло и промјенљиво вријеме са мање падавина од просјека каратерисало је јун 2011. године. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су веће од вишегодишњег просјека. Значајно позитивно одступање било је током прве декаде, док су друге двије декаде имале мање одступање од вишегодишњег просјека. Током прве декаде преовладавало је топло вријеме са максималним дневним температурама ваздуха од 210 до 320С. Минималне температуре кретале су се од 100 до 180С. Током друге декаде температуре су се кретале у оквирима просјека за ово доба године, што је погодовало интензивном развоју пољопривредних култура. Почетком треће декаде максималне дневне температуре ваздуха достизале су до 350С, колико је измјерено у Бања Луци, Зворники и Вишеград што је довело до убрзаног зрења озимих жита. Крајем мјесеца дошло је до пада темпетауре ваздуха за неколика степена испод вишегодишњег просјека. На подручју Српске у јуну 2011. године  забиљежен је дефицит падавина. Највише падавина било је у првој декади. Захваљјући овим падавинама усјеви су добро напредовали. Агрометеоролошки услови током већег дијела прољећа одговарали су озимим усјевима. У наставку мјесеца забиљежен је мањак падавина у већини крајева. Овај сушни период довео је до великог дефицита влаге у земљишту у већини пољопривредних мјеста. Падавине забиљежене у другој и трећој декади углавном су биле пљусковитог карактера, које су мјестимично биле праћене временским непогодама олујним вјетром и градом који су нанијели извјесну штету на пољопривредним усјевима. Највише падавина у јуна измјерено је у Рибнику 123, Бањи Мљечаници 121 и Хан Пијеску 104, а најмање у Билећи 11 и Tребињу 14 l/m2. Током првих десет дана јуна падала је киша, када су се створили повољни услови за развој биљних болести као што су: монилија, ботритис, пламењача, пепелница и друге  биљне болести. Током друге и треће декаде када је било мање падавина примијећене су штеточине као што су: грожђани мољац, кукурузни пламенац, лисне совице, кукурузна златица и шљивиног смотавца. Временске прилике током јуна уз повремене прекиде због кише и пљускова, биле су повољне за обављање предвиђених пољопривредних радова.

Јул 2011. године на подручју Републике Српске обиљежило је топло вријеме са више падавина од уобичајеног за овај мјесец. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су веће од просјека. Током прве и треће декаде нису била велика одступања, док је код друге декаде одступање било велико. Након нешто свјежијег периода почетком мјесеца, наступио је период изузетно топлог времена који је трајао од половине прве декаде до краја друге декаде јула. Током треће декаде температуре су имале вриједности у границама и нешто испод вишегодишњег просјека. Почетком мјесеца средње дневне температуре ваздуха биле су испод 200, а максималне дневне у појединим мјестима кретале су се од 160 до 200С, овакве температуре нису имале негативан утицај на пољопривредне културе јер су кратко трајале. Од средине прве декаде па до краја друге декаде температуре су биле у свакодневном порасту и кретале су се у интервалу од 270 до 350, у појединим мјестима 380,390 и 400С колико је измјерено у Бањој Луци и Вишеграду 14. јула. Јутарње температуре су се кретале између 12 и 22, у појединим мјестима и више као на примјер у Требињу 240С 12. и 13. јула. Овако високе температуре ваздуха неповољно су се одразиле на већину пољопривредних култура, а највише на кукуруз који се налазио у фази оплодње. Почетком треће декаде дошло је до пада температуре ваздуха, што је погодовало свим пољопривредним културама, нарочито кукурузу јер температуре преко 350С ометају процесе опрашивања и оплодње. Максималне дневне температуре у овој декади кретале су се од 200 до 290, али су забиљежене и доста ниже температуре од 130 и 140С колико је измјерено у Дринићу, Мркоњић Граду, Хан Пијеску и Сокоцу. Средње дневне температуре су се кретале у границама вишегодишњег просјека, а минималне су имале вриједности од 70 до 160С. У Јулу 2011. године у већини мјеста забиљежен је суфицит падавина на мјесечном нивоу. Почетком прве и већи дио треће декаде забиљежене су падавине у свим мјестима. Период  високих температура поклопио се са периодом када није било падавина, што је додатно појачало неповољан утицај високих температура на усјеве. Падавине почетком мјесеца добро су дошле свим пољопривредним културама из прољећне сјетве, али су биле недовољне да би се стање земљишне влаге битније поправило. Обилније падавине забиљежене су у трећој декади, које су добро дошле свим пољопривредним културама. Ове падавине су битно поправиле залихе влаге у земљишту, тако да су усјеви, који се налазе у фенофазама када су им потребе за водом велике могли нормално да се развију. Падавине су углавном биле пљусковитог карактера па зато постоје велике разлике између појединих пољопривредних подручја. Највише воденог талога у јулу мјесецу измјерено је у Зворнику 187, Шипову 153 и Сребреници 142, а најмање у Добоју 60 и Требињу 53 l/m2. Временски услови током треће декаде уз температуру ваздуха од 240 до 290С уз повољну влагу погодовали су свим пољопривредним културама. Високе температуре одговарале су биљним штеточинама као што су: јабукин смотавац, лисни минери, биљне ваши и други. У периоду када је било умјерено топло вријеме са падавинама створили су се услови за појаву биљних болести као што је пламењача и трулеж плодова. Уз мање прекиде због појаве кише временске прилике су биле повољне да се актуелни пољопривредни радови приведу крају.

Август 2011. године на простору Републике Српске обиљежило је топло вријеме са веома мало падавина. Средње мјесечне температуре ваздуха биле су више од вишегодишњег просјека. Позитивно  одступање од вишегодишњег просјека било је током треће декаде. Прве двије декаде кретале су се у оквиру или нешто изнад просјека. Током прве декаде мјесеца температуре ваздуха уз мања колебања углавном су се кретале у границама просјека. Највише температуре у првој декади забиљежене су средином исте. Током друге декаде дошло је до пораста температуре, које се наставило и у трећој декади када су измјерене и највеће температуре ваздуха. Масксималне дневне температуре измјерене су средином треће декаде у Вишеграду 40,0, Бањој Луци и Добоју 39,6, а најниже максималне у Хан Пијеску 31,6, Чемерну 30,0 и Гацку 33,40С. Топлотни услови у првом дијелу мјесеца били су повољни за развиће пољопривредних култура. Почетком мјесеца пољопривредне културе су се налазиле у појединим фазама интензивног пораста. Високе температуре и недостатак падавина у наставку мјесеца убрзале су зрење актуелних пољопривредних култура, што ће се одразити на коначан принос и квалитет плодова. Овај мјесец обиљежио је велики недостатак падавина. Падавине су углавном забиљежене током прве декаде које су биле од значаја за пољопривредне културе. Захваљујући овим и јулским падавинама уз умјерено топло вријеме пољопривредне културе су имале добре услове за даљи раст и развој. У наставку мјесеца падавине су биле локалног карактера и слабог интензитета, тако да је забиљежен дефицит падавина, а биљке су трпиле велику сушу. Током треће декаде падавина је било само у Билећи 32, у Гацку 0,5 и Сокоцу 0,3 l/m2. Највеће мјесечне суме забиљежене су у Дринићу и на Козари 44, Мркоњић Граду 42 и Гацку 40, а најмање воденог талога измјерено је у Бијељини 1 l/m2. Изразито суво и топло вријеме у већини дана омогућило је активност биљних штеточина, док су биљне болести биле мање заступљене. Од штеточина била је актуелна гриња на соји, кукурузни пламенац, подгризујуће совице на кромпиру, грожђани мољац и глодари. Од болести почетком мјесеца била је актуелна сива трулеж на виновој лози. Временске прилике током августа биле су повољне за обављање актуелних радова у пољу.

Септембар 2011. године у Републици Српској обиљежило је топло вријеме за ово доба године, са мање падавина од уобичајеног. Средње мјесечне температуре су за 30 до 40С више од вишегодишњег просјека. Велико одступање од просјека имале су прве двије декаде мјесеца. Максималне дневне температуре ваздуха током прве двије декаде најчешће су се кретале од 280 до 350, почетком и средином друге декаде и до 370, 380С колико је измјерено у Бањој Луци, Добоју и Вишеграду. У истом периоду минималне температуре ваздуха углавном су се кретале у интервалу од 100 до 170 на југу Херцеговине до 200С. У посљедњој декади температуре ваздуха биле су ниже, али и даље изнад вишегодишњег просјека. Максималне температуре у овој декади имале су вриједности од 210 до 280, а јутарње од 70 до 140, у вишим предјелима и на југу Херцеговине  њихове вриједности су биле ниже и више од поменутих. Температуре ваздуха изнад 300С и смањен прилив падавина, неповољно су утицале на актуелне пољопривредне културе. Зрење пољопривредних култура било је убрзано па ће квалитет и принос бити мањи од очекиваног. Током септембра на цијелом простору забиљежен је дефицит падавина. Падавине забиљежене током прве декаде биле су слабе и локалног су карактера, и нису биле довољне да поправе стање влажности земљишта. Нешто обилније падавине регистроване крајем друге и почетком треће декаде захватиле су цијелу терирорију Српске па су привремено поправиле стање површинског слоја земљишта, што је олакшало јесењу обраду земљишта. Највећа мјесечна сума падавина забиљежена је у Фочу 90, Сребреници 80, Невесињу 77, а најмање кише пало је у Петрову свега 3 l/m2.

Тешко и исушено земљиште током већег дијела мјесеца отежавало је основну обраду и припрему за сјетву озимих култура. Суво вријеме праћено високим температурама било је повољно за већину биљних штеточина. У воћњацима и виноградима послије бербе било је потребно урадити чишћење сувих гранчица и трулих плодова јер они представљају извор паразита. Такође је неопходно прегледати земљиште због утврђивања бројности  подземних штеточина као што су жичњаци, грчице и пипе, тако да се на овај начин смањује инфекциони потенцијал за наредну годину.

Актуелни пољопривредни радови током септембра могли су несметано да се обављају је су временске прилике биле веома повољне.

 

Сродни документи